PROGRAM U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision Blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn.

PETAK 4. NOVEMBAR

16 č: Pisanje vatrom (dok.) r. Sushmit Ghosh, Rintu Thomas

Snažan dokumentarni film o novinarkama u Khabar Lahariji, jedinoj indijskoj novinskoj organizaciji koju vode isključivo žene.

Žene Khabar Laharije, sve iz kaste Dalita („nedodirljivih“), spremaju se da pokrenu digitalno izdanje novina, iako mnoge nemaju struju kod kuće. Naoružane pametnim telefonima, glavna reporterka Mira i njen tim istraživačkih novinarki suočavaju se sa nekim od najvećih problema Indije – razotkrivanjem nemilosrdne diskriminacije žena i davanjem glasova potčinjenima u represivnom kastinskom sistemu. Pisanje vatrom beleži njihovu zadivljujuću odlučnost dok se međusobno osnažuju i pozivaju na odgovornost one koji su odgovorni za nepravdu. Film je savršeno predstavio kastni sistem u Indiji, star milenijumima, tradiciju, seksualno nasilje nad ženama i korupciju.

O REDITELJIMA

Rintu Tomas i Sušmit Goš su nagrađivani reditelji i producenti iz Indije. Godine 2019. osnovali su Black Ticket Films, produkcijsku kompaniju koja je posvećena moći pričanja nefikcijskih priča, sa snažnim fokusom na one o socijalnoj pravdi. Rintu i Sušmit odlikovani su za svoj rad Predsedničkom medaljom 2012. godine, što je najviša počast koju filmadžije mogu dobiti u Indiji. Pisanje vatrom je njihov prvi dugometražni dokumentarni film.

FESTIVALI I NAGRADE

World Cinema Documentary Special Jury Award; Audience Award, Sundance Film Festival 2021

IDFA Audience Award, Amsterdam International Documentary Film Festival 2021

Best Feature Documentary; Audience Award, Blackstar Film Festival 2021

Best Documentary, DocsMX: The International Documentary Film Festival of Mexico City 2021

Dokufest International Documentary and Short Film Festival 2021

 

18 č: Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša (igr.) r. Andreas Dresen

Murat je zatvoren u američkoj pritvornoj jedinici u Gvantanamu. Očajnički zeleći da pomogne sinu, Rabije Kurnaz, domaćica i majka puna ljubavi iz Bremena, odlazi u policiju, obaveštava nadležne i skoro da gubi nadu zbog njihove nemoći dok ne sazna za Bernharda Dokea. Ovaj povučeni, hladnokrvni advokat za ljudska prava i temperamentna Turkinja sada se zajedno bore za Muratovo oslobađanje. Doke je strpljiv, Rabije nije. Ona bi se najradije vratila kući, svojoj porodici, ali postaje potpuno upletena u svetsku politiku. Odlazi sa Bernhardom u Vašington, i stiže sve do Vrhovnog suda, gde pokreću proces protiv Džordža Buša mlađeg. Bernhard se stara o njoj. Rabije ga uveseljava. I srcem i dušom. Na kraju se, uprkos svemu, dogodi nešto zaista izuzetno.

O REDITELJU

Nemački reditelj Andreas Drezen, čiji filmovi su osvajali nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu i Karlovim Varima, jedan je od najpriznatijih nemačkih reditelja sa raznolikim nagrađivanim igranim filmovima. Drezen je rođen 1963. godine u Geri, u Istočnoj Nemačkoj. Njegov specifičan rediteljski stil zasniva se na improvizacijama koje dovode do neobičnih glumačkih postignuća i stvaraju osećaj blizak realizmu dokumentaraca. Ranih 80-ih godina počeo je da radi u pozorištu i da snima kratke filmove. Piše i režira na filmu, televiziji, u pozorištu i operi.

FESTIVALI I NAGRADE

Guild Film Prize; Best Screenplay, Berlin International Film Festival 2022

Best Performance by an Actress in a Leading Role; Best Performance by an Actor in a Supporting Role; Outstanding Feature Film, German Film Awards 2022

German Screen Actors Awards 2022

Motovun Film Festival 2022

Nuremberg Film Festival “Turkey-Germany” 2022

Foto: Andreas Hoefer Copyright Pandora Film

20 č: KOMPAS SLOBODNE ZONE Prekovremeni rad (igr.) r. Eric Gravel + panel-diskusija

Džuli zatičemo u luksuznom hotelu u Parizu, gde kao glavna sobarica užurbano i pedantno sređuje apartmane u kojima noć košta verovatno više nego što ona zarađuje održavajući ih besprekornim. Film čiju režiju potpisuje Erik Gravel smešta Džuli upravo u trenutak nacionalnog štrajka javnih prevoznika i razgovora za posao u struci na koji je upravo pozvana. Počinje njena trka s vremenom, i tu leži ceo zaplet: kao u odličnim akcionim filmovima, ova drama je nabijena tempom koji potcrtava sve one paradoksalne situacije u kojima se svaka osoba može naći – kako obezbediti sebi nešto ako konstatno moramo da ostajemo u zoni komfora da bismo uspeli da preživimo?

