Premijera ova koreodrame – savremenog baleta u 4 čina i 24 slike, održaće se u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a cena ulaznice je 350 dinara.

Evgenija Trofimčuk Veda ima ideju da publici prenese osećanja i emocije istorijskih ličnosti, koje su živele tokom perioda raskoši i bezbrižnosti u okruženju prelepog Versaja, a koji se naprasno završio otpočinjanjem Francuske revolucije. „Bezbrižnost je zamenjena strahom za život i način na koji se prijatelji vajarke Mari Tiso suočavaju sa svojom neizbežnom sudbinom samo je jedan deo koncepcije koju ćemo predstaviti“, govori Evgenija. Madam Tiso je veoma interesantna osoba i gledanje sveta njenim očima je sigurno nesvakidašnji fenomen. Govoreći o baletskoj predstavi umetnica nam otkriva da je Mari Tiso proživela tri različita života, bila veoma povređena i izdata od strane ljudi željnih krvi, međutim spas nalazi u ljubavi prema svojoj deci i vajrstvu. Te dve ljubavi pomažu joj da ostavi istorijsko nasleđe koje je danas prepoznato širom sveta. „Delo poseduje i ironičnu notu, ali neka ova interpretacija ostane kao neočekivano iznenađenje na samom kraju“, otkriva Evgenija. Ovaj projekat realizovan je uz saradnji sa Pozorištem na Terazijama, Pozorištem Dadov.

Zašto baš Madam Tiso, šta je to specifično u njenom životu što biste želeli da podelite sa publikom?
Evgenija Trofimčuk Veda: Svi veoma dobro poznaju svetski popularan brend muzeja voštanih figura Madam Tiso, ali niko ne zna kroz šta je sve bila primorana da prođe ova hrabra, a ujedno i krha žena da bi osnovala svoj muzej i u njemu skupila kraljeve i revolucionare, pisce i filozofe, kriminalce i mučitelje. Njenih 89 godina života dozvolili su joj ne samo da mnogo radi, već i da prođe kroz različite vremenske epohe, koje je prevazilazila hrabro i bez straha. U trenucima patnje, spas je nalazila u poslu, veri i ljubavi.

Osim toga što igrate glavnu ulogu, sami ste režirali predstavu, osmislili koreografiju i napisali libreto. Da li je to za vas predstavljalo neku vrstu izazova i zašto?
Evgenija Trofimčuk Veda: Ja sam blizanac u horoskopu, sa lavom u podznaku, a to daje svoje prednosti u ovakvom poslu. Ipak bilo mi je potrebno određeno vreme da dorastem i sazrem za ovakav projekat. Ja i dalje, svakim danom, nastavljam da učim i napredujem, ne zaustavljajuči se ni na minut. Moja čukun baka je bila pevačica, baka – balerina, mama – glumica, ali nažalost njih tri nisu uspele da do kraja ostvare svoje snove. Ja se čitavog života trudim da svojim radom doprinesem njihovim osmesima, igrajući, pevajući, plešući. Naravno, u jedom projektu nositi teret desetorice ljudi je rizično, ali kako je govorila Isidora Dankan – ko ne rizikuje, ne pije šampanjac.  

