Ovakvi investitorski projekti predstavljaju prostorno otelotvorenje društveno-ekonomske segregacije i skoro uvek su izvan dometa ljudi koji ih izgrađuju. Radnici materijalizuju render, izgrađuju iluziju koja nije njima namenjena. “Obećani prostori” izoluje prostorne i vremenske fragmente procesa nastajanja ovakve arhitekture, počev od brisanih prostora, preko idiličnih simulacija prostora do njihove realizacije, koja nikad u potpunosti ne odgovara obećanoj slici.

Ivan Marković

Filmski autor, snimatelj i vizuelni umetnik rođen u Beogradu. Diplomirao kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2012, a 2019. završio master studije filma na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Za video radove i fotografije osvojio nagradu Erste Fondacije za Najboljeg vizuelnog umetnika 2014, a 2015. je učestvovao na Berlinale Talent kampusu. Tokom prethodnih nekoliko godina, radio kao direktor fotografije na više dugometražnih filmova koji su premijerno prikazivani na festivalima u Berlinu, Veneciji, Lokarnu i Roterdamu.

Režirao i snimio eksperimentalni dokumentarni film “Centar” koji je premijerno prikazan na festivalu DocLisboa 2018, zatim osvojio nagradu za Najbolji srpski dokumentarni film festivala Beldocs 2019 i nagradu “Best Balkan Newcomer” na Dokufestu. Pored festivalskih prikazivanja, “Centar” je prikazivan u okviru više izložbi.

Zajedno sa Linfeng Wuom režira kratki film “White Bird“, koji je premijerno prikazan na Berlinalu 2016, i dugometražni igrani “From Tomorrow on, I Will“, premijerno je prikazan na Berlinalu 2019 u sekciji Forum. Film je osvojio Grand Prix filmskog festivala Jeonju u Južnoj Koreji i FIRST STEPS Nagradu Nemačke Filmske Akademije.

Saradnici na projektu: Jelena Radenković – produkcija / Dragana Baćović – scenografija / Katharina Hauke – zvuk / Ivana Lazarević – grafika / Zhao Xu – asistent snimanja u Kini / Sara Preradović i Staša Bukumirović – asistentkinje / Dejan Pavić – tehnički saradnik
Učesnici u snimanju: Srđan Ramadanović, Aleksandar Milinković, Aleksandar Perović, Milan Anđelković, Boris Mandić, Miodrag Veljković.

Projekat su podržali: Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Division Visual Solutions, Aleksandar Kolarić, Vlada Vidaković, Sima Ergić, Jelena Ivanović Vojvodić.

 

Obećani prostori

Porodica se susreće na blistavo zelenom travnjaku pored fontane. Mladi suprug u beloj košulji, sa sakoom preko ruke i aktn-tašnom u šaci, vedro korača i gleda prema dugokosoj, nasmejanoj, trudnoj supruzi. Petogodišnji sin mu trči u susret. Okruženi su blještavim, belim zgradama, popodnevno sunce blista po staklenim balkonima na kojima su druge srećne porodice, biznismeni koji telefoniraju, ili mlade žene koje se sunčaju. Uredni i vedri, stanari ostavljaju utisak samouverenog spokoja u svom reonu.

Ova slika je prekrivena blatom i prašinom. Odštampana je na velikoj plastičnoj foliji koja prekriva spoljnu stranu dugačke metalne ograde. Sledeća slika u nizu na ogradi pokazuje pogled iz visine čitavog bloka: 20 skoro identičnih visokih zgrada koje su potpuno opasane zidom. Parkovi, gradilišta, fontane, zone za vežbanje i veštačko jezero popunjavaju praznine između zgrada. Dve kapije sa rampama i stražarskim kućicama kontrolišu pristup sa ulice.

Zgrade sa ovih slika fizički ne postoje, ali su stanovi u njima već prodati. Iza kilometarskih ogradakoje su prekrivene reklamnim slikama, i dalje se nalaze ostaci starog komšiluka, porušenog da bi se napravili prostori sa slika. Negde drugde, blizu ili na drugom kontinentu, iza takve ograde se možda već nalazi gradilište, ili već skoro završeni stambeni kompleks koji treba da bude identičan digitalno renderovanim slikama.

Fotorealistični digitalni renderi ilustruju i reklamiraju ne samo arhitekturu, već i stil života koji ona obećava. U zastupljenoj paradigmi produkcije prostora, dom nije više osnovna potreba već statusni simbol. Ograđeni luksuzni stambeni kompleksi, “Gated communities“, su globalno sve rasprostranjeniji model nekretnina. Kao direktna manifestacija ideje ekskluzivnosti, ovi prostori predstavljaju društveni i prostorni vakuum, mutaciju društvene i prostorne teksture gradova.

Ovi prostori nikad nisu priuštivi onima koji ih izgrađuju: radnici materijalizuju arhitekturu koja im ne pripada, odraz ideje koja ih istiskuje.

