Foto: Nikola Cvetković

 

Muzika ovog sastava je pisana u tradiciji džez i klasične muzike, a sadrži elemente modernog zvuka, gruva, kao i nekoliko vokalnih numera.
Kroz vrlo intiman pristup, bend daje lični osvrt na modernog čoveka, njegov suživot sa svetom, vremenom u kom živi i odrasta.

Članovi benda su: Kosta Vukašinović – trombon, Katarina Jović – vokal, Kristijan Mlačak – sopran saksofon, Ljubomir Turajlija – tenor saksofon, Bojan Cvetković – klavir, Boris Šainović – kontrabas, e. bas i Nikola Banović – bubanj.

U susret koncertu popričali smo sa Kostom o njegovom radu i planovima za budućnost.

 

Kako ste se našli i pronašli u džez muzici i zašto baš trombon?

Kosta Vukašinović: Kako sam suviše kasno upisao muzičku školu za bilo koji instrument sem duvačkih, pored flaute i klarineta odlučio sam se ipak za neki limenjak. Što se džeza tiče, interesovanje verujem da sam poneo iz kuće. U tim godinama takođe sam želeo da izbegnem koncertnu praksu odela i kravate, što sam verovao da u džezu nije slučaj. Malo sam se prevario.

Sa svojim kolegama oformili ste bend “Into the Rabbit Hole”, recite nam nešto više o muzici koju stvarate i postavi benda.

Kosta Vukašinović: Bend čini nešto više članova nego što je uobičajeno u malom sastavu. Pored ritam sekcije, imamo tri duvača i dva vokala na nekoliko numera. Svakom od članova benda je “posvećena” po jedna numera u kojoj donosi glavnu temu i vodi ceo bend. Muziku bih, za sada, ostavio svima osim sebi da komentarišu. Jedino bih dodao da je za mene vrlo intimna i da je proces nastajanja trajao dugo.

Sa bendom planirate objavljivanje prvog autorskog albuma, kakvi su dalji profesionalni planovi sa ovom postavom?

Kosta Vukašinović: Želeo bih da imam mogućnosti da ovu muziku izvodim sa ljudima pored kojih mi je lepo, kao što je sada, u ovoj prilici, slučaj.

Aktivan ste član duvačke sekcije Big benda Radio-televizije Srbije. Kakva iskustva nosite iz tog ansambla?

Kosta Vukašinović: Verujem da je to bila najveća škola koju sam mogao da dobijem. To je za mene zaista vaspitno-obrazovna ustanova. Verujem da mi sviranje u Big bendu dosta doprinosi, pogotovo sada kada su tamo naši zaista najbolji mladi muzičari, od kojih može mnogo  da se nauči. Za starije se podrazumeva.

Kako vidite svoj dalji profesionalni razvoj i karijeru u budućnosti, šta su Vaše želje?

Kosta Vukašinović: Mislim da nema toliko mesta karijeri, koliko možda nekoj zdravoj ideji i budućnosti. Stoga bih želeo da svirka i muzika budu najčešće sa ljudima koje volim, da izvodimo što više autorske muzike, i da pokušamo da barem za jedno veče nekako promenimo okruženje u kojem se nalazimo. Imam već skice za nove numere, koje ne mogu da odvojim od zvuka muzičara i prijatelja sa kojima živim i radim.

Svake godine u okviru koncertnog serijala ,,Džez za DŽ” posebno mesto u programu pripada studentima Katedre za džez i popularnu muziku Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Šta mislite o ovakvom načinu afirmisanja džeza i mladih muzičara?

Kosta Vukašinović: Mislim da ovakvu praksu treba negovati, i da je ovaj program jedno od lepih događanja i prilika za mlade muzičare.

Šta publika može da očekuje od vašeg nastupa 23. septembra u Domu omladine Beograda?

Kosta Vukašinović: Program će svakako biti šaren, znam toliko da nikome neće biti dosadno. Iskreno se nadam da će se nekima muzika i dopasti.