Ovogodišnja SLOBODNA ZONA predstaviće autorke i autore koji su svojim ličnim primerom i svojim filmovima duboko posvećeni veri u čoveka i mogućnost promene, bez obzira na istorijske okolnosti i lična ograničenja, verske i društvene dogme i pritiske.

Festival će 4. novembra u 19h u Dvorani Kulturnog centra Beograda otvoriti “Ovo nije film” Džafara Panahija, proslavljenog i višestruko nagrađivanog iranskog reditelja.

Ovaj film, prokrijumčaren iz Irana na USB stiku skrivenom u kolaču, predstavlja izuzetan odgovor iranskog reditelja na uslove kućnog pritvora u kome se suočava sa kaznom od 6 godina zatvora i 20-godišnjom zabranom režiranja, slobodnog kretanja i medijskog pojavljivanja.

Tokom šest festivalskih dana beogradskoj publici biće predstavljeno oko 40 filmovа koji tematski preispituju važne društvene i političke događaje iz celog sveta. U okviru programa prikazaćemo i izbor filmova iz savremene švedske angažovane dokumentarne produkcije, zatim radove diplomaca jedne od najprestižnijih svetskih filmskih škola – Nacionalne filmske škole iz Londona, a publika će imati i jedinstvenu priliku da pogleda i niz filmova rediteljki koje istražuju položaj žena u savremenom svetu.

Vizuelni identitet festivala urađen je u saradnji sa mladim snagama, srednjoškolcima iz cele Srbije, koji nam daju novi pogled i odgovore na temu SUTRA. Upravo zato im je u okviru ovogodišnjeg filmskog programa Slobodne zone ukazano poverenje da javnosti predstave perspektive i stavove kroz svoju selekciju filmova.

Kao i svake godine festival će dodeliti nagradu publike u vidu otkupljivanja televizijskih prava za pobednički film, a po treći put za redom uručićemo i nagradu za publiku – najbolji kratki prikaz jednog filma sa SLOBODNE ZONE nagradićemo laptopom.

Zagrevanje za festival počinje u petak, 28. oktobra u Kulturnom centru Rex u 20 časova koncertom Borisa Kovača (Srbija) i Davida Yengibarjana (Jermenija). Publici SLOBODNE ZONE koja neprestano traži nove izazove, predstaviće se dvojica radoznalih muzičara koji rado sarađuju sa drugima, eksperimentišu sa novim izrazima. Njihovu muziku odlikuju specifični izrazi koji kombinuju klasičnu, jazz i kamernu muziku, improvizaciju i elemente bogatih nacionalnih tradicija.

Karte za festival će biti u prodaji na biletarnicama Dvorane Kulturnog centra Beograda i Doma Omladine.

Zauzmite svoje mesto u Slobodnoj zoni! JOŠ DANAS!

PROGRAM FILMSKIH PROJEKCIJA U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Petak, 04. novembar

20:00 Crvena kapela (dokumentarni film)
režija Mads Bruger, Danska, 2009, 88’

Novinar bez skrupula i dva dansko-korejska komičara putuju u Severnu Koreju povodom navodne kulturne razmene. Pod izgovorom da su mala danska pozorišna trupa pod nazivom Crvena kapela, dozvoljen im je ulazak u zemlju. Ipak, ono što Severnokorejcima nije poznato je to da kulturna razmena nije ono što ova intrigantna grupa ima na umu. Mads Bruger, novinar, Simon, strejt muškarac i Džejkob, spastičar, koriste humor u provokaciji jednog od najozloglašenijih režima u svetu. Trupa uvežbava pod budnim okom predstavnika vlasti, poslatih da bi “sarađivali” na njihovom performansu, kako bi ga učinili prihvatljivijim za korejski režim. Spajanjem elemenata aktivističkog filmskog stvaralaštva i teatra apsurda, Crvena kapela je koliko subverzivna toliko i izuzetno originalna kreacija.

Subota, 05. novembar

14:00 Svi ste vi kapetani (dokumentarni film)
Režija Oliver Lakse, Španija, 2010, 78’

Reditelj filma uči društveno neprilagođene tinejdžere koji žive u domu za nezbrinutu decu u Tandžeru (Maroko) kako da snime film. Ovi mladi ljudi uzimaju kameru u svoje ruke i stvaraju veličanstvene crno-bele slike svakodne-vice, pune mladalačkog žara i lepote življenja. Lakse je ujedno i reditelj, i protagonista filma, i kao takav prinuđen je da utiče na razvoj svake situacije, ali ne pokušava da je kontroliše. Rezultat je zaista originalno delo, puno čulnih detalja i otkrovenja.

