Album “Crna kutija” sniman je tokom prošle godine u poznatom studiju “O” uz produkciju Olivera Jovanovića. Na albumu se nalazi 10 kompozicija, u kojima je Milutin Jovančić preuzeo nekadašnju ulogu tekstopisca. Frontmen benda kaže da će tek nakon predstojećeg koncerta u Domu omladine Beograda moći da govori o reakcijama publike na album “Crna kutija”: “Siguran sam samo da smo se maksimalno potrudili  da svi oni koji dođu 9. maja u Dom omladine Beograda odu kući zadovoljni.” Kao gosti na koncertu nastupiće grupa Tobija, čiji bi nastup mogao biti interesantan publici iskusnog beogradskog kvarteta Čovek Vuk.

Predstavi nam bend Čovek Vuk, onako kako ga ti doživljavaš. Šta je novo, a šta staro u radu ekipe koja je u sličnom sastavu već živela jedan muzički život na domaćoj sceni?

Milutin Jovančić Mita: Nove su pesme, ekipa je ista i živi isti taj muzički život, kako ste i naveli, koji je uvek i živela.

 

Da li bi mogao da našim čitaocima detaljnije objasniš zašto si baš odabrao vuka za svoj alter ego? Da li u tome ima neke posebne simbolike?

Milutin Jovančić Mita: Ta priča nije nešto o čemu sam spreman da javno govorim. Ona zadire u neku, kako moju, tako i intimu moje porodice.

 

Kako je došlo do saradnje sa Lunom Škopeljom, inače odličnom klavijaturistkinjom, pevačicom i basistkinjom?

Milutin Jovančić Mita: Kada smo krenuli u realizaciju ,,Crne kutije”, zamolio sam ostatak benda da se ne opterećujemo previše time koga ćemo, i da li ćemo uopšte, dovoditi nekoga u bend. Smatrao sam da je iz više razloga veoma važno da čitav album iznesemo samo nas četvorica. Kada je album bio gotov, ostala je dilema da li da se pojačamo na mestu još jedne gitare ili klavijatura. Budući da je imao priliku da svira sa njom, Hasa je predložio da to bude Luna. Pozvali smo je na probu i od prvog  trenutka smo znali da je ona pravi izbor.

 

Kako komentarišeš domaću muzičku scenu? Da li postoji neki novi bend čiji rad ti se posebno dopada?

Milutin Jovančić Mita: Postoji čitav niz mladih autorskih bendova čiji rad pratim, ne bih ih ovde navodio poimence.  Neke od njih bismo vrlo rado, ukoliko oni smatraju da bi im to bilo korisno, predstavili našoj publici na nekim od narednih nastupa. Što se same muzičke scene tiče, njena infrastruktura je dugo bila polumtrva.  Postoje, doduše, pojedinačni pokušaji da se u medijima i izdavaštvu ponovo da više prostora rok muzici. Kad smo mi i bendovi naše generacije počinjali, uz nas su stasavali i neki novinari, izdavači i svi oni koji su neophodni da bi muzička scena normalno funkcionisala. Danas se sve uglavnom svodi na internet, koji ima dobrih, ali i loših strana, jer je prilično teško izdvojiti se i skrenuti pažnju na sebe u tom moru informacija. Zadatak je težak, ali ko je ikad rekao da će biti lako.