. 

Projekcijom domaćeg filma U potrazi za snom Mladena Mitrovića, 12. maja u Velikoj dvorani Sava centra počinje 9. Beldocs, festival najboljih dokumentarnih filmova iz čitavog sveta, koji će do 18. maja predstaviti više nego intrigantna ostvarenja.

Priča filma kome je pripala čast da otvori Beldocs, uz koju se publika smeje i plače u isto vreme, postavlja pitanje: Koliko daleko bi svako od nas otišao u potrazi za snom? Film je realizovala producentska kuća Fabrika snova iz Beograda u saradnji sa bosanskohercegovačkim i hrvatskim koproducentima, Balkan Art Centar iz Sarajeva i Factum iz Zagreba, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, a UNESCO ga je podržao prepoznavši ga kao jedan od svojih milenijumskih projekata. U potrazi za snom sniman je u 12 zemalja.

Beldocs zatvara najnoviji film Majkla Mura Koga sledećeg napasti? 18. maja, koji nakon premijere u Torontu, te prikazivanja u Kanadi, Njujorku, Čikagu, Berlinu, Luksemburgu, Filadelfiji i Novom Zelandu, stiže i pred beogradsku publiku. Kontroverzni Oskarovac provokativan je kao i uvek, i to u urnebesnoj komediji u kojoj ne preza ni od čega, kako bi odgonetnuo šta je zapravo potrebno da Amerika ponovo bude velika! Mur tako objašnjava Pentagonu gde bi trebalo da se dogodi sledeća invazija i sprema upravo jednu novu u ime Amerike…

U devetoj godini postojanja, festival Beldocs donosi mnoge novine. Najpre, mesta održavanja proširena su za nekoliko dvorana. Nakon otvaranja koje će sada već tradicionalno biti u Sava centru, festival se nastavlja u Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj Kinoteci, zatim u bioskopu Fontana i prvi put u Budvi u renoviranom Cadmus Cineplex bioskopu, čime Beldocs ove godine probija granice svog delovanja.

Filmovi su raspoređeni u nekoliko kategorija od kojih su dve zadržale svoj takmičarski karakter. Naravno u pitanju su Međunarodni i Srpski takmičarski program, a prvi put ove godine, u domaćoj selekciji biće, pored Gran prija za najbolji film, dodeljene i dve strukovne nagrade – za najbolju montažu i najbolju kameru u dokumentarnom filmu.

Selektor Međunarodnog programa, kao i omaž programa posvećenog čuvenom dokumentaristi Robertu Flaertiju je Greg Di Kjur, filmski teoretičar i autor, dok domaću selekciju potpisuje Darko Lungulov, filmski režiser.

Međunarodni program vrvi od dokumentarističkih „poslastica“. Filmski sladokusci će tako uživati u filmovima koji golicaju i provociraju, govore o efektima prošlih vremena na sadašnje društvo. Iz Rusije nam stiže Ruski detlić, film o radioaktivnom čoveku, žrtvi černobiljske nuklearne katastrofe, koji odlučuje da otkrije mračnu tajnu. Boljšoj Vavilon (Velika Britanija), jeste priča o haotičnom stanju u jednoj od najvećih baletskih kompanija, nakon brutalnog napada na njenog direktora. Nominovan za Oskara Zemlja kartela (SAD, Meksiko) vodi nas na granicu na kojoj nikad nema mira – granicu između Amerike i Meksika – gde se paralelno pripremaju dva pokreta osvetnika. Tu je i pobednik Sandensa Sonita (Iran, Nemačka, Švajcarska) ilegalni imigrant u Teheranu, koja se bori da postane umetnica iako je njena porodica već odredila njenu cenu za bogatu prodaju. Zakon Motlijeve (Danska, Avganistan, SAD) priča je o nekadašnjoj lepotici koja stavlja svoj život na kocku da bi branila Amerikance i Evropljane na sudu u zemlji nestabilnosti. Jedan jedanaestogodišnjak u filmu Zud (Poljska, Nemačka) trudi se da prebrodi sve teške zadatke koje mu postavlja stepa kao prirodno stanište, ali i njegova tradicionalna porodica. Priča o tehno di-džeju u Teheranu dolazi iz švajcarske produkcije u filmu Rejv u Iranu, a o šezdesetosmašima se govori u hrvatskom filmu Generacija 68. Ostatak međunarodnog programa čini jednako uzbudljive priče: češki film Amerika u kome stotine ljudi živi po principima Divljeg Zapada, argentinski Sala Alberdi o buntu koji prerasta u protest u jednom kulturnom centru i holandski Čudna ljubavna afera sa egom, jedno posebno istraživanje narcisoidne kulture.