16:00 Ovo nije film (dokumentarni film)
režija Džafar Panahi, Mojtaba Mirtahmsab, Iran, 2010, 75’

Iranski reditelj Džafar Panahi optužen je 20. decembra 2010. godine za “okupljanje i tajne pregovore sa namerom počinjavanja zločina protiv državne bezbednosti, kao i propagandu protiv Islamske Republike.” Njegova kazna – šest godina u zatvoru i dvadeset godina zabrane bavljenja filmom i davanja intervjua. Panahi se trenutno nalazi u kućnom pritvoru u Teheranu, gde je Ovo nije film i napravljen. Koncept filma je naizgled jednostavan – prosečan dan u životu jednog reditelja. Ipak, kako mu je zabranjeno upravo da se bavi filmom, preostaje mu samo da planira. Pratimo Panahija u pripremi ideje za koju zna da ne sme da se pretoči u delo.

18:00 Pisma iz Palestine (dokumentarni film)
režija Ludovika Fejls, Velika Britanija, 2011, 36’

Šta ako se u pismima tvog pradede nalazi tajna o kojoj niko od članova tvoje porodice ne želi da razgovara? Go¬dine 1920. autorkin pradeda Anđelo Levi Bjanćini krenuo je u misiju u Palestinu i nikada se nije vratio. Ovaj film prikazuje lično putovanje i istrazivanje sukoba na bliskom istoku i smrt jednog čoveka koji je duboko verovao u san o zemlji koju će deliti Arapi, Jevreji i Hrišćani.
+
Nojev kanu (dokumentarni film)                         
režija Džuliet Braun, Velika Britanija, 2011, 45’

Još od malena Noa je želeo da radi sa ocem i gradi kanue u severnim šumama Mejna. Međutim, ovaj san mu je stalno izmicao, jer je više od deset godina bio onesposobljen zbog svoje bolesti. Nojev kanu je dirljiva priča o Noinom preobražaju kroz pokušaj da ostvari svoj dugogodišnji san o odlasku sa ocem na posao. Život ipak nije tako jednostavan, a Nou čeka jedno mnogo kompleksnije, ali i intrigantnije putovanje.

20:00  Deponija  (dokumentarni film)
režija Lusi Volker, Brazil, Velika Britanija, 2010, 99’

Sniman skoro tri godine, film Deponija prati poznatog umetnika Vika Muniza na putu od njegove kućne baze u Bruklinu do rodnog Brazila i najveće svetske deponije smeća, Žardim Gramačo, koja se nalazi na periferiji Rio de Ženeira. Tamo fotografiše eklektičnu grupu katadoresa – samozaposlenih sakupljača materijala za recikliranje. Munizov inicijalni cilj je bio da “naslika” katadorese sa đubretom. Dok oni pomoću đubreta stvaraju umetničke slike po motivima Vikovih fotografija, film otkriva i ponos i očaj katadoresa, dok zamišljaju bolji život za sebe i svoje najbliže. Reditelj Lusi Volker i ko-rediteljii Žoao Žardim i Karen Harli imaju odličan uvid u ceo proces i, na kraju, nude uznemirujuće dokaze o preobražajnoj moći umet¬nosti i alhemiji ljudskog duha.

22:00 Zidovi (igrani film)
režija Gustavo Tareto, Argentina, Španija, Nemačka, 2011, 95’

Martin je fobičar u procesu oporavka. Malo po malo on us¬peva da izađe iz izloacije svog jednosobnog stana i svoje virtuelne stvarnosti. On je veb dizajner. Marijana je upravo raskinula svoju dugu vezu. Misli su joj u haosu, baš kao i stan u kojem pronalazi utočište. Njih dvoje žive u istoj ulici, u zgradama koje su jedna preko puta druge, ali se nikada nisu sreli. Prolaze kroz ista mesta, ali se međusobno ne primećuju. Zar ne bi trebalo da se upoznaju? Ali kako da se sretnu u prenatrpanom, haotičnom gradu kao što je Buenos Ajres? Ono što ih razdvaja je ono što će ih približiti.