Da li Vam je ovo prvi put da na jednom projektu učestvujete i u produkcijskom i izvođačkom polju?
Evgenija Trofimčuk Veda: Ne, naravno, iskustvo je došlo sa godinama. završila sam moskovski državni Univerzitet kulture i umetnosti sa dve magistarske diplome, a posedujem i zvanje reditelja iz oblasti umetnosti i savremene koreografije. Dugo sam radila u Rusiji i Bugarskoj kao organizator koncerata i na televiziji. Čovek koji misli da sve poznaje sigurno zna manje od čoveka kome je to upravo rekao, tako i ja svakodnevno učim uz pomoć mojih kolega i igrača koji zajedno sa mnom rade ovom projektu i pomažu u njegovoj realizaciji. Veoma sam zahvalna srpskom pozorišnom reditelju Vladimiru Laziću. Da me on nije ohrabrio na misao da je krajnje vreme poverovati u sebe i početi sa radom na nečemu što sam dugo vremena želela, možda ničega ne bi bilo, hvala ti dragi genije!
Takođe, radila sam sa velikim dečjim plesnim centrom u Rusiji, administracijom grada Norilska, u Bugarskoj sam potpisala ugovor, kao koreograf i solista, sa producentom na centralnoj televiziji, a u Sofiji otvorila svoj Centar za igru sa školskim pozorištem. Međutim vođenje takvog centra oduzima dosta vremena i snage, zbog toga sam sada u Beogradu. Odlučila sam da jednostavnom počnem da radim profesionalno i to samo ono što me inspiriše i ispunjava željom i strašću prema svojoj ljubavi, a tu ljubav predstavljaju pozorište, dramaturgija i ples.

Na ovom projektu sarađivali ste sa umetnicima iz Srbije i kompozitorima iz Bugarske i Italije. Kako je protekla ta međunarodna saradnja?
Evgenija Trofimčuk Veda: U septembru 2014. godine, čekalo me je polaganje magistarskog međunarodnog ispita iz baletskog rediteljstva u Državnoj akademiji muzike i baleta u Bugarskoj. Polaganje je prošlo veoma uspešno, a ideja za „Madam Tiso“, balet u jednom činu, došla mi je noć pred ispit. Dva meseca sam u Bugarskoj pripremala koncept „Rađanje skulpura“, ali nisam bila zadovoljna, nije bilo dubine. Tada sam odlučila da se obratim istoriji, jednom od mojih omiljenih predmeta. Gde bismo još mogli da nađemo dubinu i dramatrurgiju, ako ne u istorijskim tragedijama ljudi. Tada je Madam Tiso došla sama od sebe, kao da sam čitavo leto radila postavku o njoj. Na državnom ispitu profesor Hekmet Mehmetov, direktor baleta bugarske opere, rekao je da je zadovoljan i potpisao mi je izdavanje diplome. Tamo sam se upoznala i sa simfonijskim kompozitorom Rumenom Bojadžievim, koji mi je nakon što je pogledao moj rad, sa zadovoljstvnom ponudio pravo za korišćenje njegove muzike za predstavu. Italijanski kompozitor i profesor muzičkog konzervatorijuma u Palermu, Andrea Ferante, dao mi je dozvolu odavno i na ovaj trenutak čekao tri godine. I tako smo konačno došli do ovog dugo očekivanog trenutka.

I za kraj, šta za Vas predstavlj saradnja sa Pozorištem na Terazijama, Pozorištem Dadov i Domom omladine Beograda?

Evgenija Trofimčuk Veda: Mlada trupa „Akademija“ upućuje veliku zahvalnost direktorima pozorišta, koji su nam pomogli i podržavali nas. To su pozorište na Terazijama, Omladinsko pozorište Dadov i Narodno pozorište opere i baleta. Naravno, veliko hvala Domu omladine Beograda i Marku za veliku podršku i fascinantan posao u koprodukciji. Mi imamo scenu, baletski pod, odlično ozvučenje i osvetljenje, šminkernicu i kostime, producenta i ostalu ekipu neophodnu za organizaciju produkcije. Hvala Maši, Nemanji, Milici, Jakovu, Milošu, Marti, mojoj dragoj ruskoj prijateljici koja prevodi moje tekstove Svetlani Kovačević. Veliko hvala genijalnom pozorišnom reditelju i mom nastavniku Vladimiru Laziću, svim igračima moje trupe savremenog baleta „Akademija“ i mom asistentu i solisti Stefanu Veselinoviću. Postalo mi je lakše da dišem i interesantnije da živim od kada su se ovi ljudi pojavili u mom životu. Od srca sam im zahvalna na tome. Ako bi me sada pitali kako se osećam, ja bih odgovorila da sam apsolutno srećna!