Bačkulja i Kecman su dobitnici nagrade “Ohrabrenje” na Festivalu koreografskih minijatura 2013. godine za koreografiju “Devojka se suncu protivila” zajedno sa Milicom Jevtić. Milan Bačkulja govori da svako ko voli igru i emociju koju ona donosi, zna kakvo zadovoljstvo proizlazi iz vremena provedenog na takvoj predstavi i da je to razlog zbog koga je predstava “Mesto za nas” vredna gledanja. “Mesto za nas je predstava koja je nastala kao potreba da se na scenu izvedu priče ljudi iz našeg okruženja i nas samih. Želeli smo da postavimo pitanje publici koliko smo zapravo srećni u današnjem društvu i šta u njemu treba da promenimo. To je tema koja sigurno dotiče svakoga na neki, njemu specifican način.”

Zbog čega je ovaj Festvial koreografskih minijatura značajan za publiku u Srbiji?

Miloš Kecman: Trebalo bi reći da je Festival koreografskih minijatura jedinstveni festival ovakvog profila u Srbiji. On ima veliku ulogu u razvoju plesne scene. Mnogi naši veliki koreografi su upravo na FKM započeli svoje karijere koje su danas izuzetno cenjene. Publika koja svake godine dolazi  ima priliku da otvori svoje vidike, da vidi u kom se pravcu kreću današnje tendencije savremene igre, da se upozna sa raznim stilovima igre i da na kraju posetioci dobiju želju da i oni sami istražuju svoje mogućnosti u svakom pogledu.

 

Kakvu reakciju publike očekujete?

Miloš Kecman: Da budem potpuno otvoren, želja mi je da se publika zapita ko smo uopšte mi i zašto mislimo da možemo da etiketiramo, optužujemo, rugamo se i dajemo pravo sebi da odlučujemo kako drugi treba da žive. Otuđenje od sebe dovodi do potpune nemogućnosti da ljudi shvataju jedni druge.

 

Da li po Vašem iskustvu postoji neka razlika u razumevanju i doživljaju savremene umetničke igre od strane publike, u našoj i drugim zemljama?

Milan Bačkulja: Postoji brojna publika koja redovno prati savremenu igru na našim prostorima. Ta publika je verna savremenom plesu i mislim da joj pruža priliku da osete stvarnost onakvu kakva ona jeste ili kakva bi želela da bude. To je jedna vrsta utočišta. Takođe mislim da se deo društva plaši te iskrenosti. To su ljudi koje bih voleo da privučem da pogledaju, zamisle se, pa možda se nešto probudi u njima.  Mislim da je ta uloga igre važna za naše turbulentno društvo.

 

Šta mislite o ponudi savremenih plesnih predstava u Srbiji?

Miloš Kecman: U sadašnjim okolnostima koje nas dosta ograničavaju, mislim da ideja, a i mladih koreografa, ima, i da imaju dosta toga da pokažu. Sa druge strane, kao da nema želje i potrebe kod  važnih institucija da sagledaju i daju šansu da se savremena plesna scena Srbije podrži u dovoljnoj meri! Nadam se da će se ovo promeniti i da će mladi igrači i koreografi kulturnu scenu Srbije podići na veoma visok nivo jer to žele i zaslužuju tu šansu.

 

Kakvi su vaši planovi za budući period?

Milan Bačkulja: Plan nam je da plesnu predstavu Mesto za nas što više prikažemo što većem broju gledalaca. Mislimo da je tema predstave izuzetno važna za ovo društvo u ovom trenutku. Želeli bi smo da nastavimo da stvaramo u Srbiji iako nas poteškoće vuku ka nekim drugim prostorima. Videćemo, želimo da verujemo da će kapaciteti ove zemlje za umetnošću i promenama uopšte rasti i da ćemo mi biti u prilici da damo svoj doprinos tome. Nadam se da ćemo izdržati.