Premijera: JURIJEV KRUG

Teleportacijska svita za kamerni ansambl i elektroniku
Kompozitor: mr Dragana Jovanović//Vizuelna postavka i obrada: Dragan Živadinov, Miha Turšič i Dunja Zupančič, slovenački umetnici
Trajanje: 45 minuta. Ulaz je slobodan, uz propusnice koje se mogu preuzeti na info pultu u Holu DOB (8. i 9.04. 12-17h, 10.04. od 12h do početka programa). Organizacija: Jugokoncert i Dom omladine Beograda. Projekat je podržan od strane Fonda za kulturna davanja SOKOJ-a  za sezonu 2012-2013. 

 

JURIJEV KRUG, Teleportacijska svita za kamerni ansambl i elektroniku je koncertno delo – prethodnica budućoj operi Zvezdani grad. Zasnovana je na libretu Dragana Živadinova. Adaptaciju i prepev teksta na ruski jezik je izvršio ruski kosmonaut, trostruki doktor nauka i lingvista, Jurij Baturin (Юрий Батурин).

Za razliku od postojećih svita iz opera, baleta i sl. u sviti Jurijev krug je korišćen obrnuti stvaralački koncept, budući da svita anticipira operu koja iz nje proističe. Libreto je zamišljen kao „velika slovenska opera“ bez političkih i verskih konotacija a Jurijev krug se zasniva na filozofskoj ideji čija je tema teleportacija u duhovnu sferu, koja se poistovećuje sa antigravitacionom dimenzijom i odvajanjem od svega ovozemaljskog. Opera Zvezdani grad je planirana da se izvede u Rusiji, u Zvezdanom gradu ili u Baljšoj Teatru u Moskvi i biće velikih razmera u svakom pogledu, u trajanju, značaju i ogromnom izvođačkom aparatu, a lik ONA će učestvovati direktno sa svemirske stanice u orbiti.

Tekst libreta je na ruskom, jer se ruski jezik doživljava kao „panslovenski“ jezik. U sviti Jurijev krug glasovi pevaju i čuju se. Ali se ne vide, jer i nisu u ovoj – nama vidljivoj – dimenziji… Glavni lik je Jurij, kosmonaut. On teži da pređe u novo – antigravitciono – stanje, da se prebaci preko empirijske i fiktivne rampe koja ga deli od svemirskog bestežinskog prostora. On razume sve jezike. Njegov cilj je da sva znanja i iskustva prevede „u um, zaum i vakuum“. Preobražaj Jurija se odigrava na duhovnom nivou, što za konsekvencu ima uticaje (srpske i ruske) pravoslavne muzike.

Pored Jurija u delu postoje i likovi Ona, Laboratorija i Opservatorija.

Delo je napisano za ozvučeni kamerni ansambl i dva sloja elektronskog zvuka. Sve vokalne deonice su studijski snimljene i elektronski modifikovane. Tako tretirane, one su samostalan, ravnopravni, elektronski procesuiran instrument.

Glas dolazi iz ljudskog bića, a težnja ka novoj dimenziji vodi u bestežinsko i netelesno. Zato su glasovi bestelesni, dematerijalizovani u svom pojavnom vidu. Prisutan je samo njihov audio zapis, koji u ovom slučaju predstavlja antigravitacionu i svaku drugu – drugačiju – dimenziju.

1 :: Орбитализация /08:34

2 :: Супраорганизм /08:29

3 :: Вакуум заум /07:10

4 :: Методологи /06:34

5 :: С_ВИТАНЈЕ /08:50

 

*********************************************

Mi, Dragan Živadinov :: Dunja Zupančič :: Miha Turšič, uz pomoć visokotehnoloških oruđa i suprematističkog i konstruktivističkog kontinuiteta proizvodimo postgravitacijsku umetnost, gradimo teleloške mehatronične mašine, biomehatroničke i umetničke satelite /umbote.

1995. godine počeli smo izvoditi 50-godišnju pozorišnu predstavu NOORDUNG 1995::2045. Premijera predstave bila je 20. aprila 1995.g. u 22.00 u Ljubljani, u kojoj je učestvovalo sedam glumica i sedam glumaca. Pet repriza će se održati tokom sledećih 50 godina, svaka u razmaku od 10 godina. Ako neko od glumica ili glumaca umre, njeno/njegovo telo biće zamenjeno daljinski vođenim tehnološkim apstraktom. Govor glumca biće nadomešten ritmom, a govor glumice melodijom.

Prva repriza bila je 20.aprila 2005. godine u 22.00 na modelu Međunarodne svemirske stanice (ISS) u hidrolaboratoriji Zvezdanog grada (Rusija). Naredne reprize će se odigrati 2015, 2025, 2035 i 2045. godine, istog datuma i u isto vreme.

Nakon poslednje reprize 2045.godine, Dragan Živadinov (kandidat kosmonaut 1998.g. Centar za obuku kosmonauta «Jurij Gagarin», Zvezdani grad) preneće svih 14 substituta glumica i glumaca pomoću svemirske letelice na ekvatorijalnu orbitu i postaviće ih na 14 tačaka oko planete Zemlje. Svaki umetnički satelit/umbot emitovaće informacije o glumici i glumcu (sintapiens informacije).

