“Poslednjih godina stare Jugoslavije, kada je njen raspad postajao sve očigledniji, dvojica drugara došla su na ideju da oforme bend. Po povratku iz JNA, Aleksandar Milenković, u pank-rok krugovima poznatiji kao Kecman, sticajem emotivnih okolnosti često je boravio u blokovima. Ta činjenica ne bi ostala tako zapažena da u susednom bloku nije živeo Miloš, basista i sadašnji pevač benda, MISTER NO.

Ova dva drugara, pronašla su sebi srodne duše, Kovu i Buchu, i…..Eto ti benda! Zaraženi pank filozofijom, a pre svega euforijom, počeli su da vežbaju u prvom prostoru za tu društveno-korisnu delatnost, morbidno nazvanom “Modro oko”. Svako je radio ono za šta je bio najsposobniji. Bucha je svirao, iliti lupao, bubanj, Kecman se prihvatio gitare, Miloš se najbolje snalazio na četvorožičanim instrumentima tako da je njegov izbor pao na bas, dok se Kova, neskromno, odlučio za mikrofon.

Godine 1991. izdaju prvi album, očekivano, kako to obično rade muzičari početnici, nazvan “MISTER NO”. Kako ne bi bilo dileme, a ne daj Bože zabune, oko toga šta vole, a šta ne, numera koja otvara ovo debi izdanje zove se, prosto i jednostavno, “Alkohol”. Izdvajaju se pesme “MISTER NO” i “Fenix” (ptica koja je često obletala i nadletala Kovine misli).

Godine 1992. godine u Domu omladine Beograda, od strane kompetentnih ljudi, iliti rok kritičara, bivaju proglašeni za bend godine sa numerom “Skoro pola veka”, poznatijom kao TITO. Spot za ovu numeru nije bio podoban, pa je ubrzo cenzurisan od strane Vlade Republike Srbije. Deca su zaista bila srećna sve do ’97. godine, kada se bend nezvanično raspao. Do raspada, održali su mnogobrojne koncerte, kako u Beogradu (Akademija, KST, SKC…), tako i širom Srbije i Vojvodine (Mladenovac, Zaječar, Loznica, Jagodina, Novi Sad, Subotica, Kula, Vršac, Pančevo…). Kroz bend su prošetali mnogobrojni likovi, medju kojima i Trifa, Roki, Aca, Toma, Đule, Tosha…

Leta 2003. godine, nakon što je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Kova je tragično preminuo. Ovaj nesrećni događaj naterao je Miloša i Kecmana da razmisle o ideji ponovnog zvaničnog okupljanja, Kovi u čast. Bendu se priključuje, gitarista, Sale i vraća stari bubnjar Aca.

U tom periodu članovi su se dogovorili da snime album simboličnog naziva «Istina», sastavljen od odabranih starih i novih pesama koje su ostale zapisane u Kovinim beleškama.

Zbog Kovine tragične smrti dolazi do ponovne pauze, koja je rezultirala kreativnim slomom i željom da se napravi nešto totalno drugačije. Posle mnogo članova i želje da se nešto uradi u bend ulazi mladi entuzijasta koji se na prvi pogled inficirao i od tada je postao deo MISTER NO ekipe, basista Stefan Megić u užim krugovima poznat kao Andrić, a za njim i najmladji član, bubnjar Ajkula, koji je svojom energijom uspeo da se infilitrira i da napokon dozvoli bendu da pokaže svoju novu vrednost.

Snimili su novi album “VRATA SU ODŠKRINUTA TREBA IH SAMO ŠUTNUTI” sa deset novih stvari, u novom osveženom maniru. Na albumu su učestvovali članovi benda, uz pomoć Dragana iz BANDX koji je tada bio druga gitara. Vremenom Kecman odlučuje da je dovoljan samo on na gitari i tada MISTER NO dobija čvršći i egzaktniji zvuk.
Oktobra 2015. tragična vest pogađa bend MISTER NO. Umire Aleksandar Milenković – Kecman, uz Miloša osnivač i idejni tvorac benda.