Oni streme ka univerzalnim simbolima i individualnim tumačenjima posmatrača. Ono što je bilo dominantno kroz razgovor sa posetiocima izložbe, bila je izrazito lična percepcije radova i povezivanje sa svojim iskustvima i senzibilitetima, skoro da se nijedno tumačenje nije ponovilo. U samoj prirodi radova Konstantinosa Patelisa Milićevića je da zahtevaju introspekciju.

 

Kako pristupate svom stvaralačkom procesu, koja je startna tačka?

Konstantinos Patelis Milićević: Uvek postoji okvirna ideja za rad, ipak pristup istoj se menja od rada do rada – nekad na raspolaganju imam materijal koji želim da upotrebim, te onda narativ prilagođavam njemu, dok u drugim slučajevima pratim samu ideju koja se razvija tokom realizacije rada.

 

Kada govorimo o materijalima koji su prisutni u izvedbi radova na ovoj izložbi, da li postoji neki poseban razlog zbog kojeg gravitiraju ka rustičnom, neobrađenom izgledu?

Konstantinos Patelis Milićević: Fokus nije na rustičnosti već je odabir meterijala moj pokušaj da rad ne svrstam u neku određenu vremensku odrednicu. Radovi na taj način mogu da budu aktuelni u svakom trenutku i da komuniciraju sa posmatračem.

 

 

 

Šta je Vama važno da se desi kada posmatrač dođe u kontakt sa Vašim delima?

Konstantinos Patelis Milićević: Clj nastalih radova je da se stvori atmosfera u kojoj posmatrač ima slobodu da ih tumači na svoj način na osnovu ličnog iskustva, situacije u kojoj se nekada našao ili kojoj je prisustvovao. Moj zadatak je u tom slučaju da publici dam početnu tačku za razmišljanje – ostatak prepuštam njima.

 

Zašto je važno isticati svakodnevne nepravde koje se mogu povezati sa radovima izloženim na ovogodišnjoj izložbi Nigde određeno, koja je uloga umetnika tu?

Konstantinos Patelis Milićević: Zbog toga što se svako od nas nekada našao u sličnoj situaciji, naravno, iskustva pojedinca su samo njegova ali u moru sličnih događaja izdvaja se zajednički činilac koga kroz svoje radove pokušavam da predstavim na najbolji mogući način.

 

 

Šta spaja sve radove koji se mogu naći na ovoj izložbi?

Konstantinos Patelis Milićević: Sve radove na ovoj izložbi spaja, kao što je već rečeno, lično iskustvo i osećaj pojedinca u određenoj situaciji.

 

Da li su oni namenski spojeni, ili su se veze između njih tek naknadno pojavile?

Konstantinos Patelis Milićević: Radovi prate svakodnevnicu na koju ne možemo uticati, pa samim tim ni radovi ne nastaju namenski.

 

Koliko se Vaši radovi vezuju za lično iskustvo i identitet?

Konstantinos Patelis Milićević: Radovi ne bi ni bili stvoreni da inspiracija za njihovo nastajanje ne potiče iz ličnog iskustva, tako da je odgovor potvrdan.

 

 

Šta možemo još da očekujemo, da li radovi na kojima trenutno radite prate istu vizuelnu poetiku?

Konstantinos Patelis Milićević: Radovi koje trenutno radim u svom ateljeu se nadovezuju na već viđene, ali samo po nekim parametrima. Mogu se naći veze među starim i novim radovima, ali se u isto vreme teme i materijali razlikuju od prethodnih.

 

Šta čini jednog savremenog umetnika zaista savremenim?

Konstantinos Patelis Milićević: Vreme u kome živi, teme koje obrađuje ali i način interpretacije samih dela.