Zatim slede dokumentarci o britanskom bendu Palp (Pulp), te o najvećem rok fotografu svih vremena, Miku Roku, koji je napravio kultne portrete i omote za vinile Bouvija, Blondi, Igija Popa… (SHOT!), a tu je i priča o Deniju Fildsu, ekscentričnom menažderu Ramonsa (Denny Says), kao i film o tinejdžeru s Arktika, koji repuje na jednom od najstarijih evropskih jezika (Arctic Superstar).

Među igranim filmovima svakako treba obratiti pažnju na odličan biografski BornTo Be Blue, o životu Četa Bejkera, kog maestralno tumači Itan Houk, a zatim i Šekspirov Otelo, smešten u milje muzičke scene današnjeg istočnog Londona (Beautiful Devils), te adolescentski horor Zelena soba, kao i brazilski biopik raskošne produkcije, o pevačici Elis. 

Pored igranih i dokumentarnih, ove godine uvodi se i selekcija kratkih muzičkih filmova, a u pratećem programu festivala, kao i prethodne godine, biće organizovani tribinski razgovori.

 

KATALOG FESTIVALA

 

Sreda,  13.  septembar

 

21:00

Film: SUPERSONIK/ Supersonic – OASIS, dokumentarni

Režija: Mat Whitecross

Uloge: Liam Gallagher, Noel Gallagher, Paul Arthurs, Tony McCarroll, Peggy Gallagher, Alan McGee, Paul McGuigan, Marcus Russell

Žanr: dokumentarni

Trajanje: 118 minuta

Zemlja: Velika Britanija

Jezik: engleski

Godina: 2016.

 

Voleli li ih ili ne, na svom vrhuncu, Oasis je pokorio svet. Oni su poslednja grupa koja je uhvatila zeitgeist na način koji se danas čini nedostižnim.

Avgusta 1996. nezavisni bend iz naselja sa socijalnim stanovima u Mančesteru ostvario je nešto do tada neviđeno. Svirali su pred četvrt miliona ljudi, a dva i po miliona je apliciralo za karte za koncert. Njihova dva koncerta u Nebvortu bili su najveći do tada viđeni. Ako ste odrastali devedesetih, samo jedan bend je bio bitan. Iako Oasis više ne postoji, a braća su se otuđila, Nebvort se može posmatrati, kako Noel kaže, kao „poslednje veliko okupljanje ljudi pre pojave Interneta“. Era velikih bendova se završila. Živimo u digitalnom dobu trenutnog pristupa svemu, nastupi se snimaju na hiljadama telefona, podižu se na Internet i postaju dostupni celom svetu. U ono vreme, ako ste želeli da čujete ili vidite živi nastup Oasis, morali ste da se zaista potrudite. I, zaista, milioni su se potrudili. Ovo su Liam i Noel onakvi kakvi stvarno jesu, buntovni, bez ograda, otvoreni i strastveni, snimani na usponu, u žiži uragana, pre nego što je bilo ko imao priliku da shvati uticaj koji će imati na planetu.

 

„Uživanje do delirijuma!“ – Herald Sun (Australia)

 

„Od Supersonika pucaju uši, dovodi vas na lice mesta, koristi pravo bogatstvo arhivskih fotografija i snimaka.“ – Chicago Sun-Times

 

„Uživanje u pravom smislu reči, prigodno zaglušujući flešbek na jedan od poslednjih trenutaka u muzičkoj istoriji kada je grupa blesana s gitarama mogla da osvoji svet na puku drskost.“ – Variety

 

Mat Vajtkrosov debitantski igrani film The Road to Guantanamo (ko-reditelj s Majklom Vinterbotomom) dobio je nagradu za najboljeg rediteljana Berlinskom filmskom festivalu 2006. Nakon toga nastavio je da režira muzičke spotove za različite umetnike, među kojima su Coldplay, The Rolling Stones, Take That i Jay-Z. Godine 2009. ponovo sarađuje s Vinterbotomom na The Shock Doctrine. Sex & Drugs & Rock & Roll, nadrealistički biopik o pank legendi Ijanu Djuriju, izazvao je ovacije kritike, i bio je nominovan za niz nagrada BAFTA 2010. Njegov igrani film Spike Island prikazan je na Paralelnim vizijama 2016.

