Muzički program će predvoditi sastav ,,Serbian Jazz, Bre” sa kompozitorom i pijanistom Aleksandrom Jovanovićem-Šljukom i još petnaestak eminentnih džez muzičara koji neguju tradicionalni zvuk i koji će svojom muzikom oživeti sećanje na našeg proslavljenog džez muzičara, kompozitora i pedagoga Vojina Mališu Draškocija. Više o samom koncertu, World Music asocijaciji Srbije i njenim planovima, porazgovarali smo sa Oliverom Đorđevićem, predsednikom Upravnog odbora WMAS.

 

Vojin Mališa Draškoci je bio izvanredan džez muzičar, kompozitor, aranžer i pedagog. Koliko je njegovo stvaralaštvo uticalo na današnje etno-džez tokove u Srbiji?

Oliver Đorđević: Mališa je među prvima u Srbiji shvatio i govorio da nemamo šta da tražimo svirajući diksilend, sving ili bi-bap, ali da zato možemo da integrišemo narodnu muziku sa iskustvima ostvarenim u džezu i da napravimo naš izraz koji će biti prepoznatljiv i originalan. Isticao je da narodni melos mora da posluži kao inspiracija, da se odabere tema i motiv, i da se onda umetnički, stvaralački, ličnim činom, nadgradi. Ne zalažem za plagiranje narodne muzike, već za negovanje prepoznatljivog muzičkog zvuka koji dolazi sa naših prostora, bio je njegov moto. Početkom 80-ih je otpočeo živu saradnju sa Lalom Kovačevim i sa njim stvarao muziku koja je u džez utkala folklorne motive. U pravcu novog razumevanja folklora sarađivao je i sa našim poznatim kompozitorima – Ljubicom Marić, Mintom Aleksinački, Vukom Kulenovićem. Devedesetih godina posvetio se i pedagoškom radu. Kroz njegovu „školu” i džez i world radionice prošlo je na desetine muzičara – Vasil Hadžimanov, Bojan Zulfikarpašić, Jasna Jovićević, Đorđe Stijepović, Filip Krumes, Vartan Baronijan, Anja i Vaca Đorđević. Koliko je bio inventivan i jedinstven kao muzičar, toliko je bio strpljiv i metodičan, a opet jako interesantan i duhovit kao profesor. Pregršt je muzičara i kompozitora koji su prošli Mališin „sistem” rada i ako postoji jedna zajednička crta kod svih njih, osim što se prema njegovom imenu ophode sa najvećim poštovanjem, to je beskompromisan stav prema radu, iskrenost i posvećenost koju im je preneo.

Kako je zamišljeno veče posvećeno 70-godišnjici od rođenja ovog muzičkog umetnika?

Oliver Đorđević: Veče smo nazvali „Sinteze – sećanje na Mališu”, s obzirom na to da je Mališa često koristio ovaj termin da najkraće opiše svoje stvaralaštvo. Okosnicu muzičkog programa činiće sastav „Serbian Jazz, Bre” sa kompozitorom i pijanistom Aleksandrom Jovanovićem-Šljukom. Tokom koncerta ovom sastavu priključiće se renomirani džez i drugi muzičari koji će izvoditi Mališine kompozicije i aranžmane. Namera organizatora je da se koncertom oživi sećanje na Mališu i okupe njegovi saradnici, učenici i poklonici, kao i da se ukaže na značaj i potrebu negovanja oblika koji na pravi način tretiraju tradicionalnu muziku. Pre koncerta biće dodeljena nagrada „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” i otvorena izložba u holu ispred „Amerikane” sa oko 30 fotografija iz ciklusa MUSIC BRE! Ivana Grlića.

 

,,World music asocijacija Srbije“ ustanovila je 2013. godine nagradu ,,Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci“. Po kom kriterijumu birate dobitnike, ko su do sada nagrađeni i da li možete da nam otkrijete ko je dobitnik za ovu godinu?

Oliver Đorđević: Nagrada je ustanovljena sa ciljem da podstiče, razvija i popularizuje poližanr ,,world music” u Srbiji, odnosno stvaralaštvo i umetnike koji stvaraju muziku nadahnutu tradicionalnim obrascima, kao i da oživljava sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija.  Dodeljuje se muzičarima koji marljivo i u svakom pogledu uzorno, stvaraju dela u duhu tradicionalne muzike i to u domenu poližanra „world music”. Dobitnika bira petočlani Odbor za dodelu nagrade. Pokretač nagrade je „World music asocijacija Srbije” sa podrškom članova uže porodice Vojina Draškocija. Od ove godine, nagrada se dodeljuje i muzičarima iz regiona, preciznije onima koji su dali doprinos razvoju scene u Srbiji i značajno sarađivali sa ovdašnjim muzičarima. Prethodni dobitnici su Filip Krumes i Vasil Hadžimanov. Ne bih da otkrijem ovogodišnjeg laureata.

 

Koje još sadržaje obuhvata World music samit?

Oliver Đorđević: Samit je pokrenut pre šest godina i projektovan je kao mesto susreta muzičara, muzikologa, producenata. Tokom trajanja ove manifestacije razmenjujemo iskustva, suočavamo se sa problemima na ovdašnjoj ,,world music” sceni, razgovaramo o budućim načinima delovanja ,,World music asocijacije Srbije”. Ove godine organizovaćemo Okrugli sto na temu „Aktuelna muzička produkcija i izdavaštvo u domenu tradicionalne i world muzike u Srbiji: mogućnosti i izazovi”, predstavićemo novi broj magazina „Etnoumlje”, nova diskografska izdanja naše Asocijacije, održaćemo redovnu godišnju Skupštinu i otvorićemo izložbu MUSIC BRE! Ivana Grlića u holu ispred „Amerikane”.

 

Kakvi su dalji planovi i aktivnosti ,,World music asocijacije Srbije“?

Oliver Đorđević: U godini kada Asocijacija obeležava 15 godina od osnivanja, uspeli smo da ostvarimo učešće Srbije na prestižnom The World Music Expo – WOMEX, objavili smo reprezentativnu dvojezičnu servisnu publikaciju „Guide to World Music in Serbia” sa dva prateća kompilacijska albuma. Pored toga, objavili smo 27. broj magazina „Etnoumlje” i uskoro objavljujemo 28. Ove godine objavili smo i tri značajna studijska albuma: diplara Obrada Milića, Olge Krasojević sa Pjevačkom družinom Svetlane Spajić i album pevača „izvika”. Organizovali smo prvo izdanje festivala tradicionalne muzike „Retnik”. Asocijacija je takođe ostvarila značajan projekat terenskog snimanja vojvođanskih gajdaša i uskoro se očekuje i ovo izdanje sa pratećom knjižicom, kao i novi albumi Vasila Hadžimanova i grupe „Vrelo”. Sve ovo smo ostvarili zahvaljujući marljivim i stručnim ljudima koji učestvuju u radu Asocijacije, a naročito bih istakao rad Marije Vitas, etnomuzikologa i urednice magazina „Etnoumlje” i drugih naših izdanja.