Foto: Jovana Trifuljesko

 

Pored značajnog odjeka u javnosti i zapažene posete, izložba „Inter/Akcija: Tako gde više nisi“ je obrazac koji treba slediti kao primer dobre i uspešne saradnje više institucija zarad unapređenja obrazovanja putem interakcije, kako i slovi naziv samog projekta, i ostvarivanja prakse koja učesnicima omogućava nove uvide i dalju profesionalnu afirmaciju.

 

 

Inter/Akcija je projekat saradnje, dijaloga i razmene ideja i dilema o savremenoj umetnosti koji kontinuirano realizuju studentkinje i studenti Fakulteta likovnih umetnosti i Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2016. godine. Dijaloška forma projekta se ove godine usložnjava i ostvaruje kao konverzacija kojoj se pridružuju koleginice i kolege sa Akademije umjetnosti u Banja Luci uz podršku Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. Centralni deo programa Inter/Akcije predstavlja izložba koja se razvija iz zajedničkog angažovanja mladih profesionalaca u svetu savremene umetnosti koji, primenjujući stečena znanja, čine prve javne iskorake u artikulaciji mišljenja, stavova i pogleda na umetnost u izlagačkom formatu. Ove godine je prva Inter/Akcija održana u Galeriji “Plus” u Banja Luci, a druga izložba u Galeriji Doma omladine Beograda.

 

 Foto: Jovana Trifuljesko

 

Umetnici/e koji su se predstavili na ovogodišnjoj izložbi su: Konstantinos Patelis Milićević (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), Kristina Cvetuljski (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), Darko Kačamaković (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), Jelena Rakić Vučić (Akademija umetnosti u Banjoj Luci), Aleksandar Bajunović (Akademija umetnosti u Banjoj Luci), Glorija Tubak (Akademija umetnosti u Banjoj Luci), Filip Đukić (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), umetnica Milica Abramović Sibinović (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu).

 

Mentorke projekta: doc. dr um. Biljana Đurđević (Fakultet lkovnih umetnosti u Beogradu), prof. dr um. Olivera Parlić (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), dr Ana Ereš (Filozofski fakultet u Beogradu), prof. dr um. Bojana Mrđa (Akademija umjetnosti u Banjoj Luci)

Koordinatorke projekta: dr um. Lidija Delić, Jovana Trifuljesko.

 

Kako bi zaokružile ostvarenu komunikaciju, prenele finalne utiske ili otvorile nova poglavlja, istoričarke umetnosti Maja Petrović i Anđela Dukić, postavile su pitanja umetnicama i umetnicima o značaju saradnje, ovogodišnjoj temi izložbe koja nosi naziv Tamo gde više nisi, ali i o pozicijama i mogućnostima mladih na lokalnoj umetničkoj sceni.

 

 Foto: Jovana Trifuljesko

 

Koliki značaj ima interakcija između vaših fakulteta u realizovanju ove izložbe?

Jelena Rakić: Ostvarena komunikacija dala je rezultate u selekciji radova kao i u tematizaciji izložbe. Pored toga, bilo je obostranog učešća prilikom same postavke djela u prostor.

Kristina Cvetuljski: Priličan. Obe saradnje, i u Banja Luci i u Beogradu dale su jednu novu dimenziju našim profesijama. Odnosi između nas stvaralaca i kolega istoričara umetnosti su neka vrsta uzemljenja i artikulacije svega što smo do sada pojedinačno imali u iskustvu kroz studiranje i manje projekte, a sada smo sva ta iskustva mogli da razmenimo i zajedno primenimo, da zajedno razmišljamo i vidimo kako sve to možemo da oblikujemo u jednu izložbu.

Konstantinos Patelis Milićević: Značaj saradnje je dosta velik u uspostavljanju novih odnosa i saradnje pomoću kojih se uspešno realizuje ovakva izložba koja je takođe značajna za studente angažovanih fakulteta.

Aleksandar Bajunović: Interakcija kao projekat ima veoma značajnu ulogu u povezivanju naših fakulteta, povezivanjem sa drugim institucijama proizašla su i nova poznanstva sa umetnicima iz drugog mesta te mogućnost da se razmene mišljenja o umetnosti. Ali isto tako i jedna kvalitetna izložba gde je timski rad bio prioritet.

Darko Kačamaković: Interakcija je zapravo konačno mesto spajanja onoga što ne funkcioniše jedno bez drugog, a to je kustos-umetnik. Spajanje ova dva fakulteta treba da se dešava mnogo češće i trebalo bi da funckioniše u mnogo većem skladu nego trenutno.

Filip Đukić: Komunikacija sa kolegama sa različitog fakulteta i različitih okruženja ima veliki značaj u razmeni komunikacije isto tako i kritičkog dela između ljudi iz istih oblasti. Realizovanje ovakvog vida izložbi je isto toliko značajan da bi izašli iz teorija i oprobali se u praksi.

Glorija Tubak: Inter/Akcija ima značaj u tome da omogući mladim umjetnicima i istoričarima umjetnosti saradnju i razmjenu različitih shvatanja i sagledavanja rada, a pored toga i pozicioniranje samog rada u kontekst različitih percepcija.

Milica Abramović Sibinović: Verujem da su projekti poput Interakcije dragoceno iskustvo, zapravo neobično je što ovakve saradnje ne postoje i na početnim godinama studija.

 

 Foto: Jovana Trifuljesko

 

Ove godine se kao fokus javlja tema napuštanja. Šta za vas predstavlja slogan Tamo gde više nisi?

