Stilski veoma različiti, ipak su imali neke zajedničke odrednice poput sveprisutne ironije i izrazite inovativnosti kada je reč o tipografiji. Kritičari su napominjali da njihove radove karakteriše „nezavisnost i oštrina uma“.

Poljski plakat se našao u žiži međunarodnog interesovanja od 1948 kada je Henrik Tomaševski osvojio na Međunarodnoj izložbi filmskog plakata u Beču 5 glavnih nagrada.

Konačno, 1966 godine održano je i I Međunarodno bijenale plakata gde je zlatnu medalju osvojio poljski dizajner plakata, a nagrađen plakat je dobio zvanje „međunarodne ikone 60-tih“.Vrlo brzo nakon toga (1968) u varšavskom kvartu Vilanovu otvoren je prvi Muzej plakata na svetu.

Danas na žalost umetnički plakat funkcioniše praktično samo u uskoj zoni umetničkih bioskopa. Na početku 90-tih filmski plakat je opstao samo zahvaljujući maloj grupi kolekcionara i nekoliko postojećih galerija plakata. Novi vek je doneo ponovo interesovanje za umetnički filmski plakat Ova izložba predstavlja 20 filmskih plakata iz zbirke Poljske nacionalne kinoteke i predstavlja svojevrstan uvod za veliku izložbu poljskog plakata koju Ambasada Republike Poljske planira u saradnji sa Muzejom plakata u Vilanovu za početak sledeće godine.