Koko Noir je nova reč i dolazi iz naslova retrofuturističkog romana Moriana Lagartije. Opisuje sivu granicu crnog i belog, dolazi iz odnosa nemačkog ekspresionizma i francuske modne frivolije, precizan termin za koketovanje sa tamom, miris neizlečive nostalgije usred izlečive dekadencije, reč kao formalin, kao preduslov za jedva održivu formu, oznaka za jedva održivu ravnotežu čigre koja greši, počinje da pravi greške u oscilaciji, mašina za proizvodnju loše večnosti koja savršeno ponavlja grešku.

Sadržaj:

Pregled video radova autora u desetogodišnjem rasponu:
1    Don Juan (reklama) 0: 00: 41
2    Ko je ubio proncezu Mond? (kratki film) 0: 18: 46
3    Lekcija iz letenja (reklama) 0: 00: 41
4    Spora ruka drži pažnju (kratki film) 0: 04: 14
5    Band (promo) 0: 00: 44
6    Koko Noir (kratki film) 0: 03: 59

Predavanje doktora Vasila Zornog
Sadržaj predavanja (isečak iz retrofuturističkog romana „Koko Noir“): „…stari vetrokaz bio je toliko rđav da se pri samo jednom, letimičnom, nezainteresovanom pogledu pretvorio u prah.“, rekao je i pustio tišinu da vlada između njega i publike. Onda je klimnuo glavom i nastavio: „… bilo je jasno kao rosa u zoru da je formula za jačinu pažnje „grac“ kroz „hop“ gde ovo „grac“ označava gustinu gracijelnih soli u moždanom talasu kad god se desi susret sa materijom koja je u stanju „hop“ to jest na prelazu iz postajanja u nepostojanje. Moj učitelj i osnivač mentalistike kao nauke, čuveni Jogendorf tada suočen sa novim mogućnostima, odmahnuo je rukom i rekao da je ovim otvorena rupa u koju će se čitav svetski poredak survati kao voda niz levak, ne odgovorio sam mu tada, svet će da se oko tačke „hop“ vrti kao čigra oko osovine. Danas svaki učitelj zna da treba da podesi zornometar na tri graca po hopu svaki put kad želi da izmeri da li njegovo govor pleni punu pažnju derladi u klupama.”

Doktor Vasil Zorny se pojavljuje en vivo pred publikom u Magacinu i nastavlja drugi deo predavanja.
Sadržaj obraćanja publici: (isto) “…Prolomio se smeh udružen sa aplauzom. Dr Vasil Zorny raširi ruke. Okrenu  glavu desno pa levo pri tom mrdnu brkom povremeno. Okrenu prema publici dlanove, ovacije i aplauz utihnuše, reče: „Ipak, moj cilj, danas, nije da prizivam sećanja na moju naučničku prošlost nego moja današnja namera, vazda mi draga učena publiko, jeste da predstavim svoje novo otkriće koje u velikom luku nadilazi sve moje dosadašnje pronalaske na polju mentalistike. Evo o čemu je reč. Vi, svi vi, kao i ja, niti ste kada postojali niti sada postojite u pravom smislu te reči.“ Amfitetrom se prolomi smeh. Vasil opet okrenu dlanove prema prisutnima. „Svi smo mi, zapravo, samo likovi koje je izmislio pisac Roman Šanjder – Šnit za potrebe svoga novog književnog žanra koji on naziva šnajderoman.“, reče i napravi pauzu u govoru za koje vreme je vladala mrtva tišina u celom amfiteatru. „To mi je, neposredno pre ovog predavanja, u prolazu kroz hodnik, saopštio jedan od stanovnika ovog uvaženog doma za lečenje ljudi obelelih od živčanih bolesti, Kraljevskog Sanatorijuma. Rekao je da se zove Morian Lagartija. Kao dokaz nije ponudio ništa drugo nego predskazanje da će mi nakon ovog predavanja jedna osoba pokloniti čigru. Čak mi je rekao i ime te osoba. Treba li da ga glasno ponovim?“ Publika je ćutala, niko se nije ni pomerio. „Daj čigru!“ viknu Vasil tako jako da svi ustuknuše. Zatim riknu kao bik,  skoči na katedru, s kolena nagnut prema publici poče da pravi grimase koje imitiraju lava, mahnu rukama kao orao krilima,  
prevrnu očima i pusti glasan smeh…”

Kratka biografija:
Morian Lagartija (aka Vladimir Kosić) rođen u Nikšiću 1976. Studije na odseku Srpski jezik i književnost završio na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Scenarista, pisac, režiser, muzičar i perfomer sa gostovanjima u inostranstvu po pozivu. Karijeru pisca započeo daleke 1995. objavljivanjemn kratke priče “Satirova noć“ u crnogrskom časopisu za književnost i kulturu “Doclea”. Sledi period rada u okviru raznih neformalnih grupa kao što su Albatros i pozorište Simulakrum, književni klub Argentina, pozorište Fortuna. 1999. dobija nagradu za scensku adaptaciju Molijerovog Don Žuana  na Festivalu Amaterskog Pozorišta u Bijelom Polju. 2001. biva primljen u Nikšićko pozorište da na profesionalnoj osnovi dramatizuje i režira predstavu po romanu za decu “Alisa u zemlji čuda“. Iste godine učestvuje u grupnom performansu »Allies of Identity« u Berlinu. Performans je posetilo preko 6.000 ljudi. Sledi osnivanje scensko-muzičke grupe Cat-O’-Nine Tails. Od ukupno četiri performansa u kojima dominira horor poetika, dva su izvedena u Nikšiću i preostala dva u Beogradu i Budimpešti u 2005 i 2006. Iste godine kao asistent na režiji i slobodni umetnik sarađivao sa Teatrom Mimart u brojnim predstavama i performansima od kojih se ističu neverbalna predstava “Dar“ i monodrama »Ko je ubio princezu Mond?« režirana po istoimenoj kratkoj priči. 2007 godine njegov filmski scenario »Zlatna Palma« dobija sufinansijsku podršku za razvoj projekta od Ministarstva kulture Crne Gore. Iste godine gostuje na dva alternativna festivala u gradovima Porin i Tampereu Finskoj. Tada prvi put prezentuje novi književni žanr ROMANGO, sretnu simbiozu romana i društevne igre za decu. Sa istim projektom učestvuje na festivalu alternativnog i novog pozorišta INFANT u Novom Sadu, a 2008 na Aprilskim susretima u Beogradu. U 2009. u KIC Budo Tomović, Podgorica, prikazan je eksperimetalni film instalacija »Ko je ubio princezu Mond?« čiju je kompletnu produkciju sproveo u saradnji sa akademskom slikarkom Jelenom Zagorčić. U 2010-toj iz štampe izlazi antologija kratke priče iz Nikšića »Zatvoreno« u izdanju Art-projekta, Zrenjanin. U antologiji je zastupljen kratkom pričom “Novi Oltar“.