Jelena Rakić: Kroz moje radove naziv izložbe „Tamo gde više nisi“ može da se interpretira kao pojam napuštanja materičnog rajskog vrta. Naše prvo susretanje sa prostorom kao materijalno oblikovanog bića počinje u uterusu. Katapultiranjem iz ove prvorodne kolijevke, jedino što ostaje je vječno traganje za prostorom koji više nije i mogućnost zamjene novim, koji nalikuje prvobitnom. Oni mogu da budu raznorodni; da se pronađu u drugoj osobi, ili ipak, u nama samima. To je naše prvo odvajanje.

Kristina Cvetuljski: Mislim da je direktno proporcionalan mojoj slici kojom i pokušavam da asociram posmatrača na promišljanje o nekim prostorima koji su od nas vremenski i prostorno manje ili više daleki, ali koji se kroz atmosferu slike pojavljuju u funkci ponovnog proživljavanja nečeg što se već desilo, a da možda u ondašnjem trenutku nije (na pravi način) emotivno obrađeno. Tamo gde više nisi meni aludira upravo na te tačke u vremenu i prostoru koje pokušavam da reanimiram i iznova promislim.

Konstantinos Patelis Milićević: Slogan mi lično pokreće pitanje gde se trenutno nalazim/o. Odgovor na to pitanje leži na preseku stvari iz prošlosti. Takođe pruža ponovno sagledavanje i novo tumačenje prošlog…

Aleksandar Bajunović: Za mene taj slogan znači napuštanje mesta gde sam rođen, odlazeći ka većem gradu zbog studija. U meni se javlja nostalgija prema mom zavičaju i to se može iščitati kroz moje radove gde preispitujem patrijahalnu zaostavštinu u ruralnim predelima.

Darko Kačamaković: Rekao bih da je tema Tamo gde više nisi opšte mesto inspiracije jer svi gradimo rad iz iskustva koje smo procesuirali i koje je ostalo iza nas. Konkretno za mene ovaj naslov izložbe savršeno komunicira sa mojim traganjem u polju umetnosti, jer ja svoja polazišta vezujem za polje genealogije i nekih utemljenih problema u društvu.

Filip Đukić: Slogan za mene predstavlja baš osećaj kroz koji smo nekada prošli ili i dalje prolazimo u našem svakodnevnom životu. Tako sam i predstavio moj pogled ka prvom koraku potrage za novim poljima samoostvarivanja.

Glorija Tubak: “Tamo gde više nisi” je tema koja je ova godine povezala sve radove u jednu cjelinu. U kontekstu mog rada, naziv “Tamo gde više nisi” predstavlja pojam napuštanja identiteta, da bi se otvorio prostor za novi tok sadržaja trajnijeg karaktera i iz tačke posmatrača, a i u sadržaju reprezentacije slike.

Milica Abramović Sibinović: Slogan tamo gde više nisi gledam kroz pozitivnu prizmu novog. Za mene on predstavlja kretanje i  napredak.

 

 Foto: Jovana Trifuljesko

 

Šta bi moglo da se promeni kako bi se mladim umetnicima obezbedile bolje mogućnosti i prilike?

Jelena Rakić: Najprije, bilo bi poželjno omogućiti mladim umjetnicima da posjeduju atelje u kojem mogu da nastave izgradnju svojih ideja i proširuju opus radova. To je imperativ. A potom, neki idealni uslovi bi omogućili i ekonomsku vrstu podrške.

Kristina Cvetuljski: Mislim da bi najpre bilo neophodno obezbediti adekvatne prostore za rad po završetku studija. Trenutna situacija je nestabilna i često blokira razne kreativne potencijale, kako za manje projekte tako i za one produkcijski zahtevnije. Kada bi mladi stvaraoci imali tu vrstu sigurnosti verujem da bi se njihove ideje drugačije i potpunije ostvarivale, a i tako koordinisani na umetničkoj sceni bili bi prisutniji i za razne saradnje i razmene znanja sa iskusnijim kolegama, zatim različitim udruženjima, galerijama i sl.

Konstantinos Patelis Milićević: Isto i intezivnije angažovanje, pružanje prilike da se mlađi čuju i pokažu.

Aleksandar Bajunović: Kultura i umetnost su uvek na zadnjem stupnju sve se svodi na ličnu ambiciju pojedinca, za početak bi država trebala da više pažnje obrati na umetnost i da za nju izdvoji više sredstava…

Darko Kačamaković: Bojim se da nemam dobar odgovor, jer postoji mnogo problema u ovom sistemu koji su duboko ukorenjeni, a umetnici su daleko ispod liste na spisku za pomoć. Za početak bi starije kolege, koje imaju više uticaja, mogli da se ugledaju na ovaj projekat i urade nešto slično.

Filip Đukić: Ovakav vid izlaganja po meni je odličan za promovisanje mladih ljudi, sigurno je da je najbolji način promovisanja mladih umetnika baš scena gde oni sami sebe promovišu.

Glorija Tubak: Teško je odgovoriti na ovo pitanje, mislim da bi mnoge temeljnije promjene trebale da se dese da bi umjetnici dobili bolje mogućnosti i prilike. Ali, za početak, kada bi se mladim umjetnicima obezbijedili ateljei, prostor za rad i više izlagačkih prostora razvoj bi bio mnogo brži.

Milica Abramović Sibinović: Budžet za kulturu Republike Srbije.