Nedelja, 06. novembar

14:00 Balada o Dženesis i Lejdi Džej (dokumentarni film)
režija Meri Losier, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, 2011, 65’

Dženezis P-Oridž je jedna od najinovativnijih i najuticajnijih figura u muzici i primenjenim umetnostima poslednjih 30 godina. Slavljen je od strane kritičara i istoričara umet¬nosti kao osnivač indastrijal muzičkog pravca, a njegove inovacije su transformisale karakter rok i elektronske muzike. Godine 2000, Dženezis je započeo seriju operacija u cilju da u što većoj meri liči na svoju veliku ljubav i part-nera u umetnosti skoro 15 godina, Lejdi Džej (rođena kao Žaklin Brejer). Kada je Lejdi Džej umrla 2007. godine, iako duboko pogođen, Dženezis nije dozvolio da mu ov tragedija slomi duh. Od tog trenutka, on neprestano i uporno sledi svoj fizički ideal – savršeni odraz neuporedive lepote Lejdi Džej. Ovo je ljubavna priča i portret dva života koja ilu-struju transformativne moći kako ljubavi tako i umetnosti. Meri Losier nam iznosi najintimnije detalje Dženezisovog čudnog i neobičnog sveta.

16:00 Ljubav u doba rata (dokumentarni film)
režija Gabriela Bir, Švedska, 2010, 92’

Nedavno venčan par, Jasmin i Asi, primorani su da žive odvojeno. Ona živi u Berlinu, a on u Ramali. Oni očajnički žele da stvore zajednički život, ali se to ispostavlja nemogućom misijom. S ozbirom da dolaze iz Izraela i Pal¬estine oni ne uživaju zaštitu ni jednog ni drugog društva i na svakom koraku nailaze na prepreke. Izraelska birokratija je puna sumnji, a palestinska zajednica od njihovih života napraviće pravu noćnu moru.

18:00 Ružičasta banda  (dokumentarni film)
režija Kim Longinoto, Velika Britanija, 2010, 96’

“Ako si stidljiva, bićeš nevidljiva.” Ovo je samo jedna od lako pamtljivih parola koje izgovara Sampat Pal Devi, vođa bande Gulabi, poznate i pod imenom Ružičasta banda koja čini okosnicu ovog filma. Njena baza je u indijskoj državi Utar Pradeš, gde zadrta tradicija nastavlja sa odobra¬vanjem brakova između dece i navođenjem mladih žena na samoubistvo usled zlostavljanja od strane muževa i njihovih porodica. Banda Gulabi nastoji da pomogne ženama iz najnižih kasti, poznatih pod imenom Daliti ili nedodirljive. Ženski članovi bande nameću svoje prisustvo nošenjem svetlo ružičastih sarija i oslanjaju se na tvrdnje Sampat Pal da “ne postoji veći autoritet od žene.”

20:00 The Black power mixtape  1967-1975 (dokumentarni film)
režija Goran Olson, Švedska, 2011, 100’

The Black Power Mixtape je kompilacija dokumentarnog materijala o afro-američkoj zajednici u periodu od 1967. do 1975. godine – prikazi ljudi, društva i jedinstvenog stila života koji je inicirao promenu. Priča je oslikana blistavim, impresivnim i snažnim filmskim scenama, trideset godina zaboravljenim u švedskim arhivama.

22:00 Zaustavljen na putu (igrani film)                          
režija Andres Drezen, Nemačka, Francuska, 2011, 110’

Dobrodržećem četrdesetogodišnjaku Frenku je postavljena dijagnoza tumora na mozgu koji se ne može operisati i iznenada on je osuđen na još samo par meseci života. To je šok za čoveka sa uređenim životom, stabilnim poslom i novom kućom u predgrađu. Frenk i njegova porodica se zajedno bore sa svakodnevnim obavezama, odlascima na posao i vođenjem dece u školu. Pokušavajući da se izbori sa teškoćom prihvatanja neizbežnog: jačanja simptoma njegove bolesti i medicinskim tretmanima, Frenk koristi svoj ajfon kao jedan vid emotivnog dnevnika. Odluka o Frenkovoj kućnoj nezi predstavlja ogroman napor za brižnu Simon, što na kraju vodi udaljavanju članova porodice, ali ih istovremeno drži na okupu. Ovo je priča o smrti koja slavi život.