Mi istražujemo praznotelesnu pozorišnu umetnost, apstrakno pozorište u gravitaciji nula, za apsolutno – nula.

*********************************************

Dragana Jovanović, 1963.

Završila FMU, odsek kompozicije, kao i magistarske studije na istom fakultetu. Na završnoj je godini doktorskih umetničkih studija kompozicije, pod mentorstvom red.prof.Srđana Hofmana, takođe na FMU. JURIJEV KRUG je njen doktorski umetnički projekat.

Aktivan kompozitor i pedagog. Kompozitor polistilističnog i poližanrovskog opredeljenja.

Kompozicije su joj se izvodile u Srbiji, Evropi, SAD i Južnoj Americi. U sferi primenjene muzike radila je muziku za više filmova i tv serija u Srbiji i inostranstvu.  

Bila je član žirija na “2001. Seventh Edition International Composing Competition Jury Meeting – 2 agosto“, Bologna, Italy, gde će biti u žiriju i ove, 2013. Takođe, bila član žirija na  Prvom internacionalnom takmičenju “9e Rencontres d’Ensembles de Violoncelles de Beauvais, France”; Član žirija na Takmičenjima muzičkih škola u teoretskim disciplinama „Aleksandar Šaca Putnik“ (od prvog do petog); član radne grupe za osnivanje Odseka za džez i popularnu muziku FMU.

Dobitnik je priznanja: Srebrna medalja UU, Beograd; nagrada iz fonda “Stevan Hristić” za diplomski rad “Usijanje” za klavir i simfonijski orkestar;  Druga nagrada za kompoziciju “AB RE 1999” (za električnu gitaru i simfonijski orkestar) International Composing Competition „2 agosto“,Bologna, Italy; „Zlatna značka” Kulturno prosvetne zajednice Srbije, za trajni doprinos kulturi države Srbije. Pored komponovanja, bavi se pedagoškim i producentskim radom.

Od  novembra 2012 je imenovana u zvanje vanrednog profesora na Katedri za teoriju, FMU Beograd

*********************************************

Dragan Živadinov, proslavljeni avagaradni/retrogardni slovenački pozorišni reditelj, rođen je 24. januara 1960. u Ilirskoj Bistrici. Počev od 1980. pa do 1984. godine studirao je pozorišnu režiju na Akademiji za muziku, radio, televiziju i film u Ljubljani. Suosnivač je umetničkog pokreta Neue Slowenische Kunst, koji je nastao 1985. godine. Živadinov je osamdesetih formirao pravac retrogardizam, a 1983. osnovao je retrogardno pozorište „Scipion Nasice Sisters Theatre“ (Gledališče sester Scipion Nasice). Ubrzo potom, 1987. godine formirao je kosmokinetičku opservatoriju Red Pilot (Rdeči pilot), koja ranih devedesetih menja ime u Noordung Cosmokinetic Cabine. Uspostavljanjem pravca telekosmizma 1995. godine, Živadinov je započeo pedesetogodišnji projekat Noordung 1995–2045. Kandidat za kosmonauta postao je 1998, a 1999. godine realizovao je Biomechanics Noordung, prvu potpunu pozorišnu produkciju u uslovima nulte gravitacije.

Prvu reprizu projekta Noordung 1995–2005–2045 Dragan Živadinov izveo je 2005, a naredna se očekuje 2015. godine.

*********************************************

Jurij Baturin (Ю́рий Миха́йлович Бату́рин), poznati ruski kosmonaut i bivši političar, trostruki doktor nauka i lingvista, rođen je 12. juna 1949. u Moskvi. Diplomirao je 1973. na Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju (МФТИ), a jedno vreme je bio prvi čovek ruske Nacionalne bezbednosti. Kao kosmonaut, učestvovao je na dvema misijama. Njegov prvi let, poznat kao Mir EP- 4, započet je svemirskom letelicom Soyuz TM-28 (Союз ТМ-28), 13. avgusta 1998, a završen svemirskim brodom Soyuz TM-27 (Союз ТМ-32). Na ovoj misiji, koja je trajala 11 dana, 19 sati i 39 minuta, Baturin je bio na poziciji kosmonaut-istraživač. Svoj drugi let, pod nazivom ISS EP-1, ovaj kosmonaut imao je 28. aprila 2001. godine, a misija je poznata po tome što je to bilo prvo putovanje jednog turiste u svemir ‒ u pitanju je Dennis Tito. Na ovom letu koji je trajao 7 dana, 22 sata i 39 minuta, Baturin je bio inženjer leta.

Jurij Baturin je 2008. godine boravio u Srbiji, kao gost Evropskog centra za mir i razvoj. Tom prilikom je pričao o svojim kosmonautskim iskustvima, a zanimljivo je da je nakon boravka na svemirskoj stanici Mir, napisao knjigu „Stepenice ka nebu“.

Komentari