Motivi kompozicija su tinejdžeri prikazani u trenucima euforične dokolice. Ova serija radova je prva celina koju autorka samostalno izlaže i smatra da se ista iz tog razloga ne može povezati ni sa jednim od njenih prethodnih izlaganja. Međutim, ono što ovu izložbu povezuje sa njenim prethodnim radovima jesta sama tehnika. Bojana je prvi put tehniku veza primenila na jednom od prošlih radova kako bi upotpunila sadržaj i ideju. „To mi je bilo interesantno pa sam tehniku zadržala, u ovom slučaju isključivo zbog efekta koji ona stvara“. Umetnica govori kako se u tehnici veza suprotstavljaju manuelno i toplo sa plastičnim i industrijskim. „Tu su i transparentnost, senke i mnogi drugi vizuelni produkti koje ova tehnika omogućava.”

 

Motivi na kompozicijama koje će biti izložene u Domu omladine Beograda su tinejdžeri. Zašto ste posvetili pažnju baš ovoj starosnoj grupi?

Bojana Radenović: S obzirom da trenutno imam 23 godine (a da je kasna adolescencija pomerena do 25.) tinejdžersko doba mi je još uvek blisko. Iako je nekoliko godina sazrevanja uspelo da izgradi određenu distancu između mene i “tinejdžerke”, ta distanca još uvek nije prevelika. Čini mi se da postoji određena vrsta društvenog imperativa prema kojem nije poželjno da distanca postane prevelika. Reklame su najbolji pokazatelj koliko tinejdžeri diktiraju potrebe i trendove i koliko se zapravo svima isplati da što duže ostanu pripadnici ove starosne grupe. Biti tinejdžer nije više samo stvar biologije nego je i stvar životnog stila. Meni je to interesantno i zato su mi tinejdžeri interesantni. Inače nije neophodno da navodim po čemu su (biološke) tinejdžerske godine izuzetne. Tim povodom me najviše privlači ogroman intenzitet doživljaja, konstantno hiperbolisana stvarnost. Tako su i protagonisti sa kompozicija euforični bez naročitog povoda. To je pomalo i smešno, ali u njihovom slučaju opravdano.

 

Izlagali ste u dosta gradova u Srbiji, ali i u regionu. Da li se reakcije publike razlikuju u zavisnosti na grad, državu ili publika u celom regionu umetnost posmatra na isti način?

Bojana Radenović: Najiskrenije, ne znam, nisam preterano razmišljala o tome.

 

Trenutno pohađate master studije u suštini povezuju umetnost sa medijima. U kolikoj meri ,danas, mediji oblikuju umetnosti i generalno vrše uticaj na umetničke sadržaje i obratno?

Bojana Radenović: Sam pojam mediji ima svoju primenu i u umetničkom i u novinarskom, tehnološkom, informacijiskom kontekstu. Ukoliko je u pitanju odnos mas–medija i umetnosti, mislim da je taj odnos uzročno posledičan, dvosmeran i neupitan, jednako danas kao i pre. Vremenom se menjaju tehnologije, informacije i načini prenosa, ali mislim da su odnos i međusobni uticaji konstantni.