Kad sumiramo iskustva u bukiranju bendova i koncerata iole tvrđeg zvuka, a koji nisu na “glavnom meniju” svetskih muzičkih top lista, ispostavlja se da je Srbija zaista bila predugo izolovana i to ostavlja efekta do danas. Dodajmo na to i trenutnu situaciju, gde i dalje postoje ozbiljne administrativno-ekonomske prepreke u angažovanju inostranih bendova u Srbiji, osiromašenost džepa, neverovatna ograničenost ljudi u percepiranju muzike (“pa, postoje narodnjaci, haus, rok i…Metalika, zar ne?!”), nedostatak sluha i podrške za išta alternativnije od onoga “što ide uz pivo i roštilj” i, na kraju, opsesivna agresija ka bilo kakvoj novini i “talasanju”, od nivoa prosečnog slušaoca, pa do protagonista samih subkulturnih grupacija koje treba da budu vinovnici progresa.

S druge strane, muzička ponuda u (više ne tako dalekom) okruženju neprestano evoluira i postavlja lestvicu na sve veću visinu. U takvom odnosu snaga, potrebna je đavolska hrabrost stati u red za preskakanje iste. Srećom, srpska andergraund scena ima još uvek par junaka koji se bore sa organizacijom hardkor/metal/punk koncerata i drže korak srpskoj andergraund sceni sa evropskom i svetskom. Srećom, ponekad i dobiju poneki aplauz, pošto o drugačijem vidu nagrade je deplasirano i govoriti (čitaj gore napisano). Srećom, uz dosta trokiranja i na “gurku” pomera se i ovaj voz stanicu po stanicu. Istina da se u njega često popne po neki old tajmer sa markicom, ali taman da nas podseti odakle smo svi došli (pogotovu mlade snage), a ponajviše bendova bekpekera, opet, taman da nas nauče da je život sad i da se za svaku priliku valja rvati… Pa, možda nas jednog dana ovaj naš voz i odveze tamo gde smo pošli, a u društvu bendova za čije koncerte još uvek moramo da “presedamo”. Do tad, tih par ludaka i šaka ljudi koji podržavaju njihove donkihotovske borbe valjda neće izgubiti volje, a nadamo se da će i pomoć, ako ništa, ono bar u ljudstvu, polako pristizati.

Da prilike kod nas idu na bolje, jeste, idu – pokazalo se to na par koncerata u poslednje vreme, pogotovu onaj u Novom Sadu, ali ajde da ne stanemo sad, jer uzimamo polako volan u svoje ruke. Bez preterivanja, stvarno je na nama, a na sledećoj stanici nas čeka još jedna jaka ekipa bendova, ozbiljno “vruć” paket koji trebamo da “provozamo”. Predugo smo čekali da Srbiju vratimo na mapu turneja, svi zajedno. Nemojte to da zaboravimo i daj da im, pukli ili ne, svakako priredimo vožnju za pamćenje.

 

IWRESTLEDABEARONCE

Petorka, sa lucidnim ženskim vokalom, svakako ne može da vam se dopadne na prvo slušanje. Čast izuzecima kojima je to pošlo za uhom, ali stvarno je ovo jedan od uvrnutijih “mindfuck” bendova koje je svetska hardcore/metal scena iznedrila. Međutim, kada jednom skontate priču koju ovaj bend priča, nema vam povratka. Istovremeno vas uljuljkuju ambijentalnim aranžmanima i teraju da hedbengujete, dok riba odvaljuje kako vrišti i groluje kroz brze promene gitarskih deonica i paf! melodičan refren koji ostaje u ušima. Uvrnuto?! Rekli smo vam. Ovaj bend je do sad uglavnom turovao kao podrška “starijim” bendovima (Dillinger Escape Plan, August Burns Red, All Shall Perish, Enter Shikari, Horse The Band…), a ovo im je prva evropska turneja na kojoj su hedlajneri. Ovom prilikom promovišu svoj novi album “Late For Nothing”, koji im je četvrto i do sad najslušanije izdanje, rejting im raste eksponencijalno, pa možemo slobodno reći da nam dolazi bend koji ovom turnejom izalzi na “veliki teren”, a mi smo u špaliru koji ih pozdravlja. Moćno.

 

http://www.twitter.com/iwabo
http://instagram.com/iwrestledabearonce
http://www.youtube.com/iwabotv

 

TEXAS IN JULY

Biće da je ovde došlo do džentlmenskog ustupanja “zvanja” hedlajnera kanadskoj skrimo-divi iz IWABO, jer mnogi bi (opravdano) rekli da ako je neko ovde iskusan igrač, to je onda ovaj metalcore bend iz Lankastera. Turneje sa Architects, TheGhost inside, The Devil Wears Prada, Of Mice & Men, Miss May I, Norma Jean, Born of Osiris, We Came As Romans, Sleeping With Sirens dovoljno je za takvu pretpostavku. Ali ovde ne bismo da se bavimo upoređivanjem, jer lepota ovog dvojca bendova što nam donose dva podjednako kvalitetna, a sasvim drugačija nastupa. TIJ podjednako dobro kida svoj metalcore zvuk, bez previse “filozofiranja” prate dobitan miks dinamike i emocije, uz oslobađajuće brakedown momente. Ne krijemo ni iznenađenje popularnosti bubnjara benda Adama Greja, koji je prevazišao i popularnost samog benda. Eto ih uživo, na liniji sa vama u julu, Teksas.

 

https://www.youtube.com/user/TexasTOOB
http://instagram.com/texasinjulyband
https://twitter.com/texasinjulyband

 

VITJA

Za ovaj nemački bend predviđa se sjajna budućnost. Vredna su i marljiva četvorka, kombi kojim turuju neprestano troši kilometre, ali život na točkovima nikad nije usporio bend u nameri da slušaocima uvek prirede tehnički precizne “hevi” performanse muzike, sa gruvom u svakom udarcu po dubokim tonovima. Iako najbliži, u poslednje vreme toliko popularnom, djent podžanru metala, ovaj bend za razliku od drugih djentlmena ume da se “zaustavi” kad treba i beskrajne djn-djn deonice prožme sirovim hardkorom i ubaci po koju disharmoniju, praveći od pesama energiju koja teče u kontinuitetu, bez stajke. Nisu slučajno tu, tako da sa pravom i od ovog, uslovno, manjeg benda, očekujemo velike korake, od kojih je prvi, možda baš Beograd.

www.youtube.com/user/vitjaband

 

SUBWAY

Neverovatan potencijal, moderan zvuk, svetska produkcija – da li je ovo bend iz naše zemlje,?! Ova šestorka iz sverno-banatskog gradića, odakle nam je na gol rukometne repke došao i Arpad Šterbik, ispunjava sve uslove da zagreje atmosferu. ali nadamo se ne i pregreje, jer ovi momci već sad gore da dočekaju ovaj koncert godine za njih. Bring it on, fellaz!
 
http://www.subwayofficial.com/
https://www.youtube.com/user/WeAreTheSUBWAY