NIKOLA TAMINDŽIĆ: Beg od standarda koje modna fotografija nameće
25.09.2013.
Izložba fotografija pod nazivom „Su(per)spektiva“ poznatog njujorškog fotografa Nikole Tamindžića, svečano će biti otvorena 26. septembra, u 19 časova u sali Amerikana, u Domu omladine Beograda. Na izložbi će biti predstavljen presek njegovih dosadašnjih radova, ali i fotografije iz najnovije serije “Fucking New York”, koju je upravo predstavio u Njujorku i kroz limitirano štampano izdanje prošlog meseca, a koje su proglašene za fotografije dana prestižnog portala PDN Photo District News Photo.
Sa Nikolom Tamindžićem smo razgovarali o predstojećoj izložbi, kao i o tome šta ga je inspirisalo da uradi najnoviju seriju fotografija, o Master klasu koji će održati u DOB-u u okviru izložbe, ali i o životu u Njujorku i Americi.
“Da bi neko solidno živeo u Njujorku mora mnogo da radi i da se trudi. Zbog toga ljudi vole da citiraju rečenicu iz serije Seks i grad, a to je da su u vezi sa Njujorkom i da je to najvažnija veza u njihovom životu. Lično sam imao priliku da u Njujorku, vidim veliki broj veza koje su uspešno funkcionisale, a onda su raskinute jer jedan od partnera nije mogao da izdrži tempo koji grad nameće. Javio se zaključak da je taj neko raskinuo vezu jer nije bio u vezi sa osobom, već sa gradom. Tako sam došao na ideju da vidim kako iz perspektiva različitih ljudi izgleda ’veza sa gradom’. Kako bi različiti ljudi ’to’ zapravo radili sa gradom“, objašnjava autor izložbe šta ga je motivisalo da uradi novu seriju fotografija ,,Fucking New York“.
“Sve je izgledalo kao igra čija sam pravila ja postavio, zadao sam temu i čekao da vidim šta iz koga dolazi. Priča svakog modala je bila različita, jer tu ulazi i lični stav prema seksu, gradu, lokacijama, prema svemu. Neki su bili veoma bukvalni što je znalo da bude baš zabavno – ’napastvovali’ su zgrade, automobile, znakove, dok su neki imali vrlo apstraktan pogled na to“, kaže Nikola.
Na fotografijama je želeo da zadrži spontanost trenutka, bez ikakvog ’lažiranja’.
“Sa fotografske strane, pristup mi je bio veoma bitan. Želeo sam da fotografije budu iz perspektive slučajnog prolaznika na ulicama Njujorka, ili nekoga ko je bacio pogled na ulicu kroz prozor. Enterijer je slikan običnim blicem, da bi se zadržala ta neposrednost“, ističe Tamindžić.
Njujork opisuje kao grad u kome se Beograđani osećaju kao kod svoje kuće.
“Beograd i Njujork su slični tipovi gradova. Najpre, priliv stanovništva je veliki, preciznije, čini se kao da svi dolaze tamo, oba grada imaju širok raspon socijalnih slojeva, socijano su dinamični. Njujork te na prvu loptu ’zavede’, odmah ga zavoliš, dok u ostalim gradovima ipak treba malo da grebeš ispod površine da bi otkrio njihovu privlačnost“, objašnjava Nikola i dodaje da bez obzira na sličnosti ova dva grada, “Fucking Belgrade“ ne vidi kao dobru ideju.
“U Beogradu ovakav projekat ne bi bio uspešan, jer su parametri ljubav i mržnja u Njujorku 50:50, eventualno 60:40, a ovde je ’hejt’ prema sopstvenom gradu mnogo veći, što mene ne interesuj. Takođe, tamo je mnogo lakše uraditi ovakvu seriju fotografija, nego ovde i to iz više razloga. Najpre, toples je legalan na ulici i policija ne protestvuje oko toga. Predrasude su manje izražene“, objašnjava autor i ističe da je jedini problem bio naći muške modele, jer je muškarcima uglavnom nelagodno da poziraju nagi.
