[INTERVJU] Natan Dvir, umetnik: “Fotografija ima moć da zamrzne realnost”

Do 4. juna u Galeriji Doma omladine Beograda u toku je fotografska izložba ’’Platforms’’ izraelskog umetnika Natana Dvira, koja je postavljena u sklopu manifestacije Belgrade Photo Month, uz podršku Ambasade Izraela u Beogradu i Grada Beograda.

Natan Dvir je međunarodno priznat i nagrađivan umetnik koji istražuje i promišlja kulturološke, sociološke i političke okolnosti današnjice. Svojim projektom ’’Platforms’’ Dvir istražuje podzemnu arhitekturu Njujorka i međusobne odnose ljudi koji se zadržavaju u tom jedinstvenom ambijentu čekajući vozove.

 

Teme kojima se bavite tiču se svih nas, i preispitujući probleme današnjeg čovečanstva navodite nas da se zamislimo i preispitamo lične stavove. Uzimajući u obzir Vaše veliko iskustvo i vrlo istančan senzibilitet kakvo je Vaše viđenje sveta u kojem danas živimo, šta su naši najveći problemi kao i izazovi?

Natan Dvir: Ovo je vrlo ozbiljno pitanje na koje nisam u mogućnosti da odgovorim u potpunosti, ali ono što mogu da kažem sa sigurnošću je da živimo u vrlo izazovnim vremenima politički, moralno i ekonomski. Prošla godina je još više iznela na videlo sistemske probleme koji postoje u svakoj zemlji, uključujući nedostatak podrške različitim delovima društva, rasizam i diskriminaciju, i manipulaciju informacijama.

Odličan ste pripovedač. Vaše fotografije beleže ono što bismo mogli nazvati pravim ili Kairosovim trenutkom. To je prostor u kojem se susreću prošlost i budućnost, gde je sve jasno, direktno i suštinski otelotvoreno. Čak i kada obrađujete teške teme, Vaši radovi odišu mirom i kontemplativnom atmosferom. Šta možete da nam kažete o Vašem metodološkom pristupu?

Natan Dvir: Mislim da su glavo oruđe uspešnog pripovedača: dobar koncept, podrobno istraživanje, uobličavanje projekta, posmatranje, briga o onome koga i šta fotografišeš, kao i sposobnost da sav taj rad finalno izneseš kako bi posmatraču obezbedio adekvatno iskustvo. Lično, ja se trudim da ne unosim kriticizam u teme kojima se bavim, već da radije stvorim prikaz koji može biti iščitavan na više načina, i samim tim otvoren za kontemplaciju.

 

 

Vaš rad nas poziva da zastanemo, da napravimo predah, da se zamislimo i promišljamo, sve ono što je izazovno sa današnjim ritmom zivota. Da li u tome postoji neki dublji uzrok, i da li mi možda od nečega bežimo?

Natan Dvir: Ne mislim da ljudi nužno beže od nečega već da pre generalno jure i ponekad ne primećuju određene stvari ili ne razmišljaju o njima. Fotografija ima moć da zamrzne realnost na način koji nam omogućava pažljivije iščitavanje i promišljanje normalnih situacija iz svakodnevnice. Trudim se da uz pomoć svoje kamere prikupim, sačuvam i prikažem trenutke na način koji inicira misaoni proces ili razgovor.

U seriji radova pod nazivom ’’Oprezni optimizam’’ i ’’Poslednje šetnje’’ bavite se životom tokom pandemije. Pustoš i brisan prostor koji vidimo je istovremeno lep i pomalo uznemirujuć. Recite nam nešto više o svom stvaralaštvu tokom navedenog perioda.

Natan Dvir: U te dve serije radova prazni javni prostori izgledaju distopijski, pružajući nam perspektive koje su ujedno uznemirujuće i hiponotišuće ali ne na sukobljavajući način. Zasenjuju nas neuobičajenosti, a istovremeno možemo se osećati nelagodno usled odsustva ’’normalnosti’’. Ljudi su obično u mogućnosti da naprave izbor i odbace neprijatnu informaciju ili prizor, ali to ovoga puta nije bilo moguće jer se pandemija desila svuda. Mislim da nam ovo nameće interesantno pitanje o tome kako svesno i nesvesno biramo šta želimo da vidimo ili ne, i kako nas naši odbrambeni mehanizmi mogu sprečiti da vidimo realnost onakvom kakva je.

 

U seriji radova pod nazivom ’’Uskoro’’ i ’’Sklonište’’ vidimo jukstapozicionirane realnost i izmišljeni svet koji nam se nameće kao ideal življenja. Vidimo našu propast kroz neprestanu želju za sve većim posedovanjem, masovnu proizvodnju i kapitalizam doveden do krajnosti. Kako tome možemo stati na put i živeti skladnijim i obzirnijim životom?

Natan Dvir: Nisam siguran da možemo, osim ukoliko ne izaberemo ruralan način življenja u kojem smo na najmanji mogući način izloženi uticaju medija. Masovno oglašavanje i sveopšte dezinformisanje su nasleđeni sistematski deo naših kanala informisanja – vesti, televizijskih emisija, društvenih medija, pa čak i ulica kojima hodamo. Mislim da što smo više toga svesni postajemo kritičniji i slobodniji u donošenju sopstevnih odluka. To je glavni razlog zbog kojeg sam se odlučio za rad na serijalu ’’Uskoro’’.

’’Vera’’ i ’’Raseljeni’’ su poziv za promene. Kako se nosite sa svim svojim iskustvima i kako to utiče na vaš emotivni život?

Natan Dvir: Ponekad je to veoma izazovno iz ličnog, fizičkog ili profesionalnog ugla, ali to je ono čime sam izabrao da se bavim i sa čim moram da se nosim kako bih stvorio onu vrstu projekata koji me interesuju.

 

Na kraju da se dotaknemo i ’’Platformi’’ kojima se predstavljate u Domu omladine Beograda. U podzemnom svetu Njujorške železnice još više ste nam približili ljudske karaktere i njihova stanja svesti. Da li su ljudi danas razočarani jedni u druge, pa namerno žude za odvojenošću i samoćom?

Natan Dvir: Trudim se da ne donosim sud o ljudima koje fotografišem, stoga nisam ni razočaran, ni ponosan na ljude što se ponašaju na određeni način. Privlače me određene manifestacije i to je ono što ističem kako bi toga ljudi postali svesni. Ja volim ljudsku povezanost, i uvek pre razmišljam o mogućnostima koje proističu iz bliskosti, pre nego o opasnostima ili neprijatnostima. Na kraju, to je samo moje lično viđenje.

Za kraj, koja je Vaša lična priča i šta je ono za čim suštinski žudite?
Natan Dvir: Još uvek pokušavam to da shvatim. Ne bih imao ništa protiv da se, na primer, ludo zaljubim.

 

*****************

Radno vreme Galerije Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

Komentari