Ivan Šuletić kaže da je „Cityscape“ namerno odabran naslov izložbe, zato što u našem jeziku ne postoji toliko precizan izraz. Umetnik je želeo da se slike pod ovim nazivom shvate kao jedna slika, bez obzira na njihov broj i raspored. Tema gradskog prejzaža je ujedno i motiv njegovog doktorskog umetničkoj projekta na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti. Ivanu Šuletiću izložba predstavlja mogućnost da se umrežavanjem pojmova kamuflažne šare i pejzažne slike dođe do specifične, nove vrednosi. „Ukratko ‘Citysape‘ je izložba o odnosu pojedinačnog i opšteg, na mnogo nivoa.“

 

 

Diplomirali ste na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a sada ste na doktorskim studijama. Školovali ste se za slikara, a već godinama ste prisutni u različitim medijima, šta je za Vas bio najveći izazov do sada?

 

Ivan Šuletić: Iako možda deluje da moji radovi nisu “slikarski”, ja sam, do sada, svaki put radovima pristupao imajući u vidu, između ostalog, materijal (obično dosta klasičan). Veoma mi je važno da moji radovi, ako su, na primer, slike u pitanju, unutar polja slikarstva imaju svoj razlog i svoje mesto. Najveći izazov, sa kojim se redovno susrećem je dan posle završenog rada, ili otvorene izložbe.

 

U proteklih deset godina učestvovali ste u brojnim grupnim izložbama, a Vaša prva samostalna izložba je bila 2009. godine. Da li se, i šta promenilo u Vašem stilu i samom konceptu stvaranja radova?

Ivan Šuletić: Iako sam učestvovao na izložbama i pre 2009. godine, to su bile neke, uslovno rečeno, obavezne izložbe tokom studija. Inače, privatno, brojim svoje izložbe od 2009. Čini mi se da se stalno nešto menja, izgleda nemam karakter koji može da podnese suviše dugo eksploatisanje jednog koncepta. Ipak, postoje zajedničke karateristike svih mojih dosadašnjih radova, iako se ne radi o pravolinijskim vezama, pre o nekom razgranavanju.

Kakvi su Vaši pogledi na umetnost? Šta ona za Vas predstavlja?

Ivan Šuletić: To je veoma složeno pitanje. U poslednje vreme, moj odgovor bi mogao biti da je umetnost istraživanje, na svim nivoima.

 

Vi ste jedan od osnivača i urednika web magazina za savremenu umetnost „Supervizuelna“. Koliko je bitna promocija savremenog umetnika da bi njegova umetnost i rad doprela do javnosti?

Ivan Šuletić: Dobro, ovo pitanje kao da već implicira odgovor. Promocija je veoma važna, i to ne samo u umetnosti. Ipak, umetnost je polje koje dozvoljava postojanje umetnika koji rade i istražuju, a koji nemaju potrebu za nekom većom vidljivošću. “Supervizuelna” je veb magazin koji smo napravili da bismo nadomestili ogroman nedostatak komunikacije na našoj, lokalnoj sceni. Dakle, nastanak “Supervizuelne” nije bio motivisan nekom materijalnom koristi, “Supervizuelna” je od početka potpuno volonterski poduhvat. Ipak, kako vreme prolazi, “Supervizuelna” postaje platforma koja će poslužiti i za komunikaciju sa internacionalnom scenom.

Kao vizuelni umetnik, izlagali ste svoje radove u Srbiji i inostranstvu. Kako biste uporedili situaciju na sceni vizuelnih umetnosti kod nas u odnosu na zemlje u kojima ste imali samostalne izložbe?

Ivan Šuletić: Moje iskustvo izlaganja u inostranstvu nije veliko. To je svega nekoliko izložbi, samostalnih ili grupnih, na nekoliko mesta u Evropi. Ono što sam tamo prepoznao je niz preduslova – kulturni kontinuitet i naravno budžet, koji omogućavaju da na sceni vizuelnih umetnosti postoje profesionalci, koji obavljaju svoje poslove. Pritom, ne mislim samo na umetnike i kustose, već na niz “sporednih”, a neverovatno važnih ljudi, koji obavljaju tehničke i druge poslove.

 

Da li je u pripemi još neka samostalna izložba? Kakvi su Vaši planovi za blisku budućnost, gde možemo videti opet Vaše radove?

 

Ivan Šuletić: Da, uvek je nešto novo u pripremi. Čeka me finale “Mangelos” nagrade i samostalna izložba u Nišu ovog leta, i onda neki dalji planovi za početak jeseni.