U domaćim filmovima, autori se očito sve više trude da se približe svetskim standardima, što dokazuje program u kome se nalaze tri naslova, koja su već sada ušla u programe festivala najviših kategorija – film Ognjena Glavonića Dubina dva, koji je sa ogromnim uspehom prikazan na Berlinalu, potom film Mladena Kovačevića Zid smrti i tako to kome prestoji premijera u zvaničnom programu Visions du Réel festivala i film Četiri pasoša Mihajla Jevtića, o četiri pasoša i jednoj zemlji, koji se našao u programu festivala u Trstu. Glavonićev film obrađuje tešku temu o najmasovnijoj grobnici u Batajnici, kojim se bavi i film Nedodirljivi, čija će domaća premijera takođe biti na Beldocsu. Svetske premijere imaće još šest naslova koji se takmiče za nagrade – Voli vas vaša Sexymaja Ivana Mandića o blogerki koja se upustila u vode prostitucije, Najvažniji dečko na svetu Tee Lukač, o fanu Džastina Bibera koji i sam pokušava da ostvari svoje snove u šoubiznisu, Hotel dvojka Marka Mamuzića o beskućnicima i najelitnijoj beogradskoj tramvajskoj liniji, Druga linija Nenada Miloševića, o marginalizovanoj neoavangardnoj kulturnoj i umetničkoj sceni s kraja 60-ih i tokom 70-ih godina u Novom Sadu, Kontraindikacije Tamare von Steiner i Jadranka Branka Lazića o čuvenoj kantautorki Jadranki Stojaković. U kategoriji su i Maske Brankice Drašković, o umetničkim maskama Slobodana Tišme i Djeca Denisa Bojića, o roditeljima koji su tokom rata u Bosni izgubili po troje dece.

Sem filma Nedodirljivi, prateći program srpskih filmova koji se ne takmiče za nagrade čine i naslovi Abdul i Hamza Marka Grbe Singha, Kap u produkciji Za medije nominovan za godišnju nagradu za istraživačko novinarstvo i Tapavica Ognjena Rakčevića (svetska premijera).

Dva posebna programa ove godine su Biografski dokumentarci i Bugarski dokumentarni filmovi. Program biografskih filmova čine dokumentarci o Gabrijelu Garsiji Markesu, Hani Arent, Zlatanu Ibrahimoviću,… dok će “domaće boje braniti” film o Milošu Crnjanskom. Festival priprema i jedan film iznenađenja u ovoj kategoriji, o kome će tek biti reči. Poseban omaž program Beldocs posvećuje čuvenom dokumentaristi Robertu Flaertiju. Tom prilikom biće upriličena najveća retrospektiva njegovih filmova i prva integralna retrospektiva na 35mm traci u Evropi, te će shodno tome program biti u Jugoslovenskoj kinoteci. Prvi put tom prilikom, biće prikazana i digitalno restauriran film Moana, kao i druga dela ovog jedinstvenog sineaste.

Beldocs će ugostiti i Industry program, namenjen filmskim profesionalcima u ovoj oblasti. Iz Kopenhagena tim povodom dolazi Pol Pauels, (Paul Pauwels), predsednik Evropske dokumentarne mreže, koji će učesnicima programa, autorima i producentima, u dve odvojene sesije govoriti o pičingu  – kako da predstave svoje projekte komisijama u Evropi – i o mogućnostima evropskih koprodukcija za srpske producente dokumentarnih filmova.

Kao i dosad, brojni gosti, filmski profesionalci iz oblasti dokumentarskog filma, posetiće Beldocs. Zasad, potvrđena su gostovanja protagoniste filma Ruski detlić Fedira Aleksandroviča, kao i autora Marte Minorovič (Zud), Suzane Regine Mojres (Raving Iran), Jana Foukala (Amerika), Nenada Puhovskog (Generation 68) i Ade Ušpic (Duh Hane Arent).

I u devetom izdanju, Beldocs obećava mnogo intrigantnih dokumentarnih filmova iz čitavog sveta.

Dobrodošli na Beldocs 2016.

