Njega određuju dva društvena makroprocesa: instrumentalizacija politike koja podrazumeva ulazak socijalnih pitanja – privatnih pitanja koja postaju javno relevantna, kao što je raspodela dobara – na javnu scenu i, sa druge strane, favorizovanje nematerijalne i postfordističke proizvodnje, koja integriše elemente političke prakse, pa ovde govorimo o politizaciji proizvodnje umesto o ekonomizaciji politike.

Predavanje će se fokusirati na polemiku čuvene teze Hanne Arendt iz knjige O slobodi i autoritetu:

[U] izvođačkim umetnostima (za razliku od kreativnih umetnosti stvaranja), dostignuće [se] nalazi u samom izvođenju, a ne u nekom konačnom proizvodu koji će nadživeti aktivnost koja ga je donela na svet i postati nezavistan od nje. […] Izvođačke umetnosti, naprotiv, doista su veoma srodne politici. Umetnicima izvođačima – igračima, glumcima, sviračima i drugima – potrebna je publika da bi pokazali svoju virtuoznost, baš kao što je delujućim ljudima potrebno prisustvo drugih pred kojima mogu da se pojave; i jednima i drugima potreban je javno organizovan prostor za “rad”, i jedni i drugi za samo izvođenje zavise od drugih.

 

Polemika će podvrći izvođačke umetnosti materijalističkoj kritici, diskutujući u čemu je njihova političnost danas, ako su one takođe oblik proizvodnje, ako je izvedba roba a virtuozno izvođenje posao kao i svaki drugi.
 

Predavanje se ujedno realizuje i kao uvod u trodnevnu konferenciju pod nazivom „Susreti – budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive” koja će se održati od 25. do 28. septembra u Magacinu, Kraljevića Marka 4.  Više o tome: http://www.facebook.com/susretileve.kritickeperspektive

 

Podrška: Fondacija za otvoreno društvo