Tamindžić je 2007. godine proglašen za „Nightlife“ fotografa godine od strane ’L Magazina, a njegova internet prezentacija www.homeofthevain.com je proglašena za foto sajt meseca po mišljenju Pariskog PHOTO-a. “Tokom nekoliko godina sam radio ’Nightlife’, što je bilo veoma popularno, donosilo mnogo pažnje i komplimenata, ali meni je to bila samo jedno od lica Njujorka. U periodu od 2008. do 2012. godine interesovala me je generalno Amerika, putovao sam i živeo u različitim delovima zemlje, a 2012. godine se vraćam u Njujork i radim ”Fucking New York”, koji će trajati još oko 6 meseci, odnosno dok u projekat kao modele ne uključim sve rase, polove, godišta, socijalne statuse, težine. Tek tada ću smatrati projekat i knjigu dovršenim i moći ću da zatvorim tu priču“, kaže Tamindžić.
U Domu omladine Beograda će povodom izložbe, biti održan i Master klas Nikole Tamindžića, 28. i 29. septembra, a koje će voditi ovaj priznati njujorški fotograf.
“Zaista se veliki broj ljudi prijavio za učešće na radionicama, što ni ja ni Dom omladine nismo očekivali u toj meri. Zanimljivo je da su procentualno, od 120 učesnika prvog dana, i 11 iz užeg izbora drugog dana, većina žene. Verujem da je komunikativnost njihovih radova bila snažnija jer su svoje radove ’napale’ iz više ličnog i emotivnog ugla. Mene tehnika sama po sebi veoma malo interesuje, ono što me zanima su priče pričane kroz fotografski medijum. Interesantne priče poseduju i iznose emocije — emocije su univerzalne, i osnova komunikacije, prosto jer se u mnogim kulturama slično izražavaju i ljudi ih lako čitaju“, kaže Tamindžić.
Tokom Master klasa će pokušati da objasni učesnicima zašto smatra da tehnika nije presudna stvar za dobru fotografiju.
“Prvi dan će biti manje kao radionica, više kao razgovor, proći ćemo kroz izložbu, pričaćemo o stvarima na koje treba obratiti pažnju, jer veliki broj fotografa pravi slične greške — često većina ljudi u grupi ne obraća pažnju na iste stvari. Takođe, objasniću učesnicima da, u nekom trenutku, ipak moraju da prestanu da razmišljaju o tehnici i da se ’uvale’ u suštinu. Ja sam prestao da sa bavim tehnikom pre nekih sedam godina i danas sam veoma srećan što moj fotoaparat ima blic koji se izvlači iz kamere, što mi daje priliku da nešto toliko prosto kao što je blic mogu da koristim kreativno, sa namerom, blic je inače generalno anatema među ‘tehničarima’, a meni dozvoljava da tu jednostavno budemo samo ja, osoba i okruženje“, ističe Nikola.
Projekat ,,Fucking New York“ je takođe podrazumevao izbacivanje tehnika.
“Nema ’zamazivanja’, ja noću fotografišem ili blicem ili svetlima koja već postoje na ulicama i to je to. Tokom drugog dana radionica, radićemo sa modelima, pri čemu planiram da radimo fotografisanje veoma svedenim sredstvima, kako bih pomogao ljudima da se previše ne oslanjaju na tehniku“, objašnjava Tamindžić i poseban naglasak stavlja na kreativno razgibavanje.
“U Beogradu, ako želiš da se baviš poslom fotografa, moraš da budeš u ’top’ fotografima ili da imaš roditelje koji će ti finansijski pomoći. U Njujorku to nije slučaj. Tamo ti socijalna slojevitost omogućava da možeš da obezbediš sebi egzistenciju radeći nešto što voliš. Takođe, uvek imaš ljude oko sebe koji hoće da sarađuju iz čiste kreativnosti, ne zbog finansijske kompenzacije, jer razumeju da je svima, i fotografima, i modelima, i stilistima, šminkerima, svima, stalno potrebno kreativno razgibavanje. Ako prestaneš da radiš na tome, kreativnost ti brzo zakržlja, stagniraš, i od tog trenutka si teret, zauzimaš mesto mlađima koji žele da rade i razvijaju se“, kaže Tamindžić, i zaključuje da je često teško terati sebe da se stalno razvijaš i ostaneš kreativan, ali da u kreativnim profesijama ništa nije važnije od toga.