Kako je došlo do ideje za ovu izložbu i koliko je vremena bilo potrebno za njenu realizaciju?

Slavica Obradović: Moje interesovanje je prvobitno bilo vezano za osećaj neprilagodjenosti ličnosti u odredjenim segmentima života ili kao konstanta, pogotovo u savremenom društvu. Spontano i kroz više referenci došlo je i do ovih radova. Što se tiče tehničkog izvodjenja u skladu sa mogućnostima produkcije i vremena, što je opet neka posledica savremeno životnog stila, okrećemo se efikasnijim metodama produkcije. Za razliku od klasičnog postupka vajanja, proces skidanja kalupa sa tela je ubrzaniji načinu izvodjenja ideja, ali i pored toga svaka materija diktira svoj tempo i postupak, tako da je ipak bilo neophodno nekoliko meseci rada i beskrajno mnogo pomoći od strane prijatelja da bi radovi bili izvedeni.

 

Predstavite nam svoje dosadašnje umetničko stvaralaštvo.

Slavica Obradović: Nedavno sam diplomirala, tako da je moje dosadašnje stvaralaštvo bilo pre svega proces učenja. Moje lično mišljenje je da umetničko obrazovanje služi da se zapravo uvidi šta umetnost predstavlja u datom momentu i šta je autoru lično umetnost, a zatim šta je to što ga zapravo zanima. Tu pre svega mislim na to koji su medijumi i teme, koji je proces produkcije i na koji način se to kontekstualizuje.

 

Na koji način Vaši radovi, predstavljeni na ovoj izložbi, preispituju pitanja slobode i izbora?

Slavica Obradović: Koncept rada je pre svega počeo da se formira oko ideje (ne)deklarisanja ličnosti kroz gender fluid identitet. Kombinacija je identiteta koja potencijalno daje slobodu, ali uporedno sa tim može nositi i potpunu konfuziju ili nagoveštavati neodlučnost.  Ne trudim se da ove teme posmatram iz društvenog ili političkog ugla, već ideju zasnivam na mnogo ličnijem odnosu prema procesu preispitivanja. Na neki način, radi se o temi sazrevanja i odlukama koje donosimo, a koje nas identifikuju.

 

Pored ovih pitanja, na koje još društvene teme i egzistencijalna pitanja za savremenog čoveka Vaša izložba stavlja fokus?

Slavica Obradović: Pripadanje određenom društvenom okviru povlači sa sobom cikličan sistem funkcionisanja u kome su različiti aspekti života u nedeljivom odnosu. Naglašavam da je moj prvobitan fokus možda bio zasnovan na emocijama i preispitivanju ličnosti, ali svaki rad i ideja učitavaju u sebe mnogo više konteksta nego što bi i sam autor mogao da navede, jer je stvaralaštvo u određenoj sredini, u kojoj živimo, uvek zasnovano i na socijalnim, moralnim, filozofskim, političkim pitanjima koja se prepliću čak i u situacijama kada nismo želeli da ih pokrenemo.