Foto: Nemanja Nikolić

 

Nina Ivanović je rođena 1986. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine, smer slikarstvo. Od 2006. aktivno učestvuje na domaćim i internacionalnim radionicama kao što je Real Presence (2006 – 2010, Beograd) i izlaže na grupnim kao i samostalnim izložbama, neke od njih su Pogled kroz prozor, galerija Rima, Kragujevac, 2019, Shared Meanings u galeriji Škuc, Ljubljana, 2019; 1918. When peace erupts, kustos Dimitri Ozerkov, Vitorio Veneto, Italija, 2018, 57. Oktobraski salon – Čudo kakofonije, kustosi Gunar Kvaran i Danijel Kvaran, Beograd, 2018; Consequences, Kaskadenkondensator, Bazel, 2017; Naravno da te još uvek volim, Navigator galerija, kustoskinja Mia David, Beograd, 2016; Crteži od žice, Haos galerija, Beograd, 2015/2016 i Elementi stvarnosti, Umetnički prostor U10, Beograd, 2012. Dva puta je nagrađivana za crtež – 2009. nagrada za crtež FLU i 2014. prvom nagradom iz Fonda Vladimir Veličković, a 2018. godine dobila je nagradu 57. Oktobarskog salona. Tokom tri meseca 2013/14. bila je na rezidencijalnom programu u Glo’Art centru u Belgiji i 2017. godine mesec dana je provela u Bazelu, Švajcarska, na rezidenciji Kuckucks Nest.

Zajedno sa još šest kolega i koleginica osnovala je Umetnički kolektiv U10 sa kojim od 2012. godine vodi Umetnički prostor U10 posvećen prvenstveno savremenoj umetničkoj praksi mlađe generacije umetnika. Živi i radi u Beogradu.

 

 

Diplomirali ste na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine, smer slikarstvo. Izložba kojom se predstavljate u Galeriji Doma omladine Beograda je fotografski projekat. Da li je fotografija samo iskorak u odnosu na Vaše stvaralaštvo ili aktuelno opredeljenje u Vašem umetničkom izrazu?

Nina Ivanović: Fotografija me je zainteresovala još od priprema za Fakultet likovnih umetnosti i bavim se analognom fotografijom još od tad, dakle od 2004. godine. Jedno vreme sam sama razvijala fotografije i eksperimentisala sa procesom njihovog nastanka i krajnjim rezultatom – što mi je bila paralalena aktivnost tokom studiranja koju sam samostalno organizovala u svom podrumu. S druge strane, fotografije koje pravim su kao lična baza podataka od kojih kasnije nastaju akvareli, prostorni crteži ili prosto serije fotografija.

 

Recite nam nešto više o inspiraciji i motivima za realizaciju ovog projekta?

Nina Ivanović: Pošla sam od toga da bih volela da napravim izložbu fotografija, jer je ona deo mog umetničkog rada a i procesa kako nastaju drugi radovi. Dosta sam razmišljala šta bih mogla da izložim, jer je u pitanju veliki broj fotografija raznih mesta kao i motiva, pa je bilo je potrebno da kustosiram sopstvenu izložbu. Ideja je bila da napravim celinu koja može univerzalno da govori o gradu, jer je definitvno grad polazišna tačka ovih radova. Na izložbi su prikazane fotografije različitih gradova nastale u periodu od 2016. do danas.

 

Izložba vašeg fotografskog projekta podeljena je na 3 celine, Udareni znakovi, Zabrane i Javno izlaganje. Šta ih povezuje?

Nina Ivanović: Povezuje ih grad, odnosno zajednički prostor. Pronašla sam elemente koji su mi delovali kao skulpture u javnom prostoru (Zabrane i Udareni znakovi), iako imaju i dalje konkretnu funkciju koju vrše, a kroz seriju Javno izlaganje sam pokušala da napravim izložbene prostore od raznih neiskorišćenih površina u gradskom ambijentu. Citiraću ovde i deo teksta koji je u katalogu:
“U beleženju svakodnevnih situacija na ulicama gradova počele su da se izdvajaju određene situacije i elementi koji se javljaju usled navika građana ali i usled regulisanja pravila zajedničkog života. U tom smislu, tri serije fotografija pristupaju gradu kao izložbenom prostoru, skulpturi i kao organizmu koji i kroz minimalne promene diše, pokreće se, zatvara/otvara i oblikuje.”

Učestvovali ste na mnogobrojnim radionicama, izložbama, rezidencijalnim programima i u projektima. Šta je ono najbitnije što ste naučili u tom procesu i koliko je za umetnika važna saradnja i razmena sa kolegama, posebno u međunarodnim okvirima?

Nina Ivanović: Najdragocenije je upoznavanje nove kulture, razmena iskustva i nova poznanstva/prijateljstva. Veoma je značajno čuti stvari iz drugog ugla, često smo zatvoreni u našem okruženju i ne vidimo dalje od toga, a razgovor sa nekim van lokalne sredine kao i odlazak iz iste samo može da pomogne da se situacija sagleda šire i realnije.

 

 

Pre 7 godina osnovali ste Umetnički kolektiv U10 u saradnji sa još 6 kolega i koleginica. Kako vidite značaj mesta kao što je U10 za mlade umetnike Srbije? Šta su vaši budući planovi u tom smeru?

Nina Ivanović: Mi se kroz naš program trudimo da približimo U10 široj publici i naravno mladim umetnicima, da im bude značajno to što mogu da vide na izložbama i čuju u propratnim programima. Po broju ljudi koji se prijavljuju na godišnji konkurs kao i po kvalitetu prijava, mogu da zaključim da im U10 jako znači.

Što se tiče budućih planova, biće zahtevno održati dosadašanji ritam, koji čini 15 izložbi godišnje i isto toliko javnih razgovora, gostujuće izložbe od kojih smo u ovoj godini organizovali tri – u Budimpešti (aqb Project Space), u galriji ŠKUC u Ljubljani i u galeriji Reflektor u Užicu, a pored toga nas čeka i priprema četvrtog U10 bijenalnog kataloga koji bi trebalo da bude gotov 2020. godine.

 

Kako vidite aktuelnu scenu vizuelnih umetnosti u Srbiji?

Nina Ivanović: Scena vizuelnih umetnosti je kao i svaka druga scena ogledalo našeg celokupnog sistema koji je haotičan i neophodno je da se menja i razvija na bolje. Imamo sjajne pojedince koji se bezrezervno daju svom poslu, imamo udruživanja umetnika, kustosa i ostalih radnika u kulturi radi veće vidljivosti i boljeg delovanja, što uvek podržavam kao čin funkcionisanja, međutim sistem koji bi trebalo da je osiguran od strane države i institucija otežava bavljenje umetnošću. Isto tako izgleda i scena – ima sjajnih umetnika, odličnih izložbi ali sve to najčešće opstaje isključivo na sopstveni pogon. Ujedno, nedovoljno izdvajanje budžeta za umetničku delatnost i nekad nejasna raspodela sredstava na konkursima čini stvari dodatno otežavajućim.

 

Da li trenutno radite na nekom novom umetničkom projektu?

Nina Ivanović: Fotografije iz serija Udareni znakovi, Javno izlaganje, Zabrane su u nastanku i planiram da nastavim te serije. Pored fotografskih radova, pre mesec dana sam imala izložbu prostornih crteža u galeriji Rima u Kragujevcu, pod nazivom Pogled kroz prozor, pa iz iskustva pripreme te izložbe već imam neku ideju za nove radove od kojih će možda nešto biti i na izložbi koja je planirana za Kulturni centar u Šapcu na jesen ove godine.