Sa težištem na ličnosti pojedinca, naslikane figure u zamrznutom kadru pozivaju posmatrača da zauzme njihovo mesto i pronađe sopstveni odraz u ogledalu.

Okosnicu izložbe predstavlja zajednično promišljanje, za autorku ključnog pitanja, da li i u kojoj meri kroz procese samoanalize rastemo ili pak postajemo više okrenuti ka sebi?

Irena Kuzmanović – Odraz III, akvarel na papiru, 2024.

Irena Kuzmanović (1989, Zagreb) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. kao student generacije. Master studije završila je na istom fakultetu 2015, a doktorske studije upisuje 2022. i počinje da radi kao saradnik-demonstrator na predmetu Akt 1 i 2. Ostvarila je devet samostalnih izložbi i učestvovala na više od pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitinica je četiri nagrade za slikarstvo, jedne specijalne nagrade i jedne pohvale. Njeni radovi nalaze se u privatnim i republičkim kolekcijama. Status samostalnog umetnika u Udruženju likovnih umetnika Srbije (ULUS) stiče 2020. godine. Živi i radi Beogradu.

***************************
Izložba “OGLEDI” Irene Kuzmanović – KATALOG

***************************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

Irena Kuzmanović – Odraz IV, akvarel na papiru, 2024.

 

Tekst iz kataloga izložbe

ISPOVEDNA  STAPANJA

Irena Kuzmanović: likovni odrazi i prostorni zahvati opšte situacije

Sredina je treće decenije dugočekanog milenijuma. Nabrajanja svih naglih preokreta potiskuju drevna odslikavanja psihe. Digitalna pouzdanost, brzina i sva ta nagomilavanja uveli su drastične posledice. Uostalom, u modernu civilizaciju sukoba, prestupa i razdora epidemijski je pristizalo strujanje socijalne apatije i potresi subjektivne ugroženosti. Kroz preklapanja besomučnih saznanja razvijeni su i novi oblici tajanstva. I bez obzira što se već decenijama bio-art, tehnologije veštačkog izraza ili genetske i neuro transmisije upisuju u umetničke izražajnosti, kontrola osećanja i samoposmatranja dobila je upečatljive afektivne dokaze i opšte uzev, preteće egzistencijalne potvrde. Odvažnost stvaralaštva pokatkad  pleni svojim pomicanjem ka naslućenim dodirima ispoljavanja nepoznanica lične svesti. U umetnosti to odaju nove atmosfere ili konteksti svih oblika iskustvenog i unutarnjeg života. Kroz kompozicijska svojstva Irena Kuzmanović  je zadubljena ne samo u materijal rastvorivosti pigmenta i vode, uobličujući konture i senovite dodire fizičnosti ljudskog prisustva. Tematsko približavanje može da nalikuje na svedenost tananog uočavanja kretnje i izraza figuracijskih pružanja. Eksponirani odnosi svega što se ukazuje na površinama dočaranog ljudskog prisustva markira pokrete na belini prostora i igru sa razdaljinama kako unutarnje predstave, tako i iluzije blizine. Između uobičajenosti razlivanja i gustine kapi boje ukazuju se figure i opsene kao fluktuacija starih iskustava. Izvesno je da predano tematizovanja akvarela predmetnih, raspoznatljivih prisustva ili pejzažnih, morskih i nebeskih visina ne podleže hronologiji: već skoro dva veka muzejski fascinantno ona se širi uključujući Direrov san, istančane herbarijumske naturalizme flore, geološke tabele i primere faune, pa se preko Tarnera u fascinantnom rasponu oslobađanja, razvija kao rezervoar pojava sve do likovno drskih urbanih ekspresija hladnoratovskih vremena. Fragmentisani odsjaji i oblici stanja ljudskosti u zaustavljenom odrazu razlivanja boje na papirima čine apologiju prolaznosti.

Likovno uvedena, ali i udaljena postojanja, kolorisani akcenti detalja i iščezle celovitosti plene kao dokazi na granicama snoviđenja. Moguće je da je mit o slikarstvu koje opisuju antički pisci Plinije, ili Kvintilijan, ta platonovska senka na zidu pećine pod vatrama postojanja dospela u nove rizike dokaza. Dela akvarelskog razmaka naslovljena ‘Odraz’ verovatno da za umetnicu donose vlastiti, već godinama građen metod pronicanja u svojstva svetosti življenja. Ta uzgredna pozadinska površina bojama unesenog prisustva javlja se kao osnova koje će se odrediti između slobode  izraza i predstave traga postojanja na granicama. Postoji u delima Irene Kuzmanović drugi svet koji je uveden kao istinska ogledalska slika onoga što se ukazuje iza, u podsvesti i prenosno unutar globalno aktivnih neuroza svakodnevice. Apatije i kontrolisani socijalni  protokoli nose skrivene potresajuće dimenzije. Postojanje sukobljenih odnosa čine prepoznavanje gde se  na velikim papirima na blind ramovima pridružuju ogledala sa citatima, izvesno ispovedni iskazi samočitanja i zagonetnih ispovesti. Efekti se aktiviraju fizičkim prilaskom sintaksi poput isto tako, odvajkada, muzejskim i ostalim, u današnjici ekranskim narcisoidnim samosnimanjima. Munjeviti blesci i nestajanja sa nama na određenom mestu, u sekundi izmičućeg vremena, skoro u mikrosekundi pred ogledalom u odnosu su jednako sa sobom i sa drugima. Prodiranje kroz maglu rastvarajućih boja ukazuje na senke ili na dvojništvo kao snagu preobražavajuće prirode i ujedno stvorenu energiju potiskivanja i zaborava.

Vodeni medijum čini da je ‘Odraz’ taj subjektivni intenzitet i u akvarelu i ogledanju raspoznavanje prisustva senovite konture. Dolazi do paradoksa jer intimni trenutak prisustva postaje epska likovna predstava.  Mit o nadvijanju Narcisa nad tihom vodom, posredno u delima na papirima i direktnije u ogledalima dozvan je ambijentalnim centrom – zamišljenom podnom površinom odraza tečnog praelementa. Time je registracija senovitosti i izostanka pružena neposredno u datom trenutku naših prisustva pred reflektujućim površinama. Postupak Irene Kuzmanović pokazuje predanost povezanih dodira i likovna je transkripcija fizičkih događaja i iskustava skrivenosti, zanosa i opsednutosti.

Nikola Šuica

[INTERVJU] Irena Kuzmanović, umetnica: “Stvaralački proces otvara prostor za unutrašnje preispitivanje”