Sa njim smo razgovarali o principima i izazovima marketinga.

U kojoj meri je moral zastupljen u marketingu? Da li je moralno pristupiti izradi marketinške strategije za brendove koji ne nose osobine najboljih, najkvalitetnijih, najzdravijih (junk food, cigarete, alkohol, proizvodi lošeg kvaliteta…)?

Moral je u marketingu zastupljen koliko i u privatnom životu. Da li je moralno biti roditelj koji hvali svoje dete, iako ono nije najbolje od sve dece? Zajedno sa roditeljima, vlasnici brendova spadaju u najneobjektivniju grupu ljudi. Tokom dvadeset godina koliko sam u marketingu, mnogo toga se promenilo, ali je jedno uvek isto: kada se priprema kampanja, svaki klijent će da vam kaže da je njegov proizvod daleko bolji od onoga što radi konkurencija. I delovaće prilično ubedljivo – oni to stvarno rade sa voćem, njihove krave su onoliko lepše od komšijskih, kad je svetski stručnjak probao njihovu čokoladu, odmah je zaboravio na Lindt… Ali, tome nam i služe istraživanja – da nam daju pogled sa strane koji nam pomaže da napravimo efikasniju komunikaciju. I namerno ne kažem objektivnu sliku, a zašto – pa, to je upravo jedna od tema predavanja.

Koje su to veštine koje treba da poseduje osoba koja se bavi marketingom?

Mora da zna da je smisao svake komunikacije značenje koje ona proizvede. Ja sam odrastao u kući u kojoj smo živeli od direktne prodaje, pa sam dobro znao razliku između efikasnog i neefikasnog slogana i značaj dobrog copyja. Danas dajte većini ljudi koji se bave marketingom u ovoj zemlji da prodaju sopstveni bicikl ili auto, uzmite kokice i pivo, i zavalite se u fotelju da uživate u komediji.

Razlozi za bavljenje marketingom ne moraju biti isključivo komercijalni. Oni mogu imati i neki veći društveni značaj: „Ja sam autor serije ‘Tajni agent Izzy‘ – roditelji su nam se zahvaljivali da su njihova deca zbog Izzyja naučili da prelaze ulicu na semaforu na zeleno, i da su počeli da pomažu starijima“, rekao je Mihajlović.

Koji su najznačajniji i najprepoznatljiviji srpski brendovi? Koji su brendovi sa najviše potencijala da postanu najprepoznatljiviji?

Ne postoje najznačajniji i najprepoznatljiviji srpski brendovi među proizvodima. Postoje samo sticaji srećnih okolnosti koji su se desili uprkos trudu odgovornih. I sa druge strane postoje Exit, Guča, Infostud, PlanPlus, Krstarica, Top Eleven, Mad Head Games, Eipix Entertainment…  ali to je tek poseban problem.

Šta treba da ima na umu neko ko bi želeo da počne da se bavi marketingom?

Svoju dobrobit, pa da shodno tome odustane. Ovaj posao je na najboljem putu da bude ubijen.

Kako će biti koncipirano Vaše predavanje u Domu omladine Beograda?

Ja nisam profesor, tako da ni ovo neće da bude pravo predavanje. A pošto je povod tužan – teška bolest jednog posla, hteo bih da sa ozbiljnim ljudima porazgovaram o tome zašto nam umire neko drag i da li postoji nešto što možemo da uradimo u poslednjem trenutku da ga spasemo.