 

Četvrtak,  14. septembar

 

19:00

Film: Pulp – Film o životu, smrti i samoposlugama/ PULP, dokumentarni 

Režija: Florian Habicht

Scenario: Jarvis Cocker, Florian Habicht, Peter O’Donoghue

Uloge: Jarvis Cocker, Nick Banks, Candida Doyle, Steve Mackey, Mark Webber, Leo Abrahams, Jean Cook, Richard Hawley

Žanr: dokumentarini

Trajanje: 90 minuta

Zemlja: Velika Britanija

Jezik: engleski

Godina: 2014.

 

Šefild, 1988, koncert The Day That Never Happened. U traganju za uspehom, posle očajnog oproštajnog nastupa u rodnom gradu, Pulp se seli u London.

Svetsku slavu dostižu devedesetih hitovima Common People, Disco 2000 i Babies. U Šefild se vraćaju 2012. g. da održe poslednji koncert u Velikoj Britaniji. Šta može da pođe naopako? Najbolji nastup u karijeri ekskluzivno je ustupljen filmu, u kojem članovi benda dele svoja razmišljanja o slavi, ljubavi, smrtnosti i – održavanju automobila. Reditelj Florijan Habiht vešto plete lične iskaze s fantazmagoričnim tabloima s prikazima ljudi sa šefildskih ulica.

Film otkriva duboku ljubav koju stanovnici Šefilda gaje prema Pulp-u, ali i važnu ulogu koju je grad odigrao u formiranju muzike benda, posebno na reči pesama frontmena Džarvisa Kokera. Pulp – Film o životu, smrti i samoposlugama, jedinstven je muzički film po obrtima koji su duhoviti, emotivni, puni ljubavi prema životu i, povremeno, potpuno zbunjujući.

 

„Dirljivo lep film, među najboljim muzičkim dokumentaricima koje sam poslednjih godina video.“ – Vanguard Red

 

„Pulp naprosto razbija. Pulp nije koncertni film. Pulp je ljubavni film. – San Jose Mercury News

 

„Ovo je filmska verzija pesme Common People, i baš kao i pesma nedovoljno je shvaćen i veličanstven. – Rolling Stone

 

Florian Habiht je rođen u Berlinu. Ranih osamdesetih s porodicom emigrira na Novi Zeland. Studirao je u Oklandu na Elam School of Fine Arts i amsterdamskom Binger Filmlab. Florianovo debitantsko dugometražno igrano ostvarenje Woodenhead postao je na Novom Zelandu kultni film. Po sopstvenim rečima, Florian je sledio eksplicitne instrukcije koje je u snu dobijao od pop dua osamdesetih Milli Vanilli. Godinu 2010. proveo je u Njujorku, gde je napravio inovativnu igranu romasu Love Story. Posle prikazivanja ovog filma na londosnkom Festivalu, Pulp je pozvao Floriana da napravi dokumentarni film o grupi.

 

21:00

Film: Zelena soba / Green Room

Režija: Jeremy Saulnier

Scenario: Jeremy Saulnier

Uloge: Patrick Stewart, Anton Yelchin, Joe Cole, Alia Shawkat, Callum Turner, David W. Thompson, Mark Webber, Macon Blair, Eric Edelstein

Žanr: triler

Trajanje: 96 minuta

Zemlja: SAD

Jezik: engleski

Godina: 2016.

 

Ne tiče me se šta ste videli ili uradili. Ali da bude jasno – neće se završiti dobro.

Sreća ne prati pank rok bend The Ain‘t Rights na njihovoj dugoj i neuspešnoj turneji. Taman kad su hteli da je okončaju, dobijaju neočekivani poziv u izolovan, zapušten klub u oregonskim šumama. Postaju očevici nasilja iza scene, i naizgled trećerazredna gaža eskalira u nešto mnogo ozbiljnije. Videli su nešto što nije trebalo, i zatočeni iza scene moraju da se suoče s vlasnikom kluba Darsijem Benkerom (Patrik Stjuart), čovekom spremnim da učini sve kako bi zaštitio svoj opaki tajni poduhvat. Darsi i njegov potčinjeni misle da će se lako otarasiti benda, ali se The Ain‘t Rights pokazuju mnogo veštijim i sposobnijim nego što je bilo ko mogao da očekuje. Preokreću situaciju i postavljaju scenu za poslednji obračun na život i smrt.

 

Američki National Board of review proglasio je Green Room jednim od deset najboljih nezavisnih filmova u 2016, a časopis Rolling Stone proglasio je The Ain’t Rights jednim od 20 najboljih fiktivnih filmskih bendova u istoriji.

