[INTERVJU] IVAN RADIVOJEVIĆ, BEND HOUSE OF JADE: “DŽEZ MUZIKA 21. VEKA VRVI OD KREATIVNIH MUZIČARA”
08.09.2016.
Na početku nove sezone besplatnih koncerata “DŽEZ ZA DŽ”, koje Dom omladine Beograda organizuje u susret 32. Beogradskom džez festivalu, publika će u nedelju, 10. septembra od 13 časova, imati priliku da čuje sastav House of Jade. Četvorica mladih, talentovanih muzičara okupila se željom da stave akcenat na izvođenje džez muzike šezdesetih godina, kojoj daju drugačiji prizvuk sopstvenim aranžmanima. Više o samom bendu, džez muzici i domaćoj džez sceni, popričali smo sa trubačem benda House of Jade, Ivanom Radivojevićem.
House of Jade je novi džez bend nastao 2015. godine – kako ste se okupili i kakav repertoar svirate?
Ivan Radivojević: Okupili smo se na jednom jam session-u u klubu Ruina, za koji je trebalo da sastavim bend. Izabrao sam ljude sa kojima sam svirao u različitim sastavima i na raznim jam session-ima, za koje znam da su jako kreativni na svojim instrumentima i posvećeni džez muzici, kao i muzici uopšte, do svog maksimuma. Odlučio sam da tom prilikom nećemo svirati džez standarde koje smo imali priliku da sviramo i slušamo na svakom jam session-u koji smo posetili, već da pripremimo set kompozicija koje se dosta ređe izvode kako na session-ima, tako i na svirkama na beogradskoj džez sceni. Na tom repertoaru su se našle kompozicije poznatih džez izvođača ’60-ih godina prošlog veka, kao što su kompozicije Wayne Shorter-a, Herbie Hancock-a, Joe Hendersona-a, Lee Morgan-a i drugih. Sam jam session je protekao kako smo i očekivali, kreativni spoj na sceni je bio veoma jak, komunicirali smo međusobno konstantno, što je uostalom i cilj džez muzike – komunikacija. Posle tog nastupa smo nastavili da tražimo mesta na kojima bismo mogli da sviramo u ovom sastavu, koji smo nazvali House of Jade po istoimenoj kompoziciji Wayne Shorter-a, koja je jedna od kompozicija koje smo izveli na prvooj svirci. Od tada, produbljujemo repertoar džez muzike ’60-ih godina novim kompozicijama kojima dajemo drugačiji ukus sopstvenim aranžmanima koje pripremamo iz nastupa u nastup.
Da li ste do sada imali iskustva radeći u nekim drugim bendovima? Predstavite nam članove.
Ivan Radivojević: Imao sam dosta iskustva radeći u drugim bendovima, kako svojim tako i onim kojima sam se priključio, u Srbiji kao i u Austriji, gde sam studirao džez trubu. U pitanju su najrazličitiji muzički pravci, od reggae muzike, preko neo soula i popa do, naravno, džeza. Trenutno živim i radim u Beogradu, sviram u više poznatih beogradskih sastava, kao što su Irie FM, Zemlja Gruva i Maraqya i predajem džez trubu u Muzičkoj školi “Stanković”.
Andreja Hristić, klavirista benda, je takođe aktivan član beogradske klupske scene i profesor džez klavira u Muzičkoj školi “Josif Marinković” u Vršcu. Studirao je sa mnom u Lincu, Austriji, tako da smo imali dosta prilika da sviramo zajedno. Studirao je takodje na Berklee koledžu u Bostonu, gde je bio aktivan kao džez muzičar.
Nikola Banović je bubnjar benda, aktivan član beogradske džez scene i brat Strahinje i Nemanje Banovića, koji su takodje vrlo aktivni džez muzičari. Student je džez bubnjeva na Muzičkoj akademiji u Beogradu.
Boris Šainović, kontrabasista benda je, kao i ostali članovi, aktivan na beogradskoj džez sceni. Trenutno svira i sa triom Schime, koji pored Borisa čine Luka Ignjatović i Predrag Milutinović, sa kojima će nastupiti na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu. Student je džez kontrabasa na Muzičkoj akademiji u Beogradu.
Do sada još uvek nemate objavljen album, da li je uskoro u planu? Da li ste aktivni na klupskoj sceni?
Ivan Radivojević: O albumu se razmišlja već neko vreme, ali mislimo da album treba izdati kada budemo imali da kažemo nešto novo svojom autorskom muzikom, da bismo izbegli izdavanje albuma po svaku cenu. Radimo na svojoj muzici i imamo priličan broj autorskih kompozicija iza sebe koje pripremamo za izvođenje, tako da početak snimanja našeg prvog albuma nije daleko. Što se tiče aktivnosti na klupskoj sceni, iako je svako pojedinačno aktivan na istoj, kao bend se polako probijamo svirajući na mestima poputim KC Grada, Ciglane, Ruine, koja kultivišu muziku kojom se bavimo, kao i na manifestacijama kao što je Dan Muzike u Beogradu.