Ponedeljak, 07. novembar

14:00 Pevaj svoju pesmu (dokumentarni film)                         
režija Suzan Roštok, SAD, 2011, 105’

Pevač, glumac i aktivista Hari Belafonte je u proteklih sedamdeset godina imao mnogo uloga. Ovaj američki zabavljač, rođen u Njujorku 1927. godine, sebe i ne vidi kao pevača – barem ne kada je reč o pevačima koji su bili aktuelni u njegovo vreme. Kad god ga neko upita o njego¬vom osnovnom zanimanju on kaže da je glumac, iako ga većina ljudi zna kao pevača. Ležerna nedorečenost i ve-sela blagonaklonost su istaknute karakteristike njegove umetnosti. Belafonte je i danas politički aktivan, a njegova kritika američke spoljne i socijalne politike još uvek izazi¬va komešanje javnosti. Film Suzane Rostok prati lični put ovog izvanrednog umetnika.

16:00 Naš rajski vrt (dokumentarni film)
režija Mano Kalil, Švajcarska 2010, 97’

Nalik na mozaik, film Naš rajski vrt prikazuje svako-dnevnicu u “kolektivnoj bašti”, odražavajući multietničko i multikulturalno moderno švajcarsko društvo danas. Ljudi različitog geografskog, verskog, društvenog i političkog porekla obrađuju zemlju na svojim parcelama, jedni do drugih, stvarajući mikrokosmos pun snova, nostalgije, ra¬dosti, porodičnih tragedija, životnih prevrata i konflikata. Švajcarski koncept urednosti i uređenosti susreće se sa egzotičnim talentom za improvizaciju, a volja za integraci¬jom i poštovanje konfrontiraju se sa neznanjem. Hrišćani i Muslimani, pripadnici neprijateljskih nacija, uživaju u mirnoj koegzistenciji u botaničkoj bašti, deleći ono što da¬nas deluje najvrednije: vreme, pažnju i prostor. Oni pronal¬aze put do svojih unutarnjih sopstva, kao i svoje mesto u spoljnom kontekstu i neprekidnom ciklusu zvanom život.

18:00 Mali maratonac (dokumentarni film)
režija Gema Atval, Indija, Velika Britanija, 2010, 98’

Sa tri godine, Buda Sing je već istrčao šest polu-maraton¬skih trka. Pošto je rođen u siromašnom kvartu Bubanes¬var u istočnoj indijskoj državi Orisa, majka ga je prodala putujućem trgovcu za 800 rupija. Ubrzo nakon toga, Biranči Das, učitelj džudoa i upravnik lokalnog sirotišta dovodi ga natrag i otkriva Budin neverovatan talenat za trčanje. Međutim, kad je četvorogodišnji Buda istrčao celu maratonsku trku postavilo se ključno pitanje – da li Biranči pruža Budi retku životnu šansu ili eksploatiše dečaka koji je previše mlad da bi znao šta želi? U ceo slučaj uključuje se i sama vlada zemlje nakon čega tema dobija političku konotaciju, a glasine o velikoj količini novca privlače i gangstere željne raskola između Birančija i Bude. Ono što počinje kao Milioner iz blata pretvara se u crni talas, priču o snovima, pohlepi i zavisti, sa detetom u fokusu priče.

20:00 Sve ono što volim (igrani film)                          
režija Jacek Borčuh, Poljska, 2009, 95’

Postoji vreme u svačijem životu, onih par neuhvatljivih go¬dina, kada više nismo deca, ali još uvek nismo ušli u svet odraslih. Vreme puno “prvih puta” – prvo opijanje, prvo razočaranje, prva pobuna, prva ljubav…Vreme ispunjeno nadom i snovima.
Sve ono što volim je priča o dečaku, njegovoj porodici i prijateljima, smeštena u 80-im godinama prošlog veka. Svet vidimo očima Janeka, krhkog osamnaestogodišnjeg dečaka iz grada na obali mora. Doba slavne istorije – u pozadini svega su manfestacije, štrajkovi, nametanje van¬rednog stanja, dok su u prvom planu strast za životom, bezbrižnost mladosti, muzika, seks i prva strasna ljubav – sve ono najlepše. U sudaru idealističkog sveta mladih sa teškim životom odraslih, Janek će shvatiti da ovom dru¬gom ne može umaći. Moraće sa svime da se suoči – da se izbori za devojku, svoju porodicu i svoju budućnost.