 

„Šarmantno okrutno delo visoke napetosti, savršen u smislu kako brzo i kako lako vam se podvuče pod kožu“. – Globe and Mail

 

„Zelena soba pokazuje oštru pank estetiku, ali njena prava duša je ubitačni death metal.“– Star Tribune

„Ovo je jedan pametan film strave.“ – Chicago Sun Times

 

Džeremi Solnije je rođen u Aleksandriji, u Virdžiniji. Studirao je na Tisch School of the Arts njujorškog univerziteta. Reditelj je i direktor fotografije kratkog filma Crabwalk (2004), dobitnika Velike nagrade žirija na Slamdance-u. Njegov studentski film Blue Rain (2013) utvrdio je njegovu poziciju na nezavisnoj filmskoj sceni: uvrnuta krimi drama smeštena u fino američko predgrađe, bila je miljenik festivala, između ostalih dobitnik je nagrade FIPRESCI u Kanu. Najnoviji igrani film ovog autora Zelena soba imao je premijeru na kanskom programu „Dve nedelje autora“. Njegov sledeći projekat je adaptacija trilera Hold the Dark Vilijema Giraldija za Netflix.

 

Petak 15. septembar

 

19:00

Film: Shot!, dokumentarni o čuvenom rok fotografu Miku Roku 

Režija: Barney Clay

Žanr: dokumentarni/biografski

Trajanje: 91 minut

Zemlja: SAD

Jezik: engleski

Godina: 2016.

 

Odiseja u živopisne i boemske priče o istoriji rokenrola. O čoveku koji je ikone stvarao, a i sam je bio jedna…

Filmska avantura koja zalazi duboko u um jednog od najvećih živih rok fotografa Mika Roka (Mick Rock). Kroz pronicljivo sočivo rokenrol mitologije, ovaj tvorac ikona, istraživač psihodelije, pesnik i čuvar snova vodi svoju priču od svetlucavog rok glamura Londona do režanja njujorškog panka, i dalje u novi milenijum. Mik se okreće unutra kako bi se suočio sa sobom i s iskustvima koja je stekao kao vizuelni hroničar mitova i legendi sveta roka, što je i njega samog proizvelo u svojevrsnu živu ikonu. Njegove intrigantne fotografije Bovija, The Queen, Sida Bareta, Blondi, Lua Rida i Igija Popa zauvek su utisnuti u kolektivnu psihu kako nas, tako i generacija koje dolaze.

Po Rokovim sopstvenim rečima, praćenim opčinjavajućim slikama i ekskluzivnom, do sada neviđenim, filmskom arhivom, audio snimcima i originalnim materijalom, ovaj film otkriva enigmatskog Roka i njegov uzbudljiv život kako iza kamere, tako i kao integralnog dela onoga što se događalo ispred kamere u radu s najšokantnijim, najpriznatijim i najostvarenijim muzičarima i ličnostima u poslednjih četrdeset godina.

 

„Fotograf Mik Rok je sjajan subjekt u ovom dokumentarcu o doajenu rok fotografije.“ – The Guardian

 

„Kada centralna figura ovog Klejovog dokumentarca ne bi postojala, rokenrol bi svakako morao da je izmisli.“ – The Hollywood Reporter

 

„Sama Rokova priča je neverovatna, i ovde je znalački ispričana.“ – Empire

 

Bari Klej je britanski filmski reditelj. Školu je napustio s 18 godina, i upisao Wimbledon School of Art. I ovu školu je napustio dve godine kasnije, i prešao na London International Film School, gde je diplomirao 1996. i otpočeo režiranje muzičkih spotova i reklama. Svoj prvi dokumentarac, Greatings From Beartown, radi 2003. za Channel 4. Dobitnik je više nagrada za kratke filmove. Godine 2011. obradio je klasični spot Mika Roka za Bouvijev Life On Mars. Instalacija je bila deo ‘Creators Project’ serijala, pod pokroviteljstvom Vice-a i Intel-a, i obišla je čitav svet pod nazivom ‘Life On Mars Revisited’. Klej živi između Njujorka i Los Anđelesa sa suprugom Karen O, pevačicom benda Yeah Yeah Yeahs, i sinom.

 

21:00 

Film: Elis, igrani biografski o brazilskoj zvezdi Elis

Režija: Hugo Prata

Scenario: Luiz Bolognesi, Vera Egito, Hugo Prata

Uloge: Andréia Horta, Gustavo Machado, Caco Ciocler, Zécarlos Machado, Lúcio Mauro Filho, Ícaro Silva, Júlio Andrade, Isabel Wilker

Žanr: drama/biografija

Trajanje: 115 minutes

Zemlja: Brazil

Jezik: portugalski

Godina: 2016.

