Radovi predstavljaju odraz Ivanine potrebe da prikaže sistem beskonačnosti u ograničenom vremenu i prostoru i u ograničenoj materiji. Nagomilavanjem likovno srodnih elemenata umetnica je uspela da stvori iluziju beskonačnog kretanja u svojim kompozicijama.  Ivana Milev je ideju za ovu izložbu dobila nakon umetničkog istraživanja u kome se bavila odnosom istih ili sličnih elemenata u kompoziciji. Radom, i daljim vizuelnim istraživanjem, došla je do ovakvih rešenja. “Teško je prikazati beskonačnost, zapravo, pre bih rekla da su ovo mogući sistemi moje zamišljene beskonačnosti.”, kaže umetnica. Ona svoje sisteme beskonačnosti vidi kao isečke jednog trenutka, gde svaki od njih može da se širi, raste i razvija u svim pravcima i od tuda ta beskonačnost. “U nekom trenutku zbog mnogo faktora, rad mora da se završi”

 

Šta vas je inspirisalo dok ste stvarali seriju radova koji će biti prikazani na izložbi „(NE)OGRANIČENO?

Ivana Milev: Ono što me inspiriše od samog početka su priroda i život. Priroda ima svoj sistem građenja, koji posmatram i upotrebljavam, ali ne kopiram, nego isključivo koristim logičke principe tih sistema. Ovde je to izuzetno naglašeno u skulpturi, pošto sam materijale koji su dobijeni veštačkim putem, svela na minimum, što u predhodnim radovima nije bio slučaj.

 

Dobitnica ste različitih nagrada i priznanja, da li postoji neka od nagrada na koju ste posebno ponosni i zašto?

Ivana Milev: Da, do sada sam dobila deset nagrada. Postoje tri nagrade koje su mi drage i značajne. Prvu nagradu sam dobila sa 16 godina. To je bila srebrna medalja na internacionalnom takmičenju u Nju Delhiju. Izuzetno bitna, Velika nagrada „Rista i Beta Vukanović“, došla je na drugoj godini master studija na Fakultetu Likovnih Umetnosti. To je nagrada koja se dodeljuje jednom, najuspešnijem, studentu u generaciji. I još jedna nagrada, koju sam dobila 2013. godine, je Prva nagrada u kategoriji Umetnost, pod nazivom „Superste“. Ovoga puta u konkurenciji su bili vizuelni umetnici koji se izražavaju kroz različite medije: fotografija, film, animacija, sve primenjene i likovne umetnosti.

 

Izlagali ste širom zemlje, a i u inostranstvu. Da li postoje kulturološke razlike zbog kojih se vaši radovi možda drugačije „čitaju“ na različitim prostorima?

Ivana Milev: Iako pokušavam da svoje radove ogradim od svakog konteksta, ipak publika različito reaguje na postavke. Mislim da ne postoje konkretne razlike u drugačijem tumačenju samog rada, već postoji neko ko razume i neko ko ne razume sam rad. I to nije vezano ni za konkretnu zemlju ili konkretno vreme, nego zavisi od kulturnog, vizuelnog obrazovanja ljudi, ili same zainteresovanosti pojedinaca. U vizelnoj komunikaciji uvek težim da ostavim dovoljno prostora da se moj rad sagleda šire i samim tim dobijam različite povrate informacije.