22:L00 Bombay Beach (dokumentarni film)                           
režija Alma Harel, SAD, 2011, 80’

Verna svojim korenima, kao fotograf, vizuelna umetni¬ca i rediteljka muzičkih spotova, Alma Har’el izradila je atipičan i umetnički veoma inovativan film koji nam donosi priču o tri junaka. Prvi od njih je Beni Periš, dečak kojem je dijagnostifikovan bipolarni poremećaj i čija napaćena duša i bujna mašta izazivaju kako patnju tako i radost njemu i njegovoj kompleksnoj ali brižnoj porodici. Drugi junak je Sidžej Tompson, crnac tinejdžer i ambiciozni fudbaler, koji je pronašao utočište u Bombaj Biču u nadi da će izbeći sudbinu svog rođaka ubijenog od strane bande adole-scenata u Los Anđelesu. Treći je Red, stari borac, nekada radnik na naftnim poljima, koji živi u isparenjima viskija, dimu cigareta i nezadrživoj ljubavi prema životu. Zajedno oni čine triptih američkog zrelog doba u njegovim presud-nim momentima, živeći na zemlji osujećenih prilika pokraj Salton mora.

Utorak, 08. novembar

14:00 Kairo 678  (igrani film)                           
režija Mohamed Diab, Egipat, 2010, 100’

Tri zlostavljane žene u središti radnje ovog filma različitih su godišta i potiču iz različitih društvenih klasa. Stand-up komičarka Neli, čiji je lik izgrađen na osnovu istinite priče, pripadnica je srednje klase koja je uz podršku ve¬renika i uprkos velikom protivljenju njegove porodice, podnela prvu prijavu seksualnog uznemiravanja u Egiptu 2008. godine. Fazja je majka iz radničke klase, koju teška porodična situacija navodi da pohađa seminar kod Sebe, dizajnerke nakita iz visokog staleža, koja snažno želi da pomogne ostalim žrtvama. Ove žene diskutuju o najadek¬vatnijoj formi osvete – da li je recimo dovoljno samo udariti ruku preterano slobodnog gospodina ili ga naprosto ubo-sti između prepona…

16:00 Miljama daleko (dokumentarni film)
režija Ling Li, Velika Britanija, 2011, 44’

Miljama daleko je istraživački dokumentarac koji prikazuje intiman pogled na sukob među generacijama i različitim kulturama u Kini, zemlji koja je u stalnom procesu brzih i radikalnih promena. Pre dvanaest godina, Laomao i njegova supruga Meizi ostavili su svoje dvoje dece na selu kako bi razvili posao 600 milja daleko od kuće. Kada im se pridruži ćerka Jing Jing, ubrzo postaje očigledno da ona ne deli poslovnu etiku svojih roditelja. Meizina frustracija je izrazita, i dok ona svoju ćerku nemilosrdno nagovara na zaposlenje, njen sin Lei Lei, sa druge strane, ne želi ni da se upiše na studije. Iz filma se jasno čita sva teskoba ograničenih uslova života u gradu i surovog života radnika. Razdvajanje kineskih porodica usled migracija je priča koju deli oko četvrtine roditelja iz ruralnih oblasti. Mnogi od njih osećaju frustraciju, primorani na težak rad koji obavljaju za svoju naizgled nezahvalnu decu.
+
Pismo ocu  (dokumentarni film)        
režija Srdjan Keča, Srbija, Velika Britanija, 2011, 48’

“Hej tata, umro si iznenada.” Reditelj, pokušavajući da ra¬zume način na koji je njegov otac izabrao da umre, otvara nekoliko kutija – sve što je za njim ostalo. Zaboravljene fotografije, pisma i kućni video snimci vraćaju film u Ju¬goslaviju sedamdesetih godina, kada su njegovi roditelji započeli vezu. Ali putovanje kroz godine koje su prošle, članove porodice, stare prijatelje i mesta, otkriva zaostale užase nedavnih ratova na Balkanu, koji i dalje razdva¬jaju ljude i porodice. Ovo je film koji na najneposredniji način preispituje individualnu odgovornost običnih ljudi zatečenih u vihoru rata.