 

Njena smrt u 36. godini šokirala je Brazil. Kritičari, muzičari i cela nacija još uvek je smatra najvećom brazilskom pevačicom svih vremena.

Život Elis Regine, najveće brazilske pevačice svih vremena, odvija se u živom, pulsirajućem ritmu ovog muzičkog biopika. Vatrenu „papričicu“ koja je živela burno, otvorila put novom trendu i označila promenu od bosa nove ka popularnoj muzici u Brazilu, igra sjajna Andreja Horta. Elis je dolazila u sukob s diktaturom svoje zemlje, ali se borila i sa sopstvenim unutrašnjim demonima. Film predstavlja svojevrastan senzualni tobogan, u punoj meri preplavljen duhom pevačice i zemlje koju je toliko volela.

Govori o vremenu od kada je devetnaestogodišnja Elis došla u Rio, do njene prerane tragične smrti. Umrla je 1982. s 36 godina, od posledica slučajnog trovanja kombinacijom kokaina, alkohola i temazepama. Više od 15.000 ljudi bilo je na njenom bdenju u Teatro Bandeirantes u Sao Paulu, tokom kojeg su mnogobrojni obožavaoci pevali njene pesme. Više od 100.000 ljudi bilo je u pogrebnoj povorci kroz Sao Paolo.

„Scenario, fotografija, dramaturgija, ritam, saundtrak, rekonstrukcija perioda i, posebno, izbor glavne glumice: sve je uspelo u ovom filmu…“ – Planeta Tela

 

„Kako je ovo dobro! Elis je divna. Andreja Horta, glumica koja je igra, zaista je izuzetna. – Estadao (Sao Paolo)

 

„Izuzetno senzuelan film o životu brazilske pevačke ikone.“ – Third Coast Review

 

Hugo Prata je filmski i televizijski reditelj. Za TV Cultura bio je ko-reditelj nagrađenih televizijskih programa Rá-Tim-Bum i Castelo Rá-Tim-Bum. Jedan je od najpoznatijih reditelja u muzičkoj industriji Brazila, pa i šire. Radio je s vodećim brazilskim umetnicima kao što su Ivet Sangalo, Lenine, Zelia Dankan, Os Mutantes, Titas, Maria Rita i Djavan. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima i nagrade za najboljeg reditelja na MTV Music Awards i za najbolji muzički video na Multishow Awards. Elis je njegov prvi igrani film.

 

Subota, 16. septembar

 

19:00

Film: KAD DENI KAŽE/ Danny Says, dokumentarni o menadžeru Ramonsa

Režija: Brendan Toller

Scenario: Brendan Toller

Uloge: Justin Bond, Mx Justin Vivian Bond, Judy Collins, Alice Cooper, Danny Fields, Danny Goldberg, Steve Harris, Fayette Hauser

Žanr: dokumentarni

Trajanje: 104 minuta

Zemlja: SAD

Jezik: engleski

Godina: 2015.

 

Kad se ton muzike promeni, zatresu se zidine grada.

Od 1966. godine Deni Filds igra ključnu ulogu kulturi i muzici poznog 20. veka. Radio je za grupu Doors, Lua Rida, Niko, Džudi Kolins, i bio menadžer revolucionarnih umetnika kao što su Stooges, MC5 i Ramones. Film prati Fildsa od prekida studija prava na Harvardu, preko Vorholove Fabrike, jednog od direktora u Electra Records, do pionira panka i dalje. Nekad smatrani prkosnim i radikalnim, Denijev ukus i mišljenje pokazali su se zapravo proročkim. Kad Deni kaže pokazuje kako pojave s margina postaju mejnstrim, kako avangarda postaje proročanstvo, ali iako iza njih stoji Filds to sve ostavlja za sobom i traži sveže inspiracije u nekim novim generacijama.

Kroz film nas vodi Fildov glas. Kad Deni kaže većinom je sastavljen od intervjua i materijala iz Fildsove bogate arhive. Kad Deni kaže (Danny Says) je naziv pesme grupe Ramones, koju je napisao Džoj Ramon, a nalazi se na albumu End of the Century.

