Kako koncipiraš autonomiju ženskog tela bez upadanja u biologizam i fetišizaciju npr. TERF*?

@dispositif

*TERF – Trans isključiva radikalna feministkinja

Moj pristup je jako daleko od posmatranja kompleksnih društvenih fenomena kroz biologiju isključivo, tako da mi ne predstavlja veliki izazov da to izbegnem. Ne sagledavam žensko telo kroz morfologiju ili anatomiju, koje, iako značajne komponente, izlovane od psihičkih i socijalnih konstrukcija, ne predstavljaju sumu ženskog iskustva u njegovoj celovitosti. S druge strane apsolutno ne podržavam TERF načela i čini mi se da je trenutno aktuleni neoliberalistički pristup feminizmu takodje jako isključiv, pošto ohrabruje prihvatanje odgovornosti za sopstveno blagostanje, ali se obraća srednjoj i višoj klasi, samim tim brišući veliki broj žena iz vida. Zbog toga ne daje utisak nekog preteranog zalaganja za socijalnu pravdu. Jako je teško baviti se društveno korisnim radom, jer treba odrediti gde ti je mesto. Postoji mnogo umetnika koji profitiraju na nezahvalnim pozicijama individua s kojima nemaju ništa zajedničko, pa mi izgleda kao da je danas ta granica izmedju “pomoći” i ekspolatacije tanka. Smatram da je najiskrenije polazište ono lično, autentično iskustvo i zato baziram i svoju inspiraciju na tome. Te doživljaje i osećanja kroz svoje radove približavam nekom kolektivnom iskustvu tj. posmatraču time što koristim simbole zajedničkog jezika koje je donela globalizacija u vidu referenci na prisutne trendove i pop kulturne fenomene.

 

Šta je nešto bitno što želiš da ukažeš publici (u tvojoj praksi i van) kad prikazuješ radove?

@saplela

Moji radovi nisu osmišljeni da se posmatraju sa jednog polazišta, različite perspektive i zaključci su validni tako da ne bih volela da jasno naznačim šta ja želim, mislim da to dosta sužava lični doživljaj posmatrača.

 

Koji ti je tvoj omiljeni rad?

@ale.rakezic

Nemam omiljeni rad, da bih konstantno napredovala, pokušavam da se emotivno odvojim od finalnog rezultata i uvek se nadam će sledeći biti bolji od prethodnog.

 

Anastasija Pavić, “New Body“

 

Opiši nam ukratko proces formiranja ideje i koncepta, kako razradiš sve?

@natasa.mihailovic

Ideja obično krene iz iracionalne fascinacije određenim sociološkim fenomenom i najčešće su u pitanju reklame. Zanimljivo mi je kako one predstavljaju vizuelni sažetak očekivanih potreba individue koja je deo ciljne publike tj. šta želi da poseduje, kakav život vodi, kakav život želi da vodi, šta je sada i šta želi da bude. Koristeći se sličnim tehnikama razvijenim da ugrabe oko i pažnju posmatrača, pokušavam da ukažem na nedostižnost i licemerje propagiranih ideala.

 

Da li identiteti koje preuzimaš u radovima imaju uticaj na tebe ili nastaju kroz introspekciju?

@pavvvle

Ne doživljavam to kao međusobno isključivo. Sve to smatram delom procesa, identiteti proizilaze iz introspekcije, a imaju uticaj na mene baš zbog tog konstantnog preispitivanja svojih osobina, stavova i vizuelnog identiteta.

 

Da li te je priča o Dondi pomerila? U procesu nastajanja ovog rada da li je imala ulogu?

@brankovicaleksandra

Pratim Kanjeov rad i često mi služi kao referentna tačka. Izložba New Body se više može povezati s temom njegove neobjavljene pesme pod istim nazivom i tekstom No more parties in LA.

 

Kako je prošla saradnja sa Marinom M?

@ivana.ivana.ivana

Imale smo odličnu saradnju, posebno zbog obostranog poverenja i razumevanja.

 

Anastasija Pavić, “New Body“

 

Koje vežbe za gluteus radiš?

@vladicaculic

Imam specijalnu tehniku koja uključuje teniske loptice.

 

Da li se u radu susrećeš sa mizoginijom od kolega i koleginica i kako se boriš?

@anasimonaz

Nažalost sam često izložena mizoginiji, kako u komentarima na sopstveno stvaralaštvo tako i u svakodnevnom životu. Boriti se s tim često može biti iscrpljujuće, posebno kad su okolnosti takve da većina negira postojanje samog  problema. Borim se svojim radovima, njihovim temama i formom.

 

Koje vrednosti propagiraš u svom radu?

@brajanv

Samokritičnost i kritičko razmišljanje uopšte, posebno u vezi estetskih ideala i mindset-ova konstruisanih od strane konzumerističkog društva.

 

Kad bi sebe pakovala u brend, kako bi se zvala i koje bi bile glavne karakteristike tog brenda, kome se obraćaš i šta nudiš onima kojima se obraćaš?

@x_111_m

Osećam se kao da je danas sve na prodaju, pa i ono što ne bi trebalo. Ne mogu sebe lično da vidim u kontekstu brenda, ali ako pričamo o mom radu, volela bih da selling point bude lek koji ne leči simptome, nego uzrok. Ponudila bih alternativno shvatanje sopstva. Nisam sigurna za naziv. Bez uputstva za upotrebu.

 

 

Anastasija Pavić, “New Body“