Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, već šest godina organizuje jedan od najposećenijih književnih događaja u Beogradu. Kako ocenjujete uspeh Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK) do sada i šta smatrate najvećim doprinosom ovog programa domaćoj kulturnoj sceni?

Gojko Božović: Najveći doprinos jeste to što smo uspeli da oblikujemo prepoznatljivu i uticajnu tačku promocije vrhunske savremene književnosti. Oko nas ima mnogo lake i površne zabave, pravi je izazov učiniti dostupnim širem krugu čitalaca najbolje izraze savremene književnosti. Čitaocima treba pružiti mogućnost izbora, a da bi ta mogućnost izbora bila naglašena na pravi način, neophodno je komunicirati uz pomoć novih modela i medija. Nikada nisam prihvatao da se književnost tiče samo uskog kruga posvećenika. Posvećenici su važni uvek, ali nisu dovoljni, književnost se tiče svih nas, pogotovu ako je dobra. Festivali mogu da budu podsticajan način da književnost bude deo svakodnevice. Drago mi je da su čitaoci prepoznali da je Beogradski festival evropske književnosti takva, uporišna tačka promocije vrhunske književnosti. U tome su od presudnog značaja bili izoštren koncept, multimedijalni karakter Festivala, a pogotovu izbor pisaca. Na prvom festivalu naš gost je bio Peter Esterhazi, prošle godine naš gost je bio David Grosman. Ove godine je naš gost Klaudio Magris. To su pisci koji obeležavaju savremenu svetsku književnost, ali mi je drago da, zahvaljujući Beogradskom festivalu evropske književnosti, obeležavaju i kulturni i književni život Beograda i Srbije proteklih godina.

Na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti, između ostalih, učestvuju poznati pisci Klaudio Magris, Tomas Majneke, Feri Lainšček, Amir Or, Branko Čegec, Mihajlo Pantić. Šta je to što ih povezuje?

Gojko Božović: Između ostalog, povezuje ih to što književnost vide kao najbolji način da razumemo sebe i svoj svet. Ili to što misle da ne treba unižavati ukus, već poštovati čitaoce. Jedna od specifičnosti šestog izdanja ovog festivala jeste činjenica da su svi pisci koji učestvuju ove godine na njemu na izvestan način multimedijalni umetnici. Osim što pišu više književnih žanrova, neki od ovih pisaca imaju uspešne muzičke karijere, poput Tomasa Majnekea i Ferija Lainščeka, neki su u međunarodnim okvirima uticajni kolumnisti kao što je to Klaudio Magris, dok su drugi posvećeni umetničkoj fotografiji poput Amira Ora i Branka Čegeca. Publika će imati priliku da na Festivalu čuje razgovor i o muzičkim interesovanjima i aktivnostima Mihajla Pantića.

Beogradski festival evropske književnosti okuplja najrazličitiju publiku. Šta je po Vašem mišljenju ono što je posetiocima BFEK-a zajedničko?

Gojko Božović: Prošlo je dovoljno godina da bismo uočili neke pravilnosti. Najpre Festival je vrlo brzo postao veoma posećen. Prve dve godine filmovi su bili posećeniji, poslednjih godina razgovori s piscima i paneli su posećeniji od filmova. Na Festival dolazi publika različitih generacija. Čitaoce privlači to što je Festival oblikovan kao mesto razgovora, pa se samim tim na njemu čuju različiti glasovi, ali uvek glasovi najbolje savremene književnosti.

Šesti BFEK nam donosi multimedijalan sadržaj i multimedijalne umetnike tokom četiri dana trajanja. Da li je multimedijalnost danas neizbežna za jednog pisca, ali i umetnika, uopšte?

Gojko Božović: Toliko je medija oko nas da je neophodno da koristimo barem neke od njih. Danas je svako od nas mali informativni centar, jer koristimo sajtove, blogove, društvene mreže, mnoštvo načina komunikacije. I umetnost, prirodno, osvaja nove medije i oglašava se preko njih. Vrlo često se pokazuje veoma plodotvornim kada umetnik svoju energiju preobražava ili prilagođava različitim žanrovima i medijima.

Šta mogu da očekuju posetioci, a šta očekujete Vi od predstojećeg festivala?

Gojko Božović: Posetioci mogu da očekuju dobre, sadržajne, zanimljive i podsticajne programe. Od razgovora s nekim od najznačajnijih savremenih pisaca do veoma zanimljive retrospektive Književnost na filmu, od izložbe Juko Šimizu do panela o populizmu. Postavili smo pred sebe visoke zahteve, verujem da će nas čitaoci u tome podržati. Očekujem da će programi Festivala biti posećeni i, naravno, s nestrpljenjem očekujem da razgovori na Beogradskom festivalu evropske književnosti počnu.

