Recite nam nešto više o tome kako ste se okupili i predstavite članove benda.
Filip Obradović: Njuškači jabuka postoje u raznim iteracijama, vec 4 godine, sadašnja postava Marko – bubanj, Petar – bas, Filip – gitara, postoji oko 2 godine. Okupili smo se slučajno, slučajnost ranga ispadanja tanjira iz ruke, preko zajedničkih poznanika smo se upoznali i slepili muzikom.

 

Naveli ste da je bend dobio ime po knjizi Vladimira Tasića,  u kojoj se pojavljuje pleme koje se hrani njuškanjem jabuka. Da li vam se samo dopao temin ili ime benda ima još neko značenje za vas, neku poruku koju treba da prenese?
Filip Obradović: Njuškači jabuka odlično zvuči, odmah imate i nadimak Njuškači, a pomalo i zvuči neozbiljno, jer se nama izraz zasniva na stvaranju situacija i igranju sa ustaljenim muzičkim pravilima i kodovima. Tako dobijate muzičku smešu koja je ozbiljna na trenutke, a u sledećem taktu infantilna i nedorečena. U srži obogaljeni avangardni izraz, obogaljeni, zato što ni mi sami nismo sigurni ni u šta.

 

Kako žanrovski definišete muziku koju svirate? Da li je rad na muzici koju stvarate delo čitavog benda – kako teče vaš kreativni proces?
Filip Obradović: Trio, sviramo instrumentale, to je opis naše muzike. Ceo bend učestvuje u pravljenju pesama, bend nema frontmena, verovatno zato što nemamo vokal.

 

Kakve su dosadašnje reakcije publike na rad benda? Kakvi su vaši utisci i koliko ste zadovoljni?
Filip Obradović: Publike nema mnogo i to nam ne smeta, nismo se ni trudili da promovišemo bend, sve se dešava dosta organski, u smislu ljudi govore jedni drugima za nas, pa onda dođu na koncert, budu zadovoljni ili nas posmatraju kao retku vrstu životinja, ali retkog insekta koji im zuji oko glave uporno.  

 

Postoji mnogo mladih autorskih bendova na srpskoj sceni, šta mislite da je bitno kako bi se neki izdvojio i kako doći do podrške?
Filip Obradović: Najbitnije je bavljenje muzikom, u okviru benda ili solo. Publika je sekundarna stvar, ono što proizilazi, ali naravno odličan je osećaj kada neko vrišti od sreće ispred vas i gleda vas poludelim očima, kao da je napipao kanibala u sebi. Svi bendovi koji postoje na našoj sceni treba da nastave da rade to što rade i nemamo apsolutnu predstavu šta je potrebno da bi se bend izdvojio.

 

Nastupate na popularnoj letnjoj sceni ispred Doma omladine Beograda, u sklopu serijala Koncerata na Zidiću – šta za bend znači ovaj nastup i kakav repertoar pripremate?
Filip Obradović: Ovo će biti naša prva svirka na otvorenom, prolaziće autobusi, kola, ljudi. Znači naša najposećenija svirka, posredno ili neposredno. Dom omladine, stara je to instutucija, a mi smo demo bend, biće dobar sudar. Hvala na pozivu – odzivu.

 

Kakvi su planovi benda za naredni period? Planirate li da objavite album?
Filip Obradović: Planiramo da snimimo pesmu i spot, do septembra će sve biti gotovo. Izdavanje albuma je postalo suludo u ovo vreme, kao da hoćete da pijete vodu dok prosipate lavor od 50 litara vode na sebe. Kvartalno snimamo pesmu i spot, to je naš plan – kao plaćanje poreza: kvartalni.