Pajperov Smijeh je u ovom sastavu skoro deceniju prisutan na muzičkoj sceni, šta se u tom periodu promenilo i kako je tekao razvoj samog benda?
 
Karlo Tomić: Da, već podugo radimo i funkcionišemo na ovaj način, tj. od samog nastanka benda. U tom periodu ne možemo reći baš da su se stvari promijenile, više su nekako narasle i evoluirale u svakom pogledu. Praviš pjesme, pa one nakon nekog sviranja dobijaju svoje aranžmane, pa onda to sve snimaš, dug je to proces i u tom procesu raste i bend i ljudi u njemu. Ono najbitnije, što možemo da uzmemo kao neke prekretnice našeg bivstvovanja, je snimanje i objavljivanje albuma i, naravno, dobre svirke.

 
Pre nekoliko dana sukcesivnim objavljivanjem je zaokružen dugogodišnji rad na prvom studijskom albumu „Od sjene do sunca“, zašto je toliko dugo trajao i koja je objedinjujuća poruka koju pesme sa albuma nose?
 
Karlo Tomić: Trajao je dosta dugo zbog načina na koji se bavimo muzikom. To je nešto što radimo ne pristajući na kompromise, često te to natjera da udariš u zid, a onda ti dođu ljudi pa kažu da uzmeš malj da razbiješ taj zid, a mi nekako hoćemo glavom da ga razbijamo, jer mislim da je previše lako maljem i ne bi bio isti efekat. Znači, počesto biramo i teže načine da bi cilj ostao isti. Kada kažem da ne pristajemo na kompromise, tu prvenstveno mislimo da muzika i tekstovi koje pišemo moraju da budu dobri, tj. dobri u nekom našem shvatanju muzike, i tu nema priče. Neko kad napiše tekst koji ne valja, on se ili prerađuje da bude dobar ili baca. Zato je i cijeli taj proces trajao dugo, jer smo htjeli da ga radimo na naš način, ma koliko on nekada izgledao čudan. Objedinjujuća poruka koju nosi album je vjerovatno pokušaj da se neka naša unutrašnja razmišljanja podijele sa slušaocem. Namjerno koristim jedninu (slušaocem), jer su tekstovi dosta lični i najčešće se odnose na pojedinca.

 
Kako definišete muziku koju svirate? Imate li uzore koji su uticali na vaše autorsko stvaralaštvo?
 
Karlo Tomić: Kao i svaki drugi bend i mi mislimo da smo napravili neki svoj podžanr. Naravno, to nije tačno, ali ako ne misliš da mijenjaš svijet, onda ni ne treba da se baviš muzikom. Često se šalimo u bendu na račun žanra koji sviramo, jer neko misli da je u pitanju alter rok, a neko da je u pitanju alter metal, onda jedni nisu metalci, a drugi jesu. Uzori su nam svi bendovi koje smo slušali i slušamo, veliki je to broj bendova, ali ako bismo morali izdvajati, onda je to taj neki grunge, alter rock, nu metal (onaj dobri, ne onaj loši), tako da je i naš žanr otprilike tu negdje.

 
Nastupali ste na mnogim takmičenjima i festivalima u regionu, kakva iskustva nosite sa nastupa i postoji li neki koji je bitno uticao na vaš razvoj i koji biste izdvojili?
 
Karlo Tomić: Sa svakog nastupa nosiš neka nova iskustva, prvenstveno zato što mi nismo veliki bend koji dođe i odrađuje svirku pred 4- 5 hiljada ljudi iz dana u dan, pa mu sve postaje manje-više rutina. Nama je svaki nastup novo iskustvo, jedan dan sviraš na velikoj bini, drugi dan u malom klubu gdje se sudaramo zbog nedostatka prostora, pa onda nekad ima ljudi, ali se do njih teže dopire, pa je nekad odlična atmosfera i to nas ostavi bez teksta… Kada bi trebalo da izdvojimo jedan nastup, to bi vjerovatno bila Gitarijada u Zaječaru i osvojeno treće mjesto, to nam je bio prvi put da nastupamo na velikoj bini pred mnogo ljudi gdje sve funkcioniše kako treba, zaista jedno veliko iskustvo.

 
Krajem 2012. godine odlučili ste na da nasnimite sve do tada napisane pesme za „Dvolbum“ koji sačinjava dvadeset pesama, a od kojih je polovina na albumu „Od sjene do sunca“ – na koji način ste izvršili selekciju od deset pesama koje se nalaze na prvom studijskom albumu?
 
Karlo Tomić: Ovako je to nekako išlo. Snimili smo većinu traka za svih 20 pjesama, međutim, onda smo shvatili da je projekat malo megalomanski i da ga treba skratiti. Neke od tih 20 pjesama smo već imali objavljene na promo/demo izdanju, tako da smo njih odlučili da izbacimo sa albuma i eventualno nekad u budućnosti objavimo ponovo sa novim miksom i produkcijom. Zatim smo opet pogledali spisak i shvatili da pjesme koje su poslednje napisane imaju neku noviju i nezavršenu priču, pa smo i njih ostavili za neke naredne objave i izdanja. I tako se taj spisak sveo na ovih 10 koje smo objavili na albumu “Od sjene do sunca”.

 
Nastupate na Platou Milana Mladenovića, popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda – šta za bend znači ovaj nastup? Kakav repertoar pripremate za publiku?
 
Karlo Tomić: Mnogo nam znači, jer mi to shvatamo donekle i lično. Onako, kad pomisliš “Plato Milana Mladenovića”, nekako se osjećaš odgovornim da budeš baš dobar, jer nije to bilo kakav i bilo čiji plato ili neka livada, nego Milana Mladenovića. Bezveze je uopšte pričati koliki je uticaj takav muzičar imao na nas i uopšte kulturnu scenu bivše Jugoslavije, pa i šire. Tu se sad opet vraćamo na ono pitanje o nastupima i sviranju, svaki je bitan i poseban. Sviraćemo sve pjesme sa trenutno aktuelnog i objavljenog albuma i po koju od ranije objavljenu na EPP izdanju. I, naravno, voljeli bismo da odsviramo dvije obrade EKV-a u izmjenjenim aranžmanima koje su dio repertoara dugi niz godina, a nastale su za potrebe Tribute to Milan Mladenović svirke u Banjaluci.

 
Nakon objavljenog novog albuma, kakvi su planovi benda u budućnosti – promocije, nastupi, projekti…? Gde će publika moći da vas čuje?
 
Karlo Tomić: Najvažniji cilj je što više svirati, u dogovoru smo sa dosta ljudi i pripremamo se za zimsku sezonu klupskih svirki. Prvenstveno planiramo ozbiljniju promociju u Banjaluci. Tu su i spotovi koji su već u izradi i vjerovatno će uskoro biti gotovi. I onda, naravno, nastavak autorskog rada, ideja je mnogo i već dugo su u ladicama, čekaju da se počne radit na njima.