Program u Velikoj sali Doma omladine Beograda

Petak 13. maj
16:00
Film: Gabo: Magija stvarnosti, Španija, 2015, 88′
Režija: Justin Webster

Kako je dečko iz nerazvijenog grada na Karipskoj obali postao pisac koji je osvojio srca miliona, od najsiromašnijih do najmoćnijih političkih vođa, i kako su njegova dela uspela da promene naše poimanje stvarnosti? Odgovor je neverovatna priča o Gabrijelu Garsiji Markesu, dobitniku Nobelove nagrade za literaturu 1982. godine, tvorcu svetski popularnog i kritički priznatog remek-dela 100 godina samoće, koji je odrastao u siromaštvu i zulumu u severnoj Kolumbiji i, pokrenut ljubavlju prema životu i senzualnom, magičnom osećajnošću, pratio put koji ne samo što ga je načinio pionirom književnosti koja daje pozitivan pogled na život, već ga je i odveo u prvi plan političkih borbi sedamdesetih i osamdesetih godina, kroz vojno novinarstvo i prijateljstva sa političkim liderima kao što su Fidel Kastro i Bil Klinton.

18:00
Film: Amerika, Češka Republika, 2015, 70′
Režija: Jan Foukal

Pre skoro stotinu godina, grupa Čeha je stvorila svoj sopstveni svet u šumi, inspirisani svojom predstavom o američkom Divljem Zapadu. Tako je u Češkoj rođen neformalni pokret skitnica. Decenijama su stotine muškaraca i žena usvajali ovaj način života i muziku u potrazi za boljim i slobodnijim svetom unutar sopstvene države.

20:00
Film: Zemlja kartela, Meksiko, SAD, 2015, 98′
Režija: Matthew Heineman

Da li je prihvatljivo uzeti pravdu u svoje ruke kako bi odbranio svoju porodicu, zemlju i državu, kada tvoja vlada ne može da ti garantuje bezbednost od opasnih organizovanih kriminalaca? To je suštinsko pitanje kojim se bavi film „Zemlja kartela” u kojem pratimo priču dva moderna pokreta osvetnika.
U meksičkoj državi Michoacan, dr Hoze Mireles, seoski lekar poznat kao Doktor, podiže ustanak protiv Templara, nasilničkog narko-kartela, koji je zaveo dugogodišnji haos na tom području. U isto vreme u Altar dolini u Arizoni – uskoj, 52 milje dugačkoj pustinji poznatoj kao Kokainska ulica – Tim “Zakivač” Foli vodi malu paravojnu jedinicu po imenu “Arizona granično izviđanje”, čiji je cilj da spreči da meksički narko-sukobi pređu američku granicu.

22:00
Film: Neobična ljubavna afera sa egom, Holandija, 2015, 90′
Režija: Ester Gould

Kao mala, režiserka Ester Guld je tačno znala šta želi da postane kad poraste: svoja starija sestra Rovan. Blagoslovena blještećim samopouzdanjem, izgledalo je kao da Rovan ima svet pod nogama: „Sve je moguće, sve dok veruješ u sebe“.
U ovom lirskom filmu, obožavanje koje režiserka oseća prema Rovan predstavlja početak izvanrednog putovanja, koje u svom središtu ima našu potrebu da budemo viđeni i da nam se ljudi dive. Od škotskih seoskih predela do Los Anđelesa – predstavljajući različite likove iz različitih faza života – Ester prati korake svoje sestre. Postepeno, ona otkriva da ta superžena kojoj se divila kao dete, nikada nije ni postojala.
Kao u grčkom mitu o prelepom Narcisu, kome je sudbina bila da se zaljubi u sopstveni odraz, vera u sebe koju Rovan oseća se pretvara u osećaj grandioznosti. Čudna ljubavna afera sa egom je magično istraživanje granica između zdrave i nezdrave ljubavi prema sebi. Sa bliskom sestrinskom povezanošću u svojoj suštini, film postaje uzbuđujuća priča o našoj vezi sa egom.

Subota 14. maj
16:00
Film: Duh Hane Arent, Izrael, Kanada, 2015, 125′
Režija: Ada Ushpiz

Životna priča Hane Arent, prepletena sa njenim razmišljanjima o prirodi zla, položaju izbeglica i opasnosti svih ideologija. Njen humanizam i genijalno razumevanje sveta danas su relevantniji nego ikad.

