„Ma haj’te, molim vas, zar pored toliko drugih problema vi se bavite životinjama“ ili „Što ne uzmete neko dete da se brinete“ – kazaće mnogi pod maskom dušebrižja. Moja prva reakcija je da pokušam razložno, glasno i jasno da objasnim da je briga o životinjama zapravo čin ka boljoj budućnost sve dece i ljudi, jer ima za cilj izgradnju humanijeg društva u celini. Činjenica je da  su mnogi aktivisti koji se bave zaštitom životinja angažovani ili volontiraju na humanitarnim projektima koji se bave decom. Međutim, u sledećem  momentu, maskiranom dušebrižniku kažem  – beži odavde, beži  što dalje, jer tebe nikakva deca , niti dobro prema drugima ne interesuje, naprotiv! Pomanjkanje empatije, suštinski nije etički, već mentalni problem, radi se o sociopatama! Onaj ko ne oseća samilost prema drugome, posebno prema slabijima od sebe, zapravo je opasan ili potencijalno opasan član zajednice.

To što smo se kao vrsta razvili u najjača bića na planeti ne oslobađa nas odgovornosti i humanosti! Biti siledžija i manijak nije konačna evolutivna tačka. Da ponovim i podvučem, baviti se dobrobiti životinja  znači baviti se izgradnjom humanijeg društva i nadati se – da je to zaista moguće!

Svetlana Lalović, felinološko društvo Le PETit