 

„Oštre, zajedljive remininiscencije na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka čisto su zlato u Tolerovom dokumentarcu… Suvišno je i reći da je saundtrek miks iz snova.“ – Variety

„Izvrsno… Bogato je oslikan porteret vodeće ličnosti pop kulture 20. veka.“ – Los Angeles Times

 „Kad Deni kaže izgleda kao zbirka najvećih rokenrol hitova. – Radio Times

Brendan Toler je filmski autor koji živi u Njujorku i Novoj Engleskoj. Njegov rad izazvao je nemire u kanadskom National Film Board, o njemu su pisali The New York Times, Rolling Stone, Pitchfork, Dazed & Confused Korea. Za svoj rad dobijao je materijalnu podršku kako od javnih ustanova tako i od zvezda kakva je Judy Collins. Kad Deni kaže je uz I Need That Record! (2010), elegiju o nestajanju prodavnica nezavisnih ploča, jedini dokumentarni film ovog dvadesetosmogodišnjeg autora.

 

21:00

Film: DIVNI ĐAVOLI/ Beautiful Devils, igrani, po Šekspirovom Otelu

Režija: James Marquand

Scenario: Sacha Bennett, Jennifer Majka

Uloge: Osy Ikhile, Rachel Hurd-Wood, Elliot James Langridge, Iain Glen, Alexa Morden, Dominique Provost-Chalkley, Rufus Hound

Žanr: drama

Trajanje: 119 minuta

Zemlja: Velika Britanija

Jezik: engleski

Godina: 2017.

 

Moderni rif Otela, smešten u svet muzike. Priča o posledicama jednog potpisa za velikog izdavača, o sukobu ambicije i zavisti, nestajanju lojalnosti, carstvu mračnih manipulacija…

Prijateljstvo dvojice ambicioznih londonskih muzičara, koji sviraju u istom bendu, raspada se zbog ljubomore i izdaje u ovoj modernoj verziji Šekspirovog Otela. Kada velika izdavačka kuća ponudi ugovor obećavajućem rok bendu The Beautiful Devils, frontmen grupe Oz (Osy Ikhile) ga oberučke prihvata. Međutim, postoji jedan uslov: da grupu napusti nesiguran gitarista Ajvan (Elliot James Langridge). Besan i ozlojađen Ajvan smišlja da sabotira Ozijevu karijeru tako što stupa u vezu s trećim članom njihovog benda, Ozijevom devojkom Darsi (Rachel Hurd Wood). Dejstvo psihološkog otrova se, međutim, brzo na sve širi. Ovaj mračni triler slika kravavu tragediju mladih ljudi koje, pod pritiskom savremene kulture društvenih mreža, goni ambicija i pohlepa.

 

„Marquand je napravio iznenađujuće efektnu dramu koja još više ističe impresivnu produkciju, uključujući i produkciju zvuka, koja prati njegovu jaku grupu izvođača.“ – Fakeshamp.net

 

„Nije potrebno da poznajete ni Otela ni Šekspira da bi vas privukla ova sveža i uzbudljiva interpretacija ovog remek-dela.“ – Britflicks

 

„Klasična priča o osveti, inteligentno osavremenjena.“ – Sky Cinema

 

Džejms Markand je velški filmski montažer i reditelj. Mnogo je vremena kao dete proveo na filmskom setu, uz svog oca Ričarda Markanda (Jagged Edge, Return of the Jedi). Bio je i montažer na filmovima Džoa Esterhaza (Basic Instinct, Showgirls), a pisao je i scenario za Hearts of Fire. Njegov prvi kratiki film The Lesson (1998) nominovan je za nagradu BAFTA Kodak Award. Godine 2005. napisao je, režirao i producirao svoj prvi film Dead Man‘s Cards. Najpoznatiji je po One Night in Istanbul (2014) i dokumentarnom filmu Pacific Warriors (2025). Beautiful Devils je njegov peti igrani film.

 

Nedelja,  17. septembar

 

19:00

Film:  SUPERSTAR SA ARKTIKA/ Arctic Superstar, dokumentarni o dečaku reperu na Arktiku

Režija: Simen Braathen

Scenario: Simen Braathen

Žanr: dokumentarni

Uloge: Nils Rune Utsi (SlinCraze), Ole Kristoffer Hætta, Lars André Svehagen (Th Pug),

Trajanje: 72 minuta

Zemlja: Norveška

Jezik: norveški/sami

Godina: 2016.

 

Za sneg imaju sto različitih reči. Za yo – baš nijednu.

