Naspram projekata pod nazivom From Somewhere to Nowhere i Crystalization, Neispričane priče crpe crtež do njegovih krajnjih granica mogućnosti uz produžavanje njegovih dometa kroz tretman koji potiče na slikarskom iskustvu. Povodom otvaranja izložbe upriličili smo kratak intervju sa Davorom Gromilovićem, a podsećamo publiku da će dan nakon otvaranja, 16. maja od 19č biti održano vođenje kroz izložbu sa autorom.

Kako je došlo do toga da se, kao školovani slikar, u potpunosti predaš crtežu?

Davor Gromilović: Crtežom sam se daleko više bavio i pre nego što sam upisao slikarstvo, takođe, ako se obrati pažnja može se primetiti da se ja crtežom služim i unutar slike. Prosto, zadatak koji sam pred sebe stavio je iziskivao da posvetim nekoliko godina samo crtežu, u periodu od kraja 2014. i početka 2015. godine, pa do sada. To ne znači da se u nekom trenutku neće desiti nešto slično sa slikom, grafikom ili nečim što možda nisam do sada ni plasirao pred publiku. U suštini, meni je bitno da rešim to što sam stavio kao zadatak pred sebe, nekada je za to potrebno nekoliko meseci, sada je to nekoliko godina izučavanja u crtežu.

Dugo je crtež bio smatran pomoćnom disciplinom slikarstva. Da li misliš da je taj poredak danas izmenjen i u kojoj meri?

Davor Gromilović: Za mene crtež predstavlja osnovu svega i kao takav za mene ima veliku ulogu u tome što radim. Mislim da pozicija crteža donekle jeste promenjena, u prilog tome ide činjenica da se mnogi umetnici širom sveta bave isključivo crtežom danas. Pitanje je samo našeg interesovanja i odabira; nekoga ne zanima ni crtež, ni slika danas, i to je isto tako stvar odabira. Kao što ima kolekcionara koje interesuju video radovi, tako ima kolekcionar koje interesuje samo crtež.

Kako si se našao u svetovima Neispričanih priča koje će publika imati priliku da vidi u Galeriji Doma omladine Beograda od 15. maja?

Davor Gromilović: To je process koji traje već duže vreme i neke svoje korene vuče iz serije “From Somewhere to Nowhere”, mada se on od tada razgranao u dosta drugih serija radova, da bi nekako rezultat tog istraživanja za sada bila i ova nova serija crteža.

U tekstovima koji prate tvoje prethodne projekte, posebno one pre 2012. godine, često se spominje buntovništvo. Da li sebe i dalje vidiš kao jednog i kako se to manifestuje?

Davor Gromilović: Bitno je da umetnika nešto pokreće. Da li je to bunt ili nešto drugo, mislim da sve zavisi od okolnosti u kojima se osoba nađe. Moje okruženje tada i sada nije isto, samim time se to odražava i na rad.

Koji su ti planovi za budućnost nakon izložbe u Domu omladine Beograda?

Davor Gromilović: Nakon ove izložbe treblo bi da krenem sa spremanjem radova za grupne izložbe koje su u planu u Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji i Americi. Većina UNTOLD TALES radova će takođe biti izložena na istoimenoj samostalnoj izložbi u Austriji. Postoje još neki planovi za izložbe u Americi, ali o tome kada dođe vreme.

Da li imaš neki savet za sve nedavno i buduće diplomirane umetnike? Kako isplivati na površinu i biti vidljiv na savremenoj umetničkoj sceni?

Davor Gromilović: Postoji mnogo različitih puteva i previše je faktora u igri da bi mogao jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Svako sam vremenom dođe do odgovora na svoja pitanja, tako verujem da će i oni sami doći do zaključka. Ne postoji jedan univerzalan recept koji svima daje dobar rezultat.

Davor Gromilović, “Justice”