Izložba “MAGLA SE DIŽE” Ksenije Vučićević

Od 17. do 29. decembra 2024. - DOB//Galerija

Izložba „Magla se diže“ predstavlja seriju crteža velikih formata rađenih grafitnom olovkom, nastalih spajanjem manjih delova papira. Umetnica Ksenija Vučićević, kojoj je izložba u Galeriji Doma omladine drugo samostalno predstavljanje u javnosti, bira tehniku najadekvatniju njenoj temi i osećajima. Na suptilan način, gotovo kroz atmosferu snoviđenja, autorka materijalizuje svoje procese promišljanja i rekonstruisanja, kao i zapitanosti nad egzistencijanom suštinom postojanja.

Poput tišine i „zaustavljenih trenutaka“ koji imaju moć da oboje dan i protegnu se van granica vremena, tako i radovi Ksenije Vučićević uvlače posmatrača u prizor u kojem je moguće otploviti. Prizori, kao pod maglom, i sa notom izvesne sete, istovremeno pružaju utehu, pod premisom da svako postojanje ostavlja svoj trag. Crteži se mogu posmatrati i kao podsticaj da život prigrlimo i da tragove koje ostavljamo budu i nama i drugima od značaja.

MAGLA SE DIŽE

„Moram da uđem, magla se diže.“ – Emili Dikinson

U svojoj srži, „Magla se diže“ istražuje prolaznost ljudske egzistencije naspram postojanosti sveta koji nas okružuje – sveta koji je bio tu pre nas i koji će nastaviti da postoji nakon našeg odlaska. Kroz prikazane radove, otkriva se tiha priča o fragmentima postojanja koje ostavljamo za sobom, poput senki u magli.

Crteži su izvedeni na manjim delovima papira, spojenim u celinu nalik slagalici. Ova odluka nosi duboku simboliku – baš kao što gradimo i rekonstruišemo svoja sećanja, tako i ovde spojevi i pukotine svedoče o nesavršenostima i prazninama u našoj percepciji prošlosti. Sećanja su krhka, oblikovana vremenom, nesavršena poput tih nepravilnih linija na papiru.

Prikazani pejzaži i prizori imaju duboku ličnu povezanost sa umetnicom, jer predstavljaju njen rodni grad i teme koje su blisko povezane sa njom samom. Kao što grad nosi tragove prošlih dana, tako i ovi radovi nose eho njenog iskustva, spajajući ličnu istoriju sa univerzalnim temama prolaznosti i sećanja. Iako oni prožimaju prisnost i reflektuju lični odnos prema predstavljenim prizorima, oni ipak ostavljaju prostor za posmatrača da se poveže sa prikazanim scenama i prepozna sopstvena osećanja prolaznosti. Svaki crtež predstavlja tihu kontemplaciju prolaska vremena, neizbežnosti promene i prolazne prirode naših iskustava.

Grafitna olovka, sa svojom mekoćom i sposobnošću za suptilne prelaze, postaje idealno sredstvo za beleženje efemernih trenutaka. Njeni potezi oblikuju prizore koji lebde između stvarnosti i sna, između onoga što je bilo i onoga što će zauvek ostati izgubljeno.

Radovi odjekuju kao savremeni memento mori, opominjući nas da, iako se naše prisustvo na ovom svetu polako gubi, krhkost i prolaznost neizostavno utiskuju svoj pečat. Umetnica nas suočava s tom neizbežnom stvarnošću – dok svet neprestano teče i mi iščezavamo, iza nas ostaju senke, neizbrisive i mračne, poput same prolaznosti.

Umetnik i gledalac mogu samo nemo da stoje pred umetničkim delom, posmatrajući vreme kako prolazi oko njih, nemoćni da ga zaustave. I dok tako posmatramo ove radove, prepuštamo se njihovoj tišini i slojevitosti. Oni nas pozivaju da zastanemo, da se suočimo s prolaznošću trenutka i prolaznošću nas samih.

Prolaznost nije samo nestajanje; ona je poziv na življenje, na ostavljanje tragova koji, iako oblikovani nesavršenostima, svedoče o našem postojanju. Magla se diže, i dok nestajemo u njoj, tragovi koje ostavljamo postaju deo sveta – deo priče koja nikada u potpunosti ne prestaje.

Ksenija Vučićević (2000. Gornji Milanovac)

Nakon završene Umetničke škole u Čačku 2018. godine, upisuje slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi prof. Biljane Đurđević. Osnovne i master akademske studije završila je 2022. i 2023. godine u klasi prof. Simonide Rajčević. Tokom studiranja bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na master akademskim studijama postala je stipendista Fonda za mlade. Trenutno je na Doktorskim umetničkim studijama na matičnom fakultetu, pod mentorstvom Nemanje Nikolića. Izlagala je na mnogim grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu – poput ,,Masterpieces V’’ u Beogradu (2023), međunarodnom projektu ,,Inter/Akcija 2023” u Beogradu i Banja Luci kao i izložbi ,,Mind the gap” (2024) u Galeriji Šira u Zagrebu. Dobitnica je nagrade na 4. Međunarodnom bijenalu male grafičke forme „Between Black and White’’ u Poljskoj (2021) i pohvalu stručnog žirija na 16. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu (2022). Učesnica je likovne kolonije „Mina Vukomanović Karadžić 2023” na Savincu. Svoju prvu samostalnu izložbu „U potrazi za velikim Možda” imala je u Uličnoj galeriji 2024. godine u Beogradu.