Vojislav Simić, poznatiji kao Bubiša, rođen je 18. marta 1924. u Beogradu. Iako ga publika zna kao dirigenta džez orkestra RTV Beograd sa kojim je proveo preko tri decenije, to ne znači da je on samo džez muzičar. Naprotiv, Vojislav Simić je  izuzetno obrazovan, svestrani  muzičar koji se osim u džezu  dokazao i u ostalim muzičkim žanrovima. Potiče iz stare beogradske porodice. Maturirao je u Drugoj Muškoj Gimnaziji i diplomirao dirigovanje na Muzičkoj Akademiji (FMU) 1954. godine kod profesora Predraga Miloševića. Iako se tokom studija nije opredeljivao za poziv džez muzičara, Vojislav Simić je posle rata 1946. godine osnovao amaterski džez orkestar “Dinamo”, i tako postao utemeljivač prvog big benda u Srbiji. Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije, kao i predsednik Udruženja džez muzičara. Nosilac je Ordena Rada sa Zlatnim Vencem a dobio je i Zlatni beočug grada Beograda, kao i nagradu za životno delo Radio Televizije Srbije.

 
“Ova knjiga nije autobiografija, jer sam uglavnom pisao o drugima. Ja sam svedok jednog davno prošlog vremena koje mnogi ne pamte, ili su o njemu čitali iz pogrešnih knjiga. Zato je ona, na neki način, i dokument. Pišući o mnogim anegdotama, da ne kažem štosevima, događajima koji su bili zanimljivi i čudnovati, usput sam slikao i vreme. Tako uz priču o prvim nastupima našeg džez orkestra “Dinamo” na Kalemegdanu, ja sam pisao i o tome kako je Beograd izgledao odmah posle rata, kako su izgledale prve igranke…”  (Vojislav Bubiša Simić)

“Čak i oni koji nisu mnogo naklonjeni istorijatu džeza na našim prostorima, naći će dovoljno povoda da uživaju u prisećanjima ovog izvrsnog dirigenta, kompozitora i aranžera. Autentični Beograd, koji se i sada, u ovim godinama nemaštine i tranzicijskih lomova, bori za svoj dah, ima u Bubišinim svedočenjima dragocenog sagovornika i tumača.” (iz pogovora Milana Vlajčića)

 
Sentimentalno putovanje“ je knjiga o građanskom Beogradu, banjskim letovalištima u kojima se pre Drugog svetskog rata svirao džez, putovanjima vozom po Srbiji i motorima po Istri, skijanjima pre žičara i ratraka, žurevima bez turbo-folka. Njeni heroji su legende starog Beograda – muzičari, bokseri, glumci, advokati, farmaceuti. Jedan pas, dva klavira, omiljene kafane, kartaroške igre, hajduci, kraljevi i partizani. Džez ne dominira ovom knjigom, kako bi mogli da očekujemo. Ali je džez sistematski prožima: strast autora prema ovoj muzici je sveprisutna, otkako je za petnaesti rođendan dobio na poklon dve ploče Kaunta Bejzija (koga je mnogo godina kasnije upoznao). (Vojislav Pantić)