Višemedijska instalacija “Obećani Prostori” predstavlja vizuelno istraživanje elemenata i tragova drastičnih transformacija gradskih i prirodnih sredina koje nastaju pri izgradnji velikih ekskluzivnih arhitektonskih kompleksa. Sa težištem na odnos simulacije i materijalnog, kroz prostorne i vremenske fragmente, “Obećani Prostori” predstavlja dekonstrukciju kontradiktornih, a simultanih elemenata i perspektiva procesa stvaranja luksuzne arhitekture.

Širom bilborda i dugačkih ograda gradilišta, na fotorealističnim digitalnim slikama, ozidana ili ograđena elitna naselja reklamiraju se kao privatna utopija i ideal porodičnog doma. Ovakvi investitorski projekti predstavljaju prostorno otelotvorenje društveno-ekonomske segregacije i skoro uvek su dometa ljudi koji ih izgrađuju. Oni su u osnovi iluzija, simulacija i render koji se materijalizuje, zanemarujući odnos prostora sa neposrednim okruženjem i prirodom. “Obećani prostori” vizuelno dekonstruiše elemente i faze procesa nastajanja ovakve arhitekture, počev od brisanih prostora, preko idiličnih simulacija prostora do njihove realizacije, koja nikad ne odgovara u potpunosti obećanoj slici.

Ivan Marković

 

 

Ne zaboravi da pogledaš gore

O video-radu “Obećani prostori”

Ako se, koristeći “street-view” opciju neke platforme za mapiranje, prošetaš Beogradom, Los Anđelesom, Lagosom, Tokiom ili skoro bilo kojim većim gradom, moguće je da ćeš osetiti neposrednost: simpatična situacija sa psima lutalicama, trenutak bliskosti između dve osobe (uprkos zamućenim licima!), paleta boja veša koji se suši razapet između prozora – ovi neupitno poznati prizori mogu da prizovu sećanja, stvarna ili zamišljena, na prave šetnje kroz gradske prostore. Kao u zagonetki prostorno-vremenskog kontinuuma, možeš da pomisliš da si u istom trenutku u jednom od ovih gradova. Nisi.

Tokom jedne takve šetnje ćeš možda naići na veliki bilbord sa nasmejanim licima, blještavim fasadama, i ispisanim rečima poput: Life, Capital, Central, Star, Green. Slike na tim bilbordima će najčešće prikazivati ljude koji su nasmejani, uspešne ljude, ljude u pokretu: poslovne muškarce na telefonima, lepe žene koje se sunčaju na terasama, srećne porodice na zelenim travnjacima. Ova slika-unutar-slike jednako je nestvarna kao i digitalni prostor u kojem se sa njom susrećeš.

Nijedan od ovih privida ne priznaje neistinost prizora koje prikazuje. Istovremeno: ne tvrde ni njihovu istinost. Oni su predstave prostora, lišene dimenzije vremena i dinamike ljudskog iskustva. Video instalacija Ivana Markovića “Obećani prostori” direktno se sukobljava sa tom idejom neizvesne varljivosti.

Sastavljen od video-slika neposredno vezanih za fotorealistične vizualizacije arhitekture (digitalne rendere), rad posmatra dezorijentišući odnos simulacije i materijalnosti u kontekstu savremene arhitekture i urbanizma. Prikazom tragova sličnih obrazaca na geografski udaljenim lokacijama, Marković posmatra procese plasmana i proizvodnje luksuzne arhitekture: pretežno ograđenih stambenih kompleksa, otelotvorenjā strukturalnih nejednakosti danas. Rad ukazuje na matricu kojom tržište reprodukuje životni prostor kao statusni simbol.

Različite konstelacije video-slika ovde ističu odnose moći. U njima je premereno i postavljeno u razmeru (ne)zadovoljstvo neodvojivo od (re)produkcije prostora pokazanih u renderima sjajnih novih zgrada širom sveta: od ogromnih gradilišta, svojevrsnih grobljā kako prošlosti, tako i budućnosti; preko ideja o životu kakav ovi komodifikovani prostori nužno signaliziraju; do malih, lako propuštenih, svakodnevnih trenutaka odmora između smena rada. Video slike se prelivaju i spajaju jedna u drugu izvan pravougaonih ivica samog medija, formirajući narativ procesa koji se odvija ne izvan, već uporedo sa linearnim vremenom i prostorom. Ovde se jasno vidi varljivost koju autor velikodušno prihvata od subjekata svoje fascinacije: istovremeno metod prožimanja i subjekt koji sija na horizontu, nejasna linija između dokumentarnog i fiktivnog otvara mnogostrukost načina čitanja ovog rada. Strelovitim gestom koji prelazi kontinente,

Markovićev rad uvezuje niz tema savremene proizvodnje prostora, globalizacije i pitanja klase. U samom središtu te oluje: jedno samoispunjavajuće obećanje.

Uroš Pajović

 

***************************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.