Reper Nils Rune Utsi, poznat kao SlinCraze, pripadnik je starosedelačkog naroda Sami. Živi s majkom u opustelom gradiću u arktičkoj oblasti Norveške. Nils sanja da može da živi zarađujući od muzike, čak možda i da postane slavan kao njegov idol Eminem. Nastupa na slabo posećenim svirkama, u zabačenim mestima, na improvizovanim binama, obično bez ikakve naknade. Svoju muziku Nils koristi kako bi izlečio traumu vršnjačkog zlostavljanja iz detinjstva i, što je možda još važnije, da dokaže sebi da nije niko i ništa. Jedini problem je što na svetu manje od 20.000 ljudi razume ovaj ugroženi jezik na kojem on repuje.

Ovaj hit festivala će vas dotaći, zabaviti i zadiviti.

 

“FASCINANTNO! Jedan od najboljih muzićkih dokumentaraca u 2016.” – Vice

 

“Među ubedljivo najboljim muzičkim skandinavskim dokumentarcima… Obavezno ga pogledati!” – Cinema Scandinavia

 

„Stihovi i pesme Nilsa Runea nikli su iz njegovog sopstvenog bolnog iskustva. Ne ustručava se niti ima samocenzuru, i zato vam se njegova poruka uvlači pod kožu.“ – Rocumentti

 

Simen Brathen je pisac, reditelj i osnivač kreativne agencije Brunch Oslo. Obrazovanje je stekao u Westerdals School of Communication, a studirao je socijalnu antropologiju na NTNU. Simen je dobitnik međunarodnih priznanja za inovativni rad i bio je deo glavnog tima koji je pokrenuo njujorški ofis reklamne mreže Leo Burnett. Iskustvo u norveškoj muzičkoj industriji stekao je tokom više od decenije kao novinar, autor pesama i reper. Braathen je pratio SlinCraze-a gotovo četiri godine, na ture u Murmansk, Njujork, Tromso, Karasjok i u rodnom gradu repera. Plod je Superstar s Arktika, njegov dokumentarni filmski debi, priča o nekome ko dolazi iz malog mesta ali se usuđuje da sniva velike snove.

 

21:00

Film: ROĐEN ZA TUGU/ Born to Be Blue, igrani biografski o Četu Bejkeru /Itan Houk/

Režija: Robert Budreau

Scenario: Robert Budreau

Uloge: Ethan Hawke, Carmen Ejogo, Callum Keith Rennie, Tony Nappo, Stephen McHattie, Janet-Laine Green, Dan Lett, Kedar Brown

Žanr: drama/biografija

Trajanje: 98 minuta

Zemlja: Kanada/Velika Britanija

Jezik: engleski/italijanski

Godina: 2015.

 

Buran život i tajanstvena smrt zvezde džeza.

Itan Houk tumači lik legende džeza Četa Bejkera (Chet Baker) u ovom uzbudljivom i vrcavom pogledu na buran život muzičara. Tokom šeste decenije prošlog veka Bejker je bio jedan od najpoznatijih trubača na svetu. Bio je pionir džez scene na Zapadnoj obali i cool ikona. Sedma decenija ga zatiče poraženog, karijera i privatan život razoreni godinama heroinske zavisnosti. U ovoj inovativnoj anti-biografiji režiser Rober Budro se usmerava na ključni trenutak u šezdesetim, kada muzičar pokušava da se teškom mukom vrati na scenu, delom podstaknut i strastvenom romansom. Vođen virtuoznim nastupom Houka,kreativni spoj činjenica i fikcije Rođenog za tugu otkriva gledaocu bravuroznost i improvizatorsku genijalnost džez muzike.

 

„Sjajnu uloga Itana Houka, hrabar nezavisni film. Budro i njegove zvezde zaslužuju fanfare.“ – Total Film

 

„Budro je Bejkerov život sveo na par ključnih godina, i učinio da svaki trenutak postane bitan, uključujući i napetu poslednju scenu u kojoj pripremu za nastup tretira kao obračun iz ‘Tačno u podne’.“ – Los Angeles Times

 

„Beskompromisan, težak pogled na legendu džeza, uzdignut nikad boljim Itanom Houkom, nesumnjivim kandidatom za nagrade za najbolje muške uloge.“ – Empire

 

Rober Budro je kanadski reditelj, scenarista i producent, predsednik sopstvene kompanije Lumanity Production, bazirane u Torontu i Los Anđelesu. Po završetku Filmske škole u Vankuveru, Rober je napisao i režirao seriju nagrađivanih kratkih filmova. Njegov debitantnski igrani film That Beautiful Somewhere (2006) bio je nominovan za nagradu Genie (kanadski ekvivalent Oskaru). Napisao je scenario i producirao Cubical Warriors (2013). Producirao je špansku komediju El Jefe (2010) i triler Solo (2013).