Kako se okupio bend Dogs in Kavala i zašto baš taj naziv?

Nikola Hajduković: Siniša i Srdjan su džemali zajedno jedno vreme. Isto tako smo Siniša i ja nekoliko puta džemali u laundžu Ineks Filma. Onda su me zvali da uletim kao druga gitara i sint, što sam ja i uradio. Međutim, posle nekoliko meseci napustio nas je bubnjar i od tada sam ja bubnjar. Naziv bedna je proistekao iz jednog neprijatnog iskustva koje su proživeli ova dvojica u Kavali, nakon festivala u Drami. Bili su napadnuti od strane čopora pasa, više puta, tražeći mesto za kamp. Nakon celonoćnog mučenja i sutrašnje zahvalnosti za preživljeno iskustvo, rešili su da bend nazovu tako kako se zove.

Kako opisujete muziku koju svirate?

Nikola Hajduković: Nemamo jasnu definiciju toga što sviramo i nismo sigurni koji bi to žanr bio. Neka bude rokenrol.

 

Šta je ono što vas, po sopstvenom mišljenju, izdvaja na domaćoj muzičkoj sceni?

Nikola Hajduković: Ne sviramo mi ništa novo i nismo avangarda. Ovo što mi sviramo se dosta svira i sluša po svetu, a najviše u Americi. Kod nas i ne baš, tako da nas možda to izdvaja. U suštini je bitno da je muzika koju sviraš zanimljiva i da nije u potpunosti predvidljiva i dosadna, a to je problem sa većinom mladih bendova kod nas.

Imate li muzičke uzore?

Nikola Hajduković: Naravno, na zvuk benda dosta utiče muzika bendova Thee Oh Sees, King Gizard And The Lizard Wizard, Pond, Tame Impala, Parquet Courts, Petrol, Ty Segall, Holly Wave… To su neki od bendova koje sva trojica slušamo.

Uskoro bi trebalo da završite debi album, za koji ste rekli da će biti upakovan u ”uradi sam” fazonu. Šta to podrazumeva i kada možemo da ga očekujemo?

Nikola Hajduković: Pokušaćemo da sami snimimo pesme sa 4 mikrofona na jendvatri i onda dosnimimo vokale, sve to na jedan Tascamov uređaj koji posedujem, ili na kompjuter, ako pribavimo odgovarajuću opremu. Nadamo se da ćemo objaviti album do kraja jeseni.

Šta za Dogs in Kavala znači prilika da zasvira na populararnom Zidiću Doma omladine i kakav program ste pripremili?

Nikola Hajduković: Ovo za nas predstavlja priliku da sviramo pod vedrim nebom, što jako volimo (sutradan, u nedelju, imamo priliku da ponovo zasviramo na otvorenom, kod Hajdučke česme). Sviraćemo sve pesme koje imamo i verovatno ćemo zadžemovati.