Tamne, ne-osvetljene površine koje zauzimaju najveći deo fotografija naglašene su i veličinom samih printova koji, poput fototapeta skoro u potpunosti prekrivaju nosače na kojima su postavljeni. U lajtboksovima pozicioniranim tako da komuniciraju sa svakim printom su fotografije uvećanih pukotina, naprslina, oštećenja i, na prvi pogled, podsećaju na nekakve apstraktne, raznobojne, manje ili više, dekorativne površine.

U svojoj umetničkoj praksi Dušica Dražić često radi site-specific intervencije u kojima preispituje upravo ona specifična kontekstualna određenja izabranog mesta kao mikroprostora unutar kojeg se prelama – i na taj način problematizuje – širi društveni kontekst. U radu Zimska bašta (2010), realizovanom u okviru 51. Oktobarskog salona, njena intervencija pratila je transformaciju prostora: od napuštene, defunkcionalizovane vojne zgrade (bivše Vojne akademije na adresi Resavska 40b) u funkcionalni, izlagački prostor jedne od relevantnih manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti. Time je povezala dve faze ili dva procesa namenski različita – vojni, izložbeni – i najavila treću, novu fazu u načinu njegovog funkcionisanja u sklopu Muzeja grada Beograda. Intervencija se sastojala od sakupljanja, prenošenja, izmeštanja različitog rastinja – korova, trava, mahovina, divljeg cveća, sitnog drveća – koje je naselilo napušteni vojni komleks, kako spolja tako i iznutra, u umetnički rad, instalaciju. Ovaj skrajnuti, arbitrarni i “živi” svet koji, zapravo, predstavlja fazu odumiranja jednog arhitektonskog prostora, dobio je drugačije značenje u odnosu na novo kontekstualno određenje – izložbu. U još jednom radu – To Loosely Reside / Weeds – Useful Plants (site-specific intervencija, Worpswede, Nemačka, 2007) – Dušica Dražić koristi korov kao metaforu margine, odbačenosti dodeljujući mu dominantnu poziciju i funkciju unutar strogo definisanog polja koji ona kontroliše, polazeći od naučnog, mada još uvek ne sasvim prihvaćenog, stanovišta o korisnosti i potencijalima upotrebe korova u agrikulturi.

U radu Mesto događaja ne koristi site specific strategije intervenisanja i nije joj bitna dimenzija specifičnosti i uskog kontekstualnog određenja. S prethodnim, ovaj rad povezuje dimenzija  skrajnutosti, margine, ali ne u smislu razlike, već sličnosti sa bilo kojim drugim napuštenim mes-tom. Iz tog razloga ove fotografije nose minimum informacija: o kome prostoru je reč, koju je namenu imao i konkretnim razlozima njegove zapuštenosti.

Noć na ovim fotografijama označava odumiranje: prostor koji je izgubio svoju funkciju ulazi u proces laganog urušavanja. Sastavni deo tog procesa su promene koje se odigravaju u jednom mnogo užem registru, na mikroplanu, a to su lomovi, naprsline. To su anomalije u strukturi od-ređenog materijala koje ukazuju na njegovu istrošenost, zamor i dovode do njegovog pucanja, loma.

Mehanika loma (Fracture mechanics) proučava razvoj pukotine, njenog nastajanja i širenja. Prema mehanici loma naprezanje koje metal može izdržati pre nego što dođe do loma obrnuto je proporcionalno veličini pukotine. Lom koji se odvija pri malim deformacijama karakteriše  nagomilavanje pogrešaka u materijalu (mikropore, mikropukotine) tokom vremena, čime se smanjuje njegova čvrstoća. Pojava i porast mikropukotina dovodi, na kraju, do njihovog spajanja i stvaranja makropukotina. Fraktografija proučava strukture, površine i materijale sa frakturom. Fraktografske metode se koriste za određivanje uzroka pukotine proučavanjem karakteristika, strukture i površine pukotine.  (Maja Stanković – odlomak iz teksta i radu Dušice Dražić “Mesto događaja”)

******************************************************************************

Dušica Dražić je rođena 1979. godine u Beogradu, gde i danas živi.

Bavi se istraživanjem ambivalentnih odnosa grada i ljudi, njihovu uzajamnu podršku i zaštitu, kao njihovu uzajamnu izolaciju i destrukciju. Traga za prostorima nepravilnosti, razlika, fleksibilnosti, intuicije sa fokusom na napuštena i zaboravljena mesta, promišljajući opaženu transformaciju na nivou kulturološkog kontinuiteta, simboličkih nepravilnosti i individualnih delovanja.
Diplomirala je 2004. godine na odseku za fotografiju na FPU u Beogradu, a 2006. godine je završila MFA program “Umetnost u javnom prostoru i nove strategije” na Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru (Nemačka). U 2010. godine je dobila dve nagrade, “Dimitrije Bašičević Mangelos” (Srbija) i “Mladi evropski umetnik” koju dodeljuje Trieste Contemporanea (Italija). www.dusicadrazic.wordpress.com

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” je godišnja nagrada rezidencijalnog boravka na Međunarodnom studijskom i kustoskom programu (ISCP) u Njujuroku koja se dodeljuje mladim vizuelnim umetnicima i umetnicama iz Srbije. www.mangelosnagrada.org.rs

********************************************************************************

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;
nedeljom od 12:00 do 18:00; Ponedeljkom Galerija ne radi!