Foto Stanislav Milojković

 

Metod svakako nije nov, ali donosi osoben način u doživljaju, interpretaciju i promišljanju zadatih sadržaja. Iako živimo u vremenu prezasićenom vizuelnim nadražajima, nosiocima informacije, ujedno i vrednosnog sistema, iznenađujuće je opuštajuć ambijent postavke jer je poruka izmeštena u odnosu na onu izvornu iz koje je potekla.

Kao predstavnica mlađih generacija, koje odrastaju pod intenzivnim uticajem vizuelnih sadržaja sa ekrana telefona, računara, televizora, u kojoj meri možete da napravite otklon i zauzmete kritički stav prema delu realnosti utkanoj u Vaše formiranje?

Kristina Bajilo: U onoj meri u kojoj razumem način posredovanja stvarnosti kroz kombinovanje i sintezu simbola, shvatam ograničenja ideologije i od sposobnosti da pronađem kontradikcije i paradokse u sopstvenom pogledu na svet.

Po kom principu birate teme iz svakodnevice kao glavni motiv Vaših radova?

Kristina Bajilo: Po principu komparacije koristim reference iz popularne kulture. Na osnovu saznanja iz oblasti studija kulture, a kroz vizuru teoretičara poput Džon Fiska, Stjuart Hola, Žižeka, Bjung-Čul Hana i ličnog iskustva, pravim jednu vrstu sinteze koja dovodi do vizuelnih rešenja.

Da li mislite da prezasićenost informacijama dovodi do njihove dezintegracije i slabljenja poruke koju one nose?

Kristina Bajilo: Da. Dokaz dezintegracije informacija je u osećaju dezorijentacije ljudi, jer informacije koje imamo o stvarnosti su reprezentacija reprezentacije koje vode u autonomiju slike, koja nema više uporište u realnom svetu.

Koju poruku šaljete Vašim radovima, isečcima iz vizuelnog sveta uklopljenih poput kaleidoskopa u jednu sasvim osobenu realnost?

Kristina Bajilo: Uvek će postojati jaz između onoga što simboli mogu da objasne o stvarnosti i stvarnog, između naše stalne potrage za istinom i objektivne istine, između nekog univerzalnog smisla života i smisla koji možemo naći u svetu za kratko vreme. Ideologije su osmišljene tako da pojednostavljenjem otklone taj jaz. Da bi se moglo doći do dubljeg razumevanja nečega iz pronalaženja značenja koje postoji skriveno na marginama iza tog jaza, nije kroz donošenje zaključaka već otkrivanje novih pravaca mišljenja i novih linija sagledavanja samih pitanja. Cilj je navesti ljude da postavljaju prava pitanja kako bi se napredak mogao zamisliti. Potrebni su nam ljudi koji reinterpretiraju ovaj istorijski trenutak i pronalaze izlaz iz digitalnog panopticon-a.

Koji umetnici su Vaša najveća inspiracija i zašto?

Kristina Bajilo: Jamian Juliano-Villani, Ed Ruscha i Lauren Halsey zbog tematika kojima se bave i načinom na koji koriste odabrane motive u svom likovnom jeziku.