Već u prvoj postavi benda bili su iskusni muzičari: “Takacs Tibor na klarinetu (sarađivao je sa Mezei Szilardom, Lajkom Feliksom, svirao u grupi Panix u njihovom najboljem periodu i Ambrus Robert na bubnjevima (pored dugogodišnjeg kafanskog sviračkog staža, svirao je sa Olahom Vinceom, grupom Gyass, braćom Kurina, kao i sa Feliksom. ‘Strpao’ sam ih u studio, namestili smo se sa dodatnim ubrzanjem, i za jedno veče svirajući – improvizovajući snimili ono što će biti naš prvi album. Tek nakon toga smo imali javne nastupe sve do polovine 2008. godinem kad sam otišao na Šri Lanku.”, objašnjava Aleksandar kako je sve počelo.

Trenutna postava, koja će svirati u Domu omladine Beograda ove subote je Pasztor Csaba na violini, Stojan Grubić na saksofonu i Aleksandar Petrović na bas gitari. Flautista, Levay Istvan je opravdano odsutan jer vodi učenike muzičke škole u kojoj predaje, na takmičenje u Mađarsku.

Realizovali su osam albuma, koji su objavljeni u Hrvatskoj za kultnu izdavačku kuću “Slušaj najglasnije”.

“Saradnja sa Zdenkom Franjićem i njegovom izdavačkom kućom ‘Slušaj Najglasnije’ je došla nekako prirodno. Poznajemo se još iz osamdesetih godina, ponudio sam mu snimljen materijal, on je prihvatio i tako je krenula saradnja. Paralelno sa fizičkim izdanjem imali smo i online izdanja za Free Music Archive iz Nju Džersija. Ko god želi da presluša ili besplatno skine albume može na sledećoj adresi: www.freemusicarchive.org/music/Neuroleptic_Trio“, kaže Petrović, i dodaje da ne može da izdvoji ni jedan album kao najdraži: “Svaki ima neku svoju priču. Mogu statistički da kažem da je album “Summer Variations” iz 2012. godine, koji sam radio sa trubačem Nenadom Kneževićem (Panix, Wroom), najviše preuzet sa Interneta – preko 47.000 puta, ostali albumi su u rasponu od 10.000 – 20.000 preuzimanja.”

Muzika „Neuroleptic Trija“ bazira se na improvizacijama. Kako teče proces stvaranja kompozicija? Da li se kada bend nastupa uživo vaša muzika mnogo razlikuju od onoga što je snimljeno na albumu?

Aleksandar Petrović:  Proces rada i stvaranja jeste improvizacija, u prvoj fazi do 2011. godine, dok smo radili sa bubnjarem, to je bila potpuno otvorena, slobodna improvizacija. Pogledamo se, nasmešimo i krenemo – pa, gde stignemo. Nakon toga smo krenuli raditi sa matrama, tako da su one već na određen način skratile mogućnost improvizacije, da li zbog ritmike ili tonaliteta. Naravno da je to i dalje veliki prostor za igranje, što obilato i koristimo. Lično, veoma bih voleo ponovo raditi sa bubnjarem, Robika je u Austriji, ali je veliki deficit bubnjara – mislim, onih koji sviraju a ne filozofiraju.”

 

O iskustvu stvarnja muzike za pozorište, performanse i kratke filmove, Aleksandar kaže da ga je oduvek privlačila primenjena muzika, baš zbog zadanog predloška na koji je mogao da daje svoj muzički komentar. “Počelo je sa radom muzike za pozorište. Radio sam sa dobrim rediteljima kao i glumcima i, naravno, ‘navukao’ sam se na to – posle je teško oparati se toga. Znaju svi koji imaju bilo kakvog posla sa pozorištem.Kao što sam ranije pomenuo, naša izdanja postoje online, besplatno, tako da mnogi ljudi koji se bave autorskim filmom, videom, dokumentarcima, posežu za muzikom za koju ne moraju da plaćaju, da se bakću sa ugovorima, producentima… U glavnom su to entuzijasti sa minimalnim budžetima. Tako je i došlo do toga da se javljaju ljudi iz Kanade, Italije, Belgije sa pitanjem da li mogu da koriste našu muziku, mi kažemo – naravno. Poslednje što se desilo je da se javio čovek iz Brazila, tek je bio okačen novi album nekih desetak dana, i kaže kako nam je uradio spot. Inače radi za neku reklamnu agenciju, kao kamerman, dosta putuje, snima, i u svoje vreme radi neke svoje male filmove – za koje mu je potrebna muzika. Meni je to sjajno! Neki bi se pitali – a, novac? Moja svesna odluka je da se bavim ovakvim muzičkim izražavanjem i pomirio sam se sa činjenicom da od toga neće nikad biti nekih ozbiljnih para. Ako se dese neka lepa putovanja i druženja, a dešavaju se – sjajno.”, objašnjava Aleksandar.

 

Petrović ističe i da mu se dopada koncept projekta “Džez za DŽ” u Domu omladine: “Mislim da je promocija Beogradskog džez festivala tokom godine, ali i džez muzike uopšte sjajna stvar. Sviđa mi se taj ‘matine’ momenat. Dok sam bio mlađi uopšte mi se nije dopadala ideja da se bilo čega prihvatam pre popodneva, naravno da sam i tad imao obaveza ali nisam bio baš funkcionalan. U poslednje vreme sam imao probe sa Zlim Jezicima, od 11 pre podne, i veoma mi se dopalo. Radujem se nastupu Neuroleptic trija ove subote i raduje me i to što će Stojan da nam se pridruži na saksofonu – novi čovek, nova energija, momenat usklađivanja i sve što improvizacija donosi!”

Aleksandar kaže da je bend do sada malo nastupao u Srbiji, a od važnijih festivala na kojima su svirali ističe Ring Ring i Nišvil: Ljudi nemaju mnogo interesovanja za muziku kakvu mi stvaramo i sviramo, ali tako je i u okolnim zemljama. Procenat ili promil onih koje zanima neko ozbiljno autorsko, da ne kažem umetničko, izražavanje je mali. Ali reakcija onih koji su zainteresovani je veoma dobra. To me ispunjava.”

Nakon koncerta u Domu omladine Beograda, Neuroleptic trio očekuje i koncert u Prištini krajem jula, a već se pripremaju i za jesenju klupsku sezonu.