Jedna od glavnih karakteristika eksperimentalne umetnosti je što se nikad ne zna  gde se završava. To će pokušati da pokažu studenti Univerziteta u Bernu!

Interesovanje Benija Jaberganda i Kristofa Brungelova leži u auri napuštenih fabrika, napuštenih civilnih odbrambenih objekata i sličnim pseudo-utopijskim ’ne-mestima’. Privremenost ovakvih lokacija i prizivanje osećaja usamljenosti kod gledalaca ih inspiriše. Brungel / Jaberg istražuju napuštena mesta u odnosu na njihovu sposobnost da skladište i čuvaju vreme u sebi umetničkim sredstvima. Sa svakim performansom oni traže ljudske tvorevine, trajno netaknuta mesta i tako stvaraju arhivu o tim mestima. Sva ona mesta koja su izgubljena za ljudsku upotrebu. Ali ispod debelog sloja prašine mogu se naći insekti, tragovi umetnosti i predmeti za upotrebu kao što je paukova mreža. Unutar sve prljavštine leži lepota u raspadanju.

*Naslov projekta se odnosi na švajcarskog lingvistu i semiotičara Ferdinanda de Sosira (1857 – 1913) čije ideje su postavile osnov za mnoge događaje i u lingvistici i u semiotici u 20-tom veku.