Aleksandar Stojić, osnivač grupe Stoiks, se nada da će publika uživati na njihovom koncertu u Domu omladine Beograda: “Predstavićemo pesme sa novog albuma i neke nove koje radimo, sviraćemo i nekoliko džez standarda, ali i ponešto iz našeg etno špajza. Biće fino!”  

Kako je bend “Stoiks” oformljen, koliko dugo je trajalo Vaše poznanstvo sa ostalim članovima benda pre samog osnivanja i zašto ste se odlučili da ga tako nazovete?

Aleksandar Stojić: Prvo smo se sastali bubnjar i ja, jer radim kao profesor u Kragujevcu, a i Sale je iz Kragujevca. Spojio nas je zajednički prijatelj Mikica (inače prateća gitara u grupi Smak), zatim smo se povezali sa Jovom, i na kraju sa Aleksijevićem – koji je i dao dao ime bendu, inspirisan mojim prezimenom Stojić i idejom stoicizma.

„Za čije babe zdravlje“ je vaš album prvenac, a kombinacija džeza i etno muzike sigurno je privukla mnoštvo fanova. Predstavite nam album.

Aleksandar Stojić:  Na albumu je, u suštini, uglavnom moja autorska muzika i dve obrade kompozicija Ivana Aleksijevića. Zajedničkim snagama smo aranžirali pesme, koje su neka vrsta fuzije, flamenka, etna i džeza. Imenu je, i u ovom slučaju, kumovao Aleksijević. Oduvek je želeo da nazove album „Za čije babe zdravlje“, jer živimo u vremenu kiča i šunda, pa čovek treba da se zapita za koga sve ovo radimo tj. za čije babe zdravlje.

Gitaru svirate od sedme godine, završili ste magistarske studije u Beču, a uskoro završavate i doktorske. Kako ste se okrenuli džezu i fjužnu u muzici koju stvarate?

Aleksandar Stojić:  Prvo sam svirao rok i metal, zatim sam upisao klasiku, pa sam otišao za Beč i tamo upoznao mnogo muzičara iz različitih fahova muzike: Hidana Mamudova, klarinetistu iz Mađarske, Martina Lubenova, vrhunskog harmonikaša iz Bugarske, od kojeg sam naučio narodnu muziku i sa kojim sam dugo godina i svirao… Džez sam učio na sluh, za svoju dušu…

Pored Srbije, gde ste još nastupali i kakve su bile reakcije publike?

Aleksandar Stojić:  Nažalost što se tiče internacionalne karijere nismo dogurali dalje od Crne Gore, ali se na tome radi. Za sada smo dobro prihvaćeni gde god da se pojavimo, jer je naša muzika autentična na neki način i veoma melodična, tako da je prijemčiva i ljudima koji nisu iz muzičarskog sveta.

Kakvo je Vaše mišljenje o aktuelnoj džez sceni u Srbiji i što se tiče bendova i što se tiče publike?

Aleksandar Stojić:  Scena je u redu, iako bi moglo da ima i više bendova. Nažalost nije tako, situacija je teška i muzičari koji imaju bilo kakve ideje i kompozicije se ne usuđuju da ulažu u realizaciju jer nema para. Većina ode pod šator. Publike, hvala Bogu, ima po većim gradovima, dok je po manjim gradovima i po tom pitanju teška situacija.

Da li Vam se dopada koncept serijala besplatnih koncerata “Džez za DŽ”, koji je Dom omkadine Beograda pokrenuo i koliko je po vašem misljenju važno popularisanje džez muzike na ovakav način? Šta za Vaš bend znači ovaj nastup?

Aleksandar Stojić:  Džez za dž? Odlična ideja! Trebalo bi da bude više ovakvih događaja… Stoiksima je čast da budu deo ovog serijala i nadamo se i nekoj budućoj saradnji. Svako podržavanje džeza je poželjno.

Kakvi su vam planovi za leto, gde publika može ponovo očekivati vaš nastup?

Aleksandar Stojić: Plan je da uskoro uradimo novi album… Nakon koncerta u Domu omladine sviramo u Zrenjaninu. Za dalje termine ćemo videti.