18:00
Film: Zakon Motlijeve, Danska, Avganistan, SAD, 2015, 85′
Režija: Nicole Nielsen Horanyi

Zakon Motlijeve prati neuobičajnu priču Kimberli Motli, odvažne, snažne Afroamerikanke, majke i bivše kraljice lepote koja je prvi i jedini zapadnjački advokat u Kabulu, u Avganistanu. Usred opasnih okolnosti i pretnji ubistvom, ona se zaklinje da će promeniti afganistanski pravni sistem i braniti američke i evropske građane, ali takođe mora da se trudi da uspostavi ravnotežu između potreba njene porodice i muža koji se nalaze na drugoj strani sveta u SAD.
Pre osam godina, tridesetosmogodišnja Kimberli ostavila je muža i troje dece u SAD kako bi radila kao branilac u Kabulu. Upravljajući komplikovanim stranim svetom sa svojim avganistanskim asistentom, Kimberli pokazuje veliku snagu i uzdržanost braneći zapadnjačke i avganistanske klijente koji su ukopani u pravno i političko blato nesigurnog grada. Istovremeno postaje sve više motivisana svojim dobrotvornim radom u slučajevima za ljudska prava kao i prava žena. Međutim pretnje i opasno stanje u zemlji sve više otežavaju i čine opasnim po život nastavak njenog rada. Kimberli mora da razmisli o ličnim, profesionalnim i porodičnim žrtvovanjima ukoliko želi da nastavi svoju borbu za međunarodnu pravdu.

20:00
Film: Zud, Poljska, Nemačka, 2016, 84′
Režija: Marta Minorowicz

U ledenoj mongolskoj stepi ljudi su stavljeni na milost i nemilost godišnjih doba i neočekivanih događaja, dok priroda diktira pravila njihovog nomadskog načina života. Nakon što zbog zime uginu stada stoke njegovih roditelja, jedanaestogodišnji Sukbat mora da napusti školu, vrati se kući i izdržava porodicu. Kada mu otac poveri odgovornost da ukroti divljeg konja u pokušaju da pobedi u regionalnoj trci, on mora da se suoči sa životom u kojem vladaju priroda i tradicija. Niko ne ostaje nepovređen nakon suočavanja sa snagom stepe.

22:00
Film: Generacija 68, Hrvatska, 2016, 85′
Režija: Nenad Puhovski

Filmom „Generacija ’68“ autor odaje počast generaciji s kojom deli mladalačke zanose i ideju o revoluciji koja će promeniti svet, koja će biti realna i zahtevati nemoguće. Ujedno ispituje stvarne domašaje tih promena, na društvenom i, verojatno važnijem, ličnom planu. Lako je imati ideje; učiniti ih verodostojnima generacijama koje slede – nešto teže. Odbacujući ideale ’68 kao neostvarive, nove generacije stvaraju neke svoje, možda još nerealnije…

Nedelja 15. maj

16:00
Film: Kako postati Zlatan, Švedska, Holandija, Italija, 2015, 110′
Režija: Fedrik Gertten, Magnus Gertten

Odlučujuće godine švedskog fudbalera Zlatana Ibrahimovića predstavljene su kroz retke arihivske snimke u kojima mladi Zlatan otvoreno govori o svom životu i o izazovima u njemu. Film ga pažljivo prati od debija u timu FK Malme 1999, kroz konfliktne godine u Ajaksu iz Amsterdama pa sve do njegovog konačnog proboja sa Juventusom 2005. “Rađanje magije Ibrakadabra” je film koji prati komplikovani put ovog mladog, talentovanog i problematičnog igrača do velike zvezde internacionalnog fudbala. To je priča o talentovanom mladiću koji živi pod konstantnim pritiskom: od saigrača u Malmeu koji misle da je previše egoističan i da igra samo za sebe, od strogih menadžera Ajaksa koji ga stavljaju na klupu gde on gubi samopuzdanje i od svog oca, koji osamnaestogodišnjem Zlatanu kaže: “Ti nisi ništa. Ti nisi ništa posebno dok ne uspeš na internacionalnom nivou.” Tokom čitavog svog putovanja, Zlatan ostaje veran sebi. Kada je konačno uspeo u Italiji, on je takođe postao mnogo zatvoreniji. Velika fudbalska zvezda Zlatan Ibrahimović je enigma, ali u ovoj priči kroz njegove formativne godine on nam daje uvid u to ko je on zaista, makar samo na trenutak.

