“Danas se neke knjige čitaju u velikim tiražima, ali za njih, po pravilu, ne možemo reći da su književnost, dok ono što je vrhunska književnost gotovo izvesno ostaje izvan javnog prostora. Beogradski festival evropske književnosti knjigama daje energiju događaja, usmerava javni fokus na njih i omogućava upotrebu novih medija i tehnologija“, kaže on.

Drugi Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa. U okviru programa “Na sceni”, publika će imati prilike da čuje čitanja poznatih evropskih i srpskih pisaca: Floranse Noavil, Mihajla Pantića, Gocea Smilevskog, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja, Igora Štiksa i Živorada Nedeljkovića.

“Naša ideja je da značajni evropski pisci, od kojih mnogi ranije nisu ni bili u Beogradu, zahvaljujući ovom festivalu budu deo našeg kulturnog i javnog života, a da naši značajni pisci imaju prezentaciju u jednom evropskom okviru”, objašnjava Božović.

Floransi Noavil, jednoj od najvažnijih francuskih romansijerki i jednoj od najuticajnijih francuskih književnih kritičara danas, će ovo biti prvi književni nastup u Beogradu. Goce Smilevski je s romanima “Razgovor sa Spinozom” i “Sestra Sigmunda Frojda” postigao ogroman uspeh, a u Beograd dolazi između dve velike turneje povodom svetskih izdanja njegovih romana.

Zajednička odlika za sve autore koji će se pojaviti na festivalu jeste da, u svojim delima, pripovedaju o periodu tranzicije u kome jedna iskustva i paradigme nestaju, a druga još nisu nastala.

Poseban deo Beogradskog festivala evropske književnosti predstavlja retrospektiva savremenih filmova nastalih po delima savremene književnosti, pod nazivom “Književnost na delu” u okviru koje će biti prikazana dva domaća, jedan francuski i jedan slovački film. To su “Hadersfild” Ivana Živkovića (prema istoimenoj drami Uglješe Šajtinca), “Logor posrnulih žena” Laca Halame (prema romanu Antona Balaža “Logor posrnulih žena”), “Petrovgradska prašina” Ilije Torbice (prema romanu Vojislava Despotova “Petrovgradska prašina”) i “Ljubavnici kafea Flor Ilana” Durana Koena (film o Žan-Pol Sartru i Simon de Bovoar).

“Izabrani filmovi su u tematskom smislu slični opusima pisaca koji na festivalu imaju čitanja i razgovore. Filmska retrospektiva je potrebna kao podsećanje koliko je književnost važan izvor filma i drugih modernih medija, ali istovremeno i kao podsticaj gledaocima i čitaocima da književnost sagledaju i kao izrazito moderni medij koji se stalno menja i obnavlja”, objašnjava direktor “Arhipelaga”.

Treći segment Drugog Beogradskog festivala evropske književnosti biće izložba posvećena velikom poljskom pesniku Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka. Tokom izložbe posetioci će moći da vide crteže, rukopise i fotografije ovog modernog klasika, tvorca “Gospodina Kogita”, jednog od najuzbudljivijih likova moderne evropske književnosti.

“Kroz različite programe smo pokušali da učinimo književnost jasno vidljivom. Cilj festivala je da se pokaže da vrhunska književnost nije stvar neke beznadežne manjine, niti nešto mimo stvarnog sveta, već nešto sa čim se može lepše i bolje živeti”, dodaje Gojko Božović.

Moto Beogradskog festivala evropske književnosti se nije promenio u odnosu na prošlogodišnji: “Najbolje od svega. Najbolje za sve”.

“Tokom Prvog Beogradskog festivala evropske književnosti smo imali odlično iskustvo kako sa publikom, tako i sa javnim odjekom. Neki od naših prošlogodišnjih programa bili su najposećeniji književni događaji u Beogradu u poslednje dve decenije. To nas zaista obavezuje da budemo inovativni i entuzijastični, jer bez ta dva elementa vrhunska kultura ne može da opstane. Verujem da ćemo imati podršku čitalaca i medija i ove godine. Prve reakcije su više nego odlične i to je svakako najvažniji motiv da učinimo ovaj festival stalnom tačkom promocije dobre književnosti”, objašnjava Božović.

Pored festivala, “Arhipelag” radi i na novim izdanjima. U štampi je nova knjiga priča Jelene Lengold “U tri kod Kandinskog”. Njena prethodna knjiga “Vašarski mađioničar“ imala je nekoliko izdanja i autorki je donela Evropsku nagradu za književnost. Novo izdanje romana “Oproštajni dar” Vladimira Tasića će biti objavljeno početkom jula, a potom sledi objava romana “Mračna priključenja” Džona Ralstona Sola, čije se jedno poglavlje događa u Beogradu.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.

Čitajte i uživajte. Uživajte i čitajte.