18:00  Savršen Belgijanac (dokumentarni film)
režija Kristof Bilsen, Velika Britanija, Belgija, 2011, 34’

Reditelj Kristof Bilsen, u filmu iz kasnih pedestih koji je deo njegove porodične arhive, otkriva nepoznati svet u ko¬jem Belgija i njeni građani izgledaju kao da se nalaze u stanju kulturne i etničke harmonije. U potrazi za kvaliteti¬ma koje ima savršeni Belgijanac, ovaj filmski putopis ot¬kriva aktuelno stanje Flamansko-Valonske tenzije, koja se kreće između lingvističkog ekskluziviteta i izražavanja nacionalizma, a sve u kontekstu procesa globalizacije koji razjašnjenje identiteta čini naročito teškim.
+
Dilan (dokumentarni film)
režija Anja Vinarska, Velika Britanija, 2011, 27’

Ovaj film identifikuje beznadežnost okruženja u kojem dečija otpornost sija kroz sve ono što neprilike mogu obez¬vrediti i uništiti. Dilan je izgubljen u zajednici bez ambicija i teško je zamisliti šta će uraditi sledeće.
+
Ovo bi trebalo da bude film o Stokliju Karmajklu (dokumentarni film)
režija Isis Tompson, Velika Britanija, 2011, 35’

Nakon što je provela godine okružena kulturom belačke srednje klase, rediteljka Ajzis Tompson postavlja ključno pitanje – zašto je pravljenje filma o njenom rođaku, crnačkom radikalu iz šezdesetih, Stokliju Karmajklu toliko komplikovan proces? Da li je možda zbog toga što njoj samoj, na neki način, ne ide od ruke da “bude crna”? Ako je tako, kako se može poboljšati? I šta uopšte znači “biti crn”? Ovaj film nas vodi na jedno humoristično putovanje od Severnog Londona do Kaunti Korka, u pokušaju da razumemo prirodu polova i rasa u Britaniji 21. veka.

20:00 Naftovod (dokumentarni film)
režija Ristard O’Domnejl, Irska, 2010, 80’

Ubedljiv dokumentarac sniman čitave četiri godine, Naftovod prikazuje malu zajednicu Rosport u zapadnoj Irskoj koja navlači gnev kompanije Shell Oil i celokupne države Irske. Otkriće gasa u ovom zabačenom priobalnom mestu dovodi do jednog od najdramatičnijih sudara različitih kultura moderne Irske. Prava lokalnih farmera i ribara na svoje privatne posede dolaze u direktan konflikt sa interesima jedne od najmoćnijih kompanija sveta. Građani se obraćaju državi za pomoć u nadi da će stati u zaštitu njihovih prava, ali ubrzo otkrivaju da je i vlast na strani korporacije, dajući apsulutnu prednost njenim interesima i dozvolivši joj da upravo u tom kraju postavi naftovod. Pet žitelja Rosporta provelo je 94 dana u zatvoru odbijajući da ustupe svoje zemljište kompaniji Shell. Ovaj nekada miran kraj obuhvaćen je nemirima, naročito od trenutka kada su na lice mesta poslate jake policijske snage.

22:00 Moje srce tame (dokumentarni film)
režija Stefan Julen, Marius van Nikerk, Švedska/Nemačka, 2010, 93’

Četvorica veterana sa različitih zaraćenih strana ukrcali su se na brod na reci Kvando u dubokoj unutrašnjosti Afrike, uputivši se na mesto gde su nekada ratovali – mesto poslednje “velike” bitke hladnog rata, u kojoj su pre dvadeset godina pokušali jedni druge da liše života. Danas, međutim, godinama kasnije, okupili su se kao bivši neprijatelji; kao nova jedinica očajnih duša, ne samo ujedinjena u ratnim traumama, već i u potrebi da razumeju, oproste i pruže šansu pomirenju.
Grupe podrške traumatizovanim, često i izbeglim vojnim vete-ranima u Švedskoj i Južnoj Africi.