Kakav je, po Vašem mišljenju, status džez muzike u 21. veku?
Ivan Radivojević: Status džez muzike, po mom mišljenju, je trenutno dvojak. Džez muzika kao kreativna snaga 21. veka vrvi od izuzetno kreativnih muzičara koji su, što više vremena prolazi, sve slobodniji u izrazu i spajanju džez muzike sa drugim vrstama muzike, praveći fuziju koja nikada ranije nije mogla da se čuje niti zamisli; s druge strane, džez muzika kao deo muzičke industrije ima jako nisko mesto po tome koliko je prodavana, što nije ništa novo kada se uporedi sa ranijim uspehom džez muzike na tom polju, koji je bio gotovo isti.
Koliko je domaća džez scena aktivna i raznovrsna, kako je ocenjujete? Kako domaći džez vidite u odnosu na međunarodnu scenu? Ima li dovoljno prostora da mladi džezeri pokažu svoj talenat?
Ivan Radivojević: Na domaćoj džez sceni trenutno ima mnogo više prostora da mladi pokažu svoj talenat nego što sam ja imao dok sam bio učenik srednje škole “Stanković”, kada je bio samo jedan džez klub Ptica u kom smo mogli da sviramo samo na sessionim-a. Otvaranjem džez kluba Čekaonica 2011. godine u zgradi Bigza, počela je nova era za džez muziku u Beogradu, gde se sviralo svake večeri i gde je svako mogao da pokaže svoj talenat. Džez je od tada u Beogradu postao dosta popularniji, pa su se otvarali drugi džez klubovi, dok su neki stariji klubovi uvrstili džez muziku u svoj nedeljni ili mesečni repertoar. Trenutno je domaća džez scena dosta aktivna i raznovrsna, dok mislim da je potreban veći broj sastava koji svira džez iz 2016. godine sa, naravno, jakim korenima u tradiciji, da bi mogao da parira međunarodnoj sceni. To bi trebalo raditi kroz autorsku muziku, što je i sledeći korak benda House of Jade.
Džez odsek na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu je relativno skoro otvoren, a džez odsek SMŠ “Stanković” postoji već dugo – koliko je to značajno za mlade muzičare koji odluče da se bave džezom?
Ivan Radivojević: SMŠ “Stanković” kao i džez odsek Muzičke akademije u Beogradu su izuzetno značajni za razvoj mladih muzičara na polju džeza, što dokazuje broj fantastičnih muzičara koji su izašli iz Muzičke škole “Stanković”, kao i onih koji će izaći sa Muzičke akademije.
Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje serijal besplatnih koncerata “Džez za DŽ” sa željom da promoviše mlade džez bendove, ali i da razvija publiku ovog muzičkog pravca. Koliko vama, kao bendu na početku karijere, znači prilika da nastupite u okviru serijala “Džez za DŽ” i šta ste pripremili za publiku?
Ivan Radivojević: Ova prilika nam je dosta značajna iz više razloga, jedan je taj što ćemo svirati ne samo za ljude koji će doći na nastup jer znaju za njega, već i za prolaznike koji možda ne slušaju džez, ali ipak ostanu na koncertu i koji bi možda kasnije bili zainteresovani da posete džez klubove u Beogradu i zainteresuju se za džez generalno. Pripremili smo neke od nama najinteresantijih numera iz repertoara kompozicija koje smo izvodili do sada, dakle radi se o džez muzici ’60-ih godina u našim aranžmanima.
Beogradski džez festival biće tradicionalno održan u poslednjoj nedelji oktobra, u organizaciji Doma omladine Beograda – da li posećujete festival i da li možete da izdvojite neki od koncerata koji ste posetili tokom prethodnih godina? Koncert kog izvođača, od do sada objavljenih učesnika 32. BDŽF, nećete propustiti?
Ivan Radivojević: Od kada se bavim džezom, a to je od srednje škole, ne propuštam nijedan Beogradski džez festival, na kome se svake godine nađu jako kvalitetna imena sa međunarodne i domaće džez scene. Od koncerata koje sam slušao na BDŽF mogao bih da izdvojim veliki broj izvođača na čijim koncertima sam uživao, ali u svrhu ovog intervjua izdvojiću nekoliko: Terence Blanchard, Charles Lloyd, Tigran Hamasyan, Phronesis i Arve Henriksen. Što se tiče izvođača koji će nastupiti na ovogodišnjem festivalu, izdvojio bih trio Avishai Cohen-a, sastav Aziza, u kom sviraju neka od najvećih imena džeza danas, kao i trio Jack DeJohnette-a.