“Dragoslav Nedić, autor izložbe “Jazz Face”, ovim projektom prikazuje rasprostranjenost džeza i ističe njegov značaj na svetskoj muzičkoj sceni. Dokumentujući katarzične momente sa različitih festivala širom Evrope, autor je kroz pokret i ekspresiju doživljaja, dočarao atmosferu koja prati ovu muzičku praksu i estetizovao uživanje u njoj. Izložba “Jazz Face” ističe autentičnost portretisanih umetnika, traga za karakterističnim trenucima, gestovima, izrazima i akcijama – portreti kao da produkuju zvuk i dešifruju muziku, njen tonalitet i ritam.”

Jelena Pavićević,

urednica likovnog programa Doma omladine Beograda

 

 

“Kao tinejdžer bio sam okoreli panker. Počeo sam da mlatim bubnjeve u sedamnaestoj godini, dok brat mog dobrog druga nije otvorio prvi džez klub u Temišvaru. Tu sam prvi put čuo Tonija Vilijamsa na ploči: uopšte nisam mogao da skontam šta radi taj ludak, pa sam počeo da slušam džez, kao – valjda ću nešto ukapirati. Nisam. Godine 1995. moj drugar pokreće džez festival u Garani i ja mu pomažem, to postaje moja letnja škola džeza.

Prvi foto-aparat kupujem 2007, dva dana pre festivala na kome je te godine svirao Jan Garbarek. Nisam uspeo ništa da uslikam – iz tehničko-glupačkih razloga – pa iz jeda poklanjam aparat tadašnjoj devojci. Al đavo ne da mira… Godine 2010. odustajem od jedne moje velike “bolesti” – pecanja. Prodajem pecaroški pribor i kupujem profesionalni foto-aparat koji nemam pojma kako da upotrebim! Polako ipak učim – postajem zvanični fotograf u Garani 2013, pa krećem dalje: Beograd, Pančevo, Sibiju, Smida, JazzTM… Objavljujem fotografije u Rumuniji i inostranstvu – The New York City Jazz Record, All About Jazz, jazzin.rs… Učestvujem na kolektivnim izložbama u Garani, Bukureštu, Krasnodaru i Sankt Petersburgu. Fondacija Jazz Banat proglasila me je džez fotografom 2016. Na konkursu World Jazz Foto 2018 moja fotografija je ušla među trideset najboljih.”

Dragoslav Nedić