18:00
Film: Boljšoj Vavilon, VB, 2015, 86′
Režiseri: Nick Read, Mark Franchetti
Januara 2013. godine Sergej Filin, bivši glavni baletan i umetnički direktor baletske kompanije Boljšoj, bio je na putu do kuće kada mu je neko polio lice kiselinom. Zlokoban napad obelodanio je ono što su Boljšoj upućenici znali već neko vreme.
Ugledno pozorište bilo je u krizi, uzrokovanoj ličnim sukobima, ljubomorom i disfunkcijom. U nedeljama koje su usledile, baletan Pavel Dmitričenko je uhapšen i zatvoren zbog napada na Filina, a drugi baletani dali su ostavke ili su bili opušteni. U očajničkom pokušaju da se uspostavi mir u poznatom ruskom pozorištu, Kremlj postavlja novog direktora. Sezona 2013/2014. donela je više preispitivanja i krvoprolića. S jedinstvenim pristupom Boljšoj Vavilon otkriva mnoštvo ličnih i političkih podela među plesačima, menadžerima i radnicima iza scene, dok pozorište pokušava da izgladi odnose podeljene ali uvažene institucije i povrati svoj status vodeće plesne kompanije.

20:00

Film: Ruski detlić, Ukrajna, VB, SAD, 2015, 80′
Režija: Chad Gracia

Fedor Aleksandrovič je radioaktivan čovek. Imao je četiri godine 1986, kada je bio izložen otrovnim posledicama černobiljske nuklearne eksplozije, nateran da napusti dom. Sada ima 33 godine, živi kao umetnik u Ukrajini, s radioaktivnim stroncijumom u kostima i jedinstvenom opsesijom tom katastrofom koja je promenila svet – zašto se ustvari desila? Da li postoji nešto više oko cele te priče, nešto što Sovjetska vlada nije dozvoljavala da dospe u javnost? I, najvažnije, kako je to povezano sa ogromnom, misterioznom piramidom od čelika koja trune dve milje udaljena od mesta katastrofe: nezgrapno oružje hladnog rata, poznatije kao Duga i pod nadimkom „Ruski detlić”, sa čudnim, neprestanim kliktanjem radio frekvencija koje emituje? U ovom dokumentarnom trileru zavere (od producenta Pussy Riot i The Square), Aleksandrovič se vraća u gradove duhova u radioaktivnoj zoni, ne bi li pokušao da nađe odgovore – i ne bi li uspeo da odluči da li da rizikuje sopstveni život tako što će ih objaviti, usred rastuće opasnosti Ukrajinske revolucije i rata.

22:00
Film: Velika sreća, Nemačka, 2015, 58′
Režija: Kirsten Burger, Mikko Gaestel, Johannes Müller

„Kada umrem sahraniće me u crvenom sanduku. Obući će me u moj kostim indijanskog poglavice i uživaću u smrti. Biću sahranjen u crvenom sanduku kada umrem, sa sve veoma mekanom svilom. Udobno ću ležati u sanduku, udobno i ušuškano. Svi će se brinuti o meni i prati me. A potom će spustiti sanduk. Ali ja sam još živ I moja kuća pripada meni. “ Ovo su reči Mirka Kubala, protagonist filma „Velika sreća“ koji su radili Kirsten Burger, Mikko Gaestel and Johannes Müller. Kamera prati Mirka dok posećuje butike, svog zubara, oftalmologa, masažera, luksuzne kafiće i restorane. On živi u ogromnom zamku i zaljubljuje se u muškarce. Ali, mnogo važnije je reći da je on umetnik, što, kako on kaže, znači biti glumac. „Ima mnogo značenja. Umetnik je ono kada želiš nešto da uradiš, npr. da glumiš u pozorištu. Šta te čini glumcem? Glumac želi nešto da kaže. Biti glumac znači: šta činiti? Nešto poput: Ovde sam ili nisam ovde. “

Ponedeljak 16. maj

16:00
Fil: Najbolji neprijatelji, SAD, 2015, 87′
Režija: Robert Gordon, Morgan Neville

Leta 1968. televizijske vesti su se promenile zauvek. Poslednja po rejtingu, Ej-Bi-Si televizijska mreža, angažovala je dva vodeća javna intelektualca da se raspravljaju tokom demokratskih i republikanskih nacionalnih konvencija. Vilijam Ef Bakli mlađi bio je zvezda vodilja novog konzervativnog pokreta. Demokrata i rođak Džeki Onazis, Gor Vidal bio je levičarski romanopisac i polemičar. Neprijateljski nastrojeni i naoružani duboko ukorenjenim nepoverenjem, Vidal i Bakli su verovali da su protivničke političke ideologije opasne po Ameriku. Kao u borbama teške kategorije, tukli su se političkim i ličnim uvredama – eksplozivne razmene reči prerastale bi u oštro prozivanje. Njihove nerežirane rasprave uživo, držale su gledaoce prikovane za male ekrane. Rejting Ej-Bi-Si-ja dramatično je porastao i tako je rođena nova era javnog diskursa,