Izjavili ste da su svuda oko nas gutači pažnje u vidu senzacija, slike i informacija što predstavlja opasnost jer nas odvraća od važnih sadržaja, pravih pitanja i tačnih odgovora. Kako se izboriti sa tim?

Gojko Božović: To je veliki izazov i nema lakih ni jednostavnih rešenja. Naša pažnja traje sve kraće, jer je rasuta i kontaminirana mnoštvom sadržaja, vrlo često bezvrednih po svojoj suštini i formi. Kao što je mnogo lažnih senzacija, tako je mnogo i knjiga. Samim tim čitaocu je mnogo teže nego što je to ikada bilo da prepozna i pronađe knjigu koja odgovara njegovom ukusu, interesovanju i senzibilitetu. U svakom slučaju, potrebno nam je više istraživačke hrabrosti, a pogotovu kritičke perspektive. Samo čovek koji kreativno sumnja i traži najbolje od svega može otkriti vredne i značajne sadržaje.

Bavite se izdavaštvom preko dvadeset godina, na koji način su se promenile okolnosti čitanja, a na koji način čitaoci, u odnosu na Vaše profesionalne početke?

Gojko Božović: Izdavaštvo je jedan od poslova koji su se najviše promenili u savremenom kontekstu. U poslednjih tridesetak godina taj posao se promenio najmanje tri puta. Promenio se način na koji se knjige pišu, promenio se način na koji se knjige pripremaju za štampu u izdavačkoj proceduri, promenila se tehnologija štampe, promenile su promotivne strategije vezane za knjigu. Promenila se sama struktura izdavačkog posla: do pre dvadesetak godina suština izdavačkog posla bila je da se prepoznaju i objave dobre knjige, a danas je to najviše 30% ukupnog izdavačkog posla, ostalo je logistika, distribucija, prodaja, promocija, odnosi s javnošću, organizacija događaja, sve zamislive strategije marketinga. I čitav kontekst se izmenio. Knjiga više nije jedini, ni dominantni nosač smisla. Ona se sada suočava sa čitavim nizom inovativnih i tehnološki entuzijastičnih izazivača iz digitalnog sveta. Moderna društva su nastala na knjizi i kulturi, knjiga je u modernoj epohi uvek bila vezana, pre svega, za srednji sloj i modernizaciju i stabilnost društva. Vidimo, međutim, da je knjiga marginalizovana, a da su društva u ogromnom broju slučajeva nestabilna i bez jasne modernizacijske perspektive. Čitaoci danas uopšte lako. Stalno se govori kako je teško izdavačima ili piscima ili knjižarima. Čitaocima je, međutim, najteže. Oni su ostali bez prepoznatljivih orijentira, poput književne kritike ili književnih nagrada, ali novi ili nisu smišljeni ili prave štetu mnogo veću od koristi.

Ove godine Arhipelag slavi deset godina od svog osnivanja. Koliko je teško voditi izdavačku kuću i ostati dosledan postavljenom programskom konceptu, u vreme kada je mnoštvo književnih sadržaja nadohvat ruke u elektronskom obliku, kada se konkurencija svakodnevno uvećava, a hiperprodukcija izdanja menja kvalitativne kriterijume?

Gojko Božović: Osnovao sam Arhipelag pre deset godina jer sam želeo da čitaocima ponudim jednu mogućnost izbora. A pošto su danas knjigama potrebni događaji, onda sam pre šest godina, zajedno sa saradnicima, osnovao i Beogradski festival evropske književnosti. Prava konkurencija izdavačima danas nisu drugi izdavači već moderni mediji. Borba za knjigu jeste borba za izgubljenu pažnju i ta se borba mora voditi svakog dana, uvek uz pomoć sredstava koja razumeju ljudi tog dana. Izdavaštvo je dinamičan posao upravo zbog promena koje vrlo često doživljava, ali i zbog dve krize kojima je izloženo. Jedno je pomenuta tehnološka kriza, drugo je kriza ukusa, to je, zapravo, ključni izazov. Ali izazovima odolevaju samo oni koji znaju šta rade, zašto to čine, koja sredstva treba da koriste i koja sredstva ni pod kojim okolnostima neće koristiti. Arhipelag ima svoje čitaoce i ima obaveze prema njima.