Recite nam nešto više o nastanku benda i predstavite članove.

Luka Racić: Bend je nastao 2013. godine; članovi su Luka Racić na gitari, Zoran Zarubica – bubanj i Alen Duš – bas. Svi smo se znali od ranije iz Gimnazije i počeli smo da se skupljamo radeći obrade domaće muzike, Idola, Šarla Akrobate, Duška Jakšića, ja sam krenuo da pišem pesme, i na kraju se svelo na nas trojicu koji ozbiljno hoćemo i volimo da se bavimo muzikom. U međuvremenu smo postali braća.

Do sada ste izdali mini EP „Španska serija“, dok je prvi album „Posesivno-ospulsivni hospul“ najavljen za jesen/zimu ove godine, kako teče rad na albumu i šta slušaoci mogu da očekuju?

Luka Racić: Rad na albumu teče izvrsno, evo svakih nekoliko nedelja navratimo do Studija Krokodil da snimimo nove pesme ili dodatne gitare, vokale, konstantno se nešto radi. Za sad je snimljeno 7 od planiranih 10 pesama za album tako da sve teče po planu i biće album do kraja godine. Slušaoci mogu da očekuju osveženje, konačno mladost i neki moderniji rokenrol; trudimo se da nalazimo originalne muzičke ideje.

Nedavno ste objavili spot za pesmu „Pola pet“, recite nam nešto više o radu na spotu i kako ste zadovoljni reakcijama publike.

Luka Racić: Rad na spotu za Pola pet je 98% pao na leđa Staše Bukumirović, koja je po profesiji snimatelj, i koja je od te naše osnovne ideje o nesrećnom pasivno-agresivnom paru praktično sama napravila čitav spot – od toga da je našla stan u kome je snimano (Legat Frenklin u Beogradu), sama je smislila i snimila sve kadrove, tačno provalivši osećaj koji treba da se prenese, i na kraju je ona povezala i montažera (Rajko Ristanović) koji je savršeno uradio svoj deo posla. Pored toga, ništa ne bi bilo bez glumaca, Jasmine (Večanski) i (Aleksandra Srećkovića) Kubure, koji su razbili, i eto to je to što je bilo potrebno da se napravi odličan spot. Reakcije publike su bile jako pozitivne tako da smo jako zadovoljni, mada je i dalje mali broj ljudi video spot zbog čega mi je žao, valjda će još te brojke rasti.

Šta je, po vašem mišljenju, neophodno da bi jedan mladi alternativni bend uspeo da postane slušan i prepoznatljiv na sceni?

Luka Racić: Nemam pojma šta je potrebno da bi mladi alternativni (ili bilo koji) bend postao slušan i prepoznatljiv, verovatno se ne vredi aktivno baviti time – kako postati popularan. Šta god radio to može da se desi i može da se ne desi. Opet, radio je načisto propao, gomila ljudi koji bi dolazili na svirke će sad pre da odu na žurku, malo je čudan trenutak. Treba biti opušten i uživati u tome što radiš i za**bavati se, jer se to odmah vidi i ljudi se odmah na to prime, u to sam sto posto siguran. Nama je do sada značilo što smo se uvek i svuda nalazili okruženi kreativnim ljudima – u studiju, kada se snima spot, na svirkama, konstantno se širi krug ljudi, to je bitno.

Svirate muziku koja je usmerena ka indie rokenrolu, postoje li uzori koji su uticali vaš rad?

Luka Racić: Zoran (bubnjar) i ja se godinama, od kad se družimo, ložimo na istu muziku, bendove kao što su Arktik Mankiz, Strouksi, Veksinsi, Franc Ferdinand, Tejm Impala… I verovatno onda sve što radimo podsvesno vuče na tu stranu. A to je još muzika koja nekako nikad nije imala svoj trenutak na domaćoj sceni. U kontrastu, Alenovi (basista) uzori su prevashodno na nekoj drugoj strani, rege, fank; kad mi otkrijemo nov bend on uzme da sluša vijetnamsku narodnu muziku; to je dobar način da nas izbaci iz zone komfora i da se kreativnije radi.

Kojeg autora ili bend biste izdvojili sa domaće i regionalne muzičke scene? Da li postoji neko od muzičara sa kim biste želeli da sarađujete?

Luka Racić: Što se mene tiče (i Zoran bi se složio), kod nas, Jarboli su nam ubedljivo najzanimljiviji. Jedva čekamo sledeći album. Gotivim Evu Braun, i baš imamo pesmu u kojoj bismo jako voleli da se pojavi bariton Petra Dolinke (iz Eve Braun), al’ nismo još gledali kako bi to moglo da se izvede. Onda, postoji cela ta ekipa u Beogradu valjda centrirana oko Bigza, Repetitor, Strejt Miki i dečaci, Vizelj, sa kojima još nismo imali mnogo bliskog kontakta ali mi se čini da smo svi muzički i idejno na istoj strani, pa mož’ valjda makar neke svirke zajedno da se prave. Razmišljao sam i kako bi bilo strava da uradimo nešto sa Sajsi, ali nam je Pera iz Ljubičica rekao da su oni to još ranije smislili tako da sad oni imaju prvenstvo. Mmm… Ivicu volim da slušam (to je kantautor sugrađanin naš). Što se regiona tiče baš mi sad ništa ne pada na pamet. Miki Solus je car.

Prvi put nastupate na Platou Milana Mladenovića u okviru popoularnog serijala Koncerata na Zidiću Doma omladine Beograda – kakav repertoar pripremate za publiku?

Luka Racić: Repertoar za Zidić će se većinom sastojati od pesama koje će ići na prvi album, pored toga ćemo da ubacimo još nekoliko novih stvari koje već neko vreme sviramo.

Koji su planovi benda u budućnosti?

Luka Racić: Što se tiče dalje budućnosti dogodine već imamo ideje za drugi album, a u vrlo bliskoj budućnosti izbacujemo novi singl i spot. I uvek smo fazonu da imamo svirke.