Izložba: “POVEDI ME NA MESEC”

Dom omladine Beograda i Muzej istorije Jugoslavije u čast 45 godina od sletanja na Mesec, Misije Apolo 11, i proslave 50 godina Doma omladine Beograda pod nazivom “Mesec sletanja na Mesec”, predstavljaju izložbu “POVEDI ME NA MESEC”: EKSPONATI SVEMIRSKIH EKSPEDICIJA I POKLONI JOSIPU BROZU TITU. Pokrovitelji su Skupština grada Beograda, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Izložbu će 20. juna u 20č otvoriti Marša Ajvins, astronautkinja.

 

Izložba “Povedi me na Mesec” je partnerski projekat Doma omladine Beograda i Muzeja istorije Jugoslavije. Iz izuzetno bogatog fonda MIJ koga čini preko 200.000 predmeta izabrana je za interpretaciju grupa eksponata koja se vezuje za ekspedicije na Mesec, a povodom 45 godina povodom prvog sletanja čoveka na Mesec. Centralne eksponate izložbe čine eksponati svemirskih ekspedicija i pokloni Josipu Brozu Titu, od kojih su svakako najznačajniji segmenti Mesečevog tla, takozvani “Kamen sa Meseca”, koji će biti izložen samo na dan svečanog otvaranja izložbe. Ova tematska izložba će objediniti izložbene eksponate, fotografije, dokumentarni video materijal. Izložbu će pratiti i čuvena pesma “Povedi me na mesec” (Fly me to the Moon) koja ove godine slavi jubilej od 60 godina.

Izložba ”Povedi me na Mesec” se realizuje kao treća izložba u okviru projekta Gost muzej u protekle dve godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u okviru manifestacije ”Mesec dana sletanja na Mesec” Doma omladine Beograda i Ambasade SAD u Beogradu.

Tito i američki astronauti

„Ja ne volim osvajače na Zemlji, ali u vasioni u osvajanju nebeskih tela to je druga priča, to ja visoko cijenim i želim najveće uspjehe u tom pogledu.“ (Tito)

Na predlog američke Vlade, nepuna tri meseca nakon povratka sa Meseca, tročlana posada Apola 11 posetila je Jugoslaviju u okviru svoje prve velike turneje koja je obuhvatala 22 zemlje sveta na četiri kontinenta. Sa američke strane, izražena je želja i očekivanje da astronaute primi u kurtoaznu posetu lično Predsednik Republike. S obzirom da su astronauti nosili na Mesec i poruku predsednika SFRJ i da je zvanični državni stav prema misiji Apola 11 bio u duhu prijateljstva i priznavanja istorijskog karaktera spuštanja prvih ljudi na Mesec, ta poseta je bila više nego dobrodošla. U javnosti joj je dat istorijski, opštečovečanski i naučni pečat. U medijima je isticano da u trojici astronauta ne treba gledati samo Amerikance nego i predstavnike čitavog čovečanstva. Iako je uspeh Apola 11 imao svoje neizbežne nacionalne i političke aspekte, preporuka građanima je bila da ih pozdrave kao izvršioce jednog istorijski značajnog dela u ime čitavog čovečanstva.

Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins su specijalnim avionom predsednika Niksona stigli u Beograd 18. oktobra 1969. godine i sa svojim suprugama bili su gosti Vlade SFRJ. Sa protokolarnog aspekta posete, tretman američkih astronauta nije smeo biti ispod tretmana prethodno datog sovjetskim kosmonautima, koje je predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primio sedam godina ranije. Nakon dočeka na aerodromu, smeštanja u hotel „Jugoslavija“, vožnje astronauta otvorenim kolima kroz Beograd i kurtoaznog prijema, Josip Broz ih je zadržao na ručku u Belom dvoru. Sledećeg dana su položili venac na grob Neznanog junaka na Avali i nastupili na direktno prenošenom TV programu.

Uručili su Titu tačnu repliku plakete sa porukom koju su ostavili na Mesecu, nakon čega je on odlikovao svakog astronauta pojedinačno Ordenom Jugoslovenske zvezde sa lentom, najvišim jugoslovenskim odlikovanjem koje se moglo dodeliti stranim državljanima koji nisu šefovi država.

Predsednik SAD Ričard Nikson je bio impresioniran toplim dočekom koji je priređen astronautima i izrazio je zahvalnost Titu u ime cele američke nacije.

Priliku da se ponovo sretne sa Armstrongom Josip Broz je dobio dve godine kasnije kada je na poziv predsednika Niksona otišao u svoju prvu državnu zvaničnu posetu SAD 1971. godine.

Posle ceremonije dočeka, obilaska Bele kuće, polaganja venca na Grob neznanog junaka na vojnom groblju u Arlingtonu i zvaničnih razgovora, usledio je putovanje po Americi Niksonovim avionom koji je Tito imao na raspolaganju sve vreme boravka u SAD. Na insistiranje Josipa Broza, organizovana je poseta svemirskom centru NASA u Hjustonu. Kosmički centar za vasionski let čoveka bio je komandno mesto za upravljanje letom i komunikacije sa kosmičkim letilicama sa ljudskom posadom. Složeni kompleks zgrada sadrži brojne laboratorije za ispitivanje uzoraka sa Meseca i velika postrojenja sa opitnim stanicama, trenažerima i drugom opremom neophodnom za obavljanje potpune pripreme astronauta za let na Mesec. Tom prilikom Josip Broz je razgledao centar za kontrolu misija, koji je vršio nadzor svih letova u svemir amerikih astronauta, originalne kapsule letelica i susreo se sa članom posade Apola 11, koji je specijalno za njega demonstrirao hod po mesečevoj površini.

Komentari