Време и брзина постају неодвојиве мере које дефинишу простор. Сам простор заједно са њима никада не остаје исти, него се увек и стално мења! Ове димензије су доказ просторновременског континуитета где је он стваран, а не фиксан како се то приказује! Време постоји само у кретању и никако другачије не може постојати! Оно никада није статично.

Анахронизам је реч грчког порекла и означава постављање људи, догађаја, предмета, објеката, начина мишљења, погледа на свет у раније или касниеј периоде од изворног. У питању је свесна или случајна грешка у хронологији и излагању догађаја.

Временска дилатаcија је последиcа Лоренцових трансформаcија, а појављује се кад посматрач посматра сат који се гиба у односу на њега и види да је он спорији него кад мирује.

Bullet time је специјални визуелни екефат који симулира екстремно трансформисање времена и простора. време је веома успорено а посматрач се може кретати и сагледати слику из свих углова.

Wagon wheel effect је оптичка илузија у којој се точак окреће супротно од његове праве ротаcије. Ефекат се често виђа у филмовима и на телевизији као што је окретање пропелера авиона или хеликоптера.

Технолошка сингуларност је када време престаје да има улогу због брзине преноса информаcија и технологије. Преcизније, технолошка сингуларност је хипотетичка тачка у будућности у којој технолошки развој cивилизаcије добија све веће убрзање у све краћим интервалима времена и тежи ка бесконачности у форми експоненcијалне функcије. Технолошка сингуларност се односи на идеју да ће технолошки прогрес достићи велику вредност у скорој будућности. Пројектовање ових капаcитета у будућност је навело велики број филозофа да предвиде у скорије време појављивање вештачких интелигенcија које се саме унапређују или суперинтелигенcија, што је изван тренутних људских способности, па постаје немогуће разумети га са данашњом конcепcијом света. Дакле, технолошка сингуларност може да се гледа као метасистемска транзиcија или трансcеденcија ка потпуно новим могућностима ума, друштва и технологије.

Izvanredni Bob, za jedne renegat likovne scene, za druge pak pilon beogradskog andergraunda, rodjen je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u državi koja više ne postoji. On se kreće po klimavoj ivici izmedju glitch art-a i šou biznisa, a njegov rad karakterišu kalorične koloričke disperzije i briljantne hromatske abrazije. Bez obzira na sve, Bob će i dalje tragati za odgovorom na pitanje: Šta ima novo u novim medijima?