Sreda, 09. novembar

14:00  Ko, ako ne mi? (igrani film)
režija Andres Fejl, Nemačka, 2011, 124’

Ranih šezdestih godina prošlog veka, Bernvard Vesper i njegova koleginica, studentkinja Gudrun Enslin započinju svoju strastvenu ljubav u zagušljivoj atmosferi provin¬cijalne Zapadne Nemačke. Posvećeni moći pisane reči, Bernvard i Gudrun osnivaju izdavačku kuću čija je prva publikacija bila, paradoksalno po mnogima, kontrover¬zno staro delo Bernvardovog izopštenog oca, zloglasnog nacističkog autora. Nakon što se zbog Bernvardovih never¬stava njihova burna veza umalo završila, oni počinju iznova preseljenjem u Zapadni Berlin 1964. godine. Ujedinjujući snage sa levičarskim piscima i političkim aktivistima, oni postaju deo globalnog pokreta u ekspanziji: “Ko, ako ne mi? Kad, ako ne sad?” Do kraja šezdesetih, Gudrun se pridružuje Bader-Majnhof grupi, dok Bernvard ugrožava svoje mentalno zdravlje zloupotrebom psihodeličnih droga tokom svojih napora da konačno napiše novelu posvećenu promeni sveta… Ovaj film je zasnovan na istini¬toj emotivnoj priči o jednom intrigantnom dobu.

16:00  Oproštaj krvi    (igarni film)                  
 režijaDžošua Marston, SAD, Albanija, Danska, Italija 2011, 108’

Nik ima sedamnaest godina i završava srednju školu na severu Albanije. Sposoban i vrlo odlučan, on rešava da po dobijanju srednjoškolske diplome otvori internet kafe. U poslednje vreme Nika su takođe počele da zanimaju de¬vojke – zaljubio se u jednu iz svog odeljenja. Nikova se-stra Rudina ima petnaest godina i takođe ima jasnu viziju svog života – sanja o odlasku na fakultet. Iznenada, njihova porodica biva uvučena u konflikt oko vlasništva zemlje i njihovog oca optužuju za ubistvo. Nik i Rudina odjednom upadaju u strašni kovitlac krvne osvete. U skladu sa Kanu-nom, albanskim viševekovnim zakonikom, niko od muških članova porodice – uključujući i njihovog sedmogodišnjeg brata – ne sme da napušta porodičnu kuću. Dok im se otac krije u planinama, a Nik biva sprečen da se pojavljuje u javnosti, porodica mora da se oslanja na Rudinu. Ona je primorana da napusti školu i preuzme poslove svoga oca. Dok ona očigledno cveta usled nove odgovornosti, njen brat sa druge strane oseća samo bes i frustraciju u svo¬joj izolaciji. Nik mora da pronađe način da stavi tačku na krvnu osvetu – makar i po cenu svog života.

18:00  Liverpulov golman  (igrani film)
režija Arild Andresen, Norveška, 2010, 90’

U filmu Liverpulov golman i devojčice i dečaci igraju fud¬bal, obožavaju svoje idole i frustrirani su komplikovanim prijateljstvima, ranim ljubavima, nervoznim majkama i preambicioznim fudbalskim trenerima. U centru zbivanja pronalazimo dvanaestogodišnjaka Džoa. Džo pokušava da izbegne kako potencijalne devojke, tako i majke i trenere, u očajničkoj potrazi za retkom fudbalskom kartom, za koju veruje da će rešiti sve njegove probleme. Džo je pametan ali slabašan dečak. Ipak, i pored toga, dosta mu dobro ide – sve dok mu Mari ne namigne i dok ne nađe Liverpulovog golmana.

20:00  Nagrada  (igrani film)
režija Paula Markovič, Argentina, 2011, 80’

Sedmogodišnja Ceci mora da čuva jednu veliku tajnu, mada ni sama do kraja ne razume o čemu je zapravo ta tajna. Jedino što je jasno jeste da život njene porodice zavisi od njenog ćutanja. Ona živi sa svojom majkom skrivena od vojne represije u Argentini i konstantno se preispituje šta je to što sme ili ne sme da kaže, u šta mora da veruje i kako da se ponaša da bi zaslužila ljubav svoje majke i okoline.

22:00  Zov krvi  (dokumentarni film)
Režija Linda Torgen, Švedska/Finska/Norveška, 2010, 97’

Linda Torgen u Havani pronalazi ljubav svog života. Ubr¬zo se venčavaju, a potom oboje sele u Štokholm. Od tog trenutka na dalje, međutim, Lindin život krenuće nizbrdo – fizičko zlostavljanje, prekršene zabrane prilaska i depor-tacija. Priča satkana od Lindinih intimnih kontemplacija i dnevničkih zapisa, praćena je originalnom muzikom za film Lase Englunda i Mari Bergman. Moćno putovanje kroz vreme oslikava portret jedne žene u srednjim godinama koja pokušava da stvori bolju budućnost za sebe i svoju ćerku.