18:00
Film: Iznad i ispod, Švajcarska, Nemačka, SAD, 2015, 118′
Režija: Nicolas Steiner

Daleko, daleko od očiju javnosti, Ejpril, Dejv, Rik i kum izgradili su život prema sopstvenim uslovima. Od dubina protivpoplavnih kanala ispod Las Vegasa, preko razorenog vojnog bunkera usred prašnjave, užegle kalifornijske nedođije pa sve do tačke iznad stratosfere gde sada Mars živi na Zemlji. Svaki od junaka prošao je kroz zastrašujuće okolnosti u rolerkosteru zvanom život. Posredstvom obmane, bola i smeha, uvučeni smo u nepoznati svet gde otkrivamo stanovnike koji nisu mnogo različiti od nas samih.

20:00
Film: Sonita, Iran, Nemačka, Švajcarska, 2015, 90′
Režija: Rokhsareh Ghaem Maghami

Sonita je osamnaestogodišnja devojka, neprijavljeni, ilegalni imigrant iz Avganistana, koja živi u siromašnom naselju Teherana. Ona je živahna, odlučna mlada žena koja se bori da živi život koji želi, kao umetnica, pevačica i muzičar, uprkos svim preprekama na koje nailazi u Iranu, i uprkos svojoj konzervativnoj, patrijarhalnoj porodici. U oštrom kontrastu sa njenim ciljem, jeste plan njene porodice – pre svega majke – da je prodaju kao nevestu novoj porodici. Trenutna cena je 9.000 američkih dolara.

Utorak 17. maj
16:00
Film: Crnjanski, Srbija, 2015, 100′
Režija: Danilo Bećković

Pored toga što je bio jedan od najvažnijih srpskih umetnika, Miloš Crnjanski je živeo jednu od najtragičnijih sudbina u novijoj srpskoj istoriji. Njegova životna priča usko je isprepletana sa prelomnim momentima naše nacionalne sudbine u dvadesetom veku. Dva perioda u životu Crnjanskog oštro su suprostavljena: mladost u uzavrelom i haotičnom javnom životu prestonice mlade Kraljevine, i starost, po povratku u Beograd koji je postao glavni grad disciplinovane i birokratizovane SFRJ. Kroz ovaj kontrapunkt pred nama oživljavaju dva različita vremena – ali i dva skoro sasvim različita čoveka.

18:00
Film: Rejv Iran, Švajcarska, 2016, 86′
Režija: Susanne Regina Meures

Anuš i Araš su u centru podzemne tehno scene Teherana. Već umorni od skrivanja od policije i od svoje stagnirajuće karijere, oni organizuju poslednju maničnu tehno-rejv žurku pod opasnim okolnostima u pustinji. Vrativši se u Teheran, okušavaju sreću prodajući svoj nezakonito snimljen muzički album bez dozvole. Anuš biva uhapšen, i čini se da im nije preostalo nimalo nade, ali odjednom dobijaju telefonski poziv od najvećeg tehno festivala na svetu. Sleću u Švajcarsku i euforija koju su osećali na početku isparava kada konačno shvate ozbiljnost situacije.

20:00
Film: Sala Alberdi, Argentina, 130′
Režija: Micaela Tisminetzky
Evropska premijera
Buenos Aires. 27. avgust 2010. Pozorište na šestom spratu istorijske zgrade građene šezdesetih i napravljene da postane jedan od najvećih kulturnih centara Južne Amerike, okupirano je umetnicima, studentima i profesorima, koji odbijaju da prihvate njegovu privatizaciju. Od tada je pozorište samoupravljano kroz radne komisije i otvorene skupove, kroz radionice plesa, teatra i muzike, dok su polise za zatvaranje i pražnjenje kulturnih centara, predlagane od strane bivšeg guvernera i sadašnjeg predsednika Argentine, uporno bile ignorisane. Prvog januara 2013, privatno obezbeđenje i Metropolitska policija zabranjuju pristup Kulturnom centru. Deset demonstranata se zatvara u pozorište, dok je kamp od četrdeset šatora postavljen na trgu ne bi li se svi odupreli zatvaranju pozorišta.