Režirao je kratke filmove i serije, a njegov poslednji kratki film „Ružičasta rekla“ osvojio je nagradu za najbolji kratki film na LGBT filmskom festivalu u Oslu i prikazan je na više od 20 međunarodnih filmskih festivala.

Film „Vodič“ je njegov prvi igrani film koji je snimljen u nezavisnoj produkciji od strane grupe posvećenih članova ekipe sa minimalnim budžetom i maksimalnim entuzijazmom.

Film prati Iasonasa koji dolazi u Atinu da započne svoju novu, ambicioznu karijeru kao turistički vodič za arhitekte. Njegova grupa se sastoji od studenata arhitekture iz celog sveta koji završavaju semestar razmene u Grčkoj. Uskoro se Iasonas suočava sa željama studenata da po ceo dan ispijaju kafe i uživaju, umesto da obilaze groblja i Akropolj. U međuvremenu sreće svoju prijateljicu Mirsini koja je više od toga. Uhvaćen u mrežu između prijateljice koja ga svakim danom sve manje vidi kao prijatelja i studenata koji ga svakim danom sve manje vide kao vodiča, on će sebi morati da odgovori na pitanja o svojoj seksualnosti, karijeri i životu uopšte.

 

Danas će svoje filmove imati prilike da predstave i nemačka režiserka Majte Rihter čiji kratki film „Margarite“ ima svetsku premijeru u Beogradu i prikazuje se u 17 časova, kao i asistent režisera filma „Dete moje“ Bojsan Jakar, dokumentarca o aktivizmu roditelja LGBT osoba u Turskoj koji se prikazuje u 19 časova.

 

„Dete moje“ je dokumentarac o veoma hrabroj i inspirativnoj grupi majki i očeva u Turskoj koji su roditelji dece koja su LGBT. Ne samo što su svi oni prešli težak put u prihvatanju svoje dece već su preduzeli sledeći korak u tome da svoja iskustva dele sa ostalim LGBT familijama kao i sa samom javnošću. U dokumentarcu „Dete moje“ sedmoro roditelja intimno dele svoja iskustva sa gledaocima dok redefinišu pojmove toga šta znači biti roditelj, porodica, i aktivista u konzervativnom, homofobičnom i transfobičnom društvu. Film je režirao Kan Kandan.