O REDITELJU

Erik Gravel je franko-kanadski scenarista i režiser koji poslednjih dvadeset godina živi u Francuskoj. Snimio je mnoge kratkometražne filmova u okviru međunarodnog filmskog pokreta Kinov pre nego što je 2017. godine debitovao dugometražnim francuskim filmom Crash Test Aglaé. Full Time je njegovo drugo dugometražno ostvarenje.

FESTIVALI I NAGRADE

Best Director; Best Actress, Venice Film Festival 2021

Beijing International Film Festival 2022

 

SUBOTA 5. NOVEMBAR

16 č: Klondajk (igr.) r. Maryna Er Gorbach

Jul 2014. godine. Budući roditelji Irka i Tolik žive u Donjeckoj oblasti u istočnoj Ukrajini blizu ruske granice, sporne teritorije na početku rata u Donbasu. Njihovo nervozno iščekivanje rođenja njihovog prvog deteta nasilno je poremećeno jer obližnji pad leta MH17 podiže preteću napetost koja obuzima njihovo selo. Sveprisutne olupine oborenog aviona i nadolazeća parada ožalošćenih naglašavaju nadrealnu traumu trenutka.

Kako Tolikovi prijatelji separatisti očekuju da se pridruži njihovom pokretu, Irkinog brata razbesne sumnje da su njih dvoje izdali Ukrajinu. Irka odbija da bude evakuisana čak i kada selo biva opsednuto od strane oružanih snaga, i pokušava da se pomiri svog muža i brata tako što im traži da poprave njihovu bombardovanu kuću.

O REDITELJKI

Marina Er Gorbač je ukrajinska filmska rediteljka. Nakon studija u Kijevskom narodnom pozorištu „I. K. Karpenko-Kari“ i ukrajinskom Univerzitetu za film i televiziju, magistrirala je na Školi filmske režije „Andžej Vajda“ u Poljskoj. Marina Er Gorbač je članica Evropske filmske akademije od 2017. godine. Njen najnoviji film Klondike nagrađen je na međunarodnim filmskim festivalima Sandens i Berlinale. U njene filmove ubrajaju se i Omar i mi (2019), Voli me (2013) i Crni psi laju (2009).

FESTIVALI I NAGRADE

World Cinema – Dramatic, Sundance Film Festival 2022

Best Film, Santiago International Film Festival – SANFIC 2022

Best Director, Sarajevo Film Festival 2022

Best Film, Wiesbaden goEast 2022

Best Feature Film, Seattle International Film Festival 2022

Fotografija iz filma

18 č: Korset (igr.) r. Marie Kreutzer

Božić je 1877. godine. Austrijska carica Elizabeta slavi svoj 40. rođendan. Uvek je u svojoj kraljevskoj ulozi – ona je žena cara Franca Jozefa, cenjena zbog svoje lepote i stila; ne sme da iznese svoje mišljenje i pokaže svoju pamet već zauvek mora da ostane mlada i lepa carica. Da bi ispunila ova očekivanja, pridržava se rigoroznog režima ishrane, vežbanja, friziranja i svakodnevnog merenja struka. Ali Elizabetina glad za znanjem i želja za životom sve se više buni protiv pogrešne slike koja o njoj postoji i ona više nije voljna da živi život sputan dvorskim korsetom.

O REDITELJKI

Mari Krojcer, rođena u Gracu, jedna je od najvažnijih i najpriznatijih austrijskih rediteljki. Studirala je dramaturgiju i pisanje scenarija na Bečkoj filmskoj akademiji i diplomirala sa posebnim priznanjem. Nakon toga je radila kao supervizorka scenarija i kontinuiteta u scenama na filmu i televiziji, i snimila niz nagrađivanih kratkih filmova koji su prikazivani na brojnim festivalima. Krojecrini filmovi Gruber odlazi i Tlo pod mojim nogama ostvarili su veliki uspeh kod publike i već se smatraju klasicima savremene austrijske kinematorgrafije.

FESTIVALI I NAGRADE

Un Certain Regard – Best Performance, Cannes Film Festival 2022

Best Actress, Heart of Sarajevo 2022

Chicago International Film Festival 2022

Jerusalem Film Festival 2022

 

20 č: Ljubav, nemačke marke i smrt (dok.) r. Cem Kaya

Sporazum Nemačke i Turske iz 1961. godine nije doveo samo „gastarbajtere” u Nemačku: s njima je došla i njihova muzika. Ovaj dokumentarni filmski esej predstavlja tutorijal iz turske i nemačke novije istorije i priča priču o poslovima turskih emigranata na montažnoj traci, nostalgiji i spajanju porodice, bazaru na železničkoj stanici u Bilovštrase u Berlinu, ksenofobiji i rasizmu, setnim pesmama ranih godina i hip-hop periodu nakon ujedinjenja Nemačke.

Ovo je svet Radija Jilmaz, raznih muzičkih pravaca, svadbenih bendova koji pevaju i na kurdskom i arapskom jeziku kako bi zadovoljili zahteve tržišta. Filmom Ljubav, nemačke marke i smrt, Džem Kaja stvorio je ritmičnu i živo ispričanu filmsku enciklopediju turske muzike u Nemačkoj.

O REDITELJU

Džem Kaja rođen je 1976. godine u Švajnfurtu. Autor je zapaženih dokumetražnih dokumentaraca Arabeks, o muzičkoj kulturi i migracijama unutar Turske, i Remake, Remix, Rip-Off, koji je postigao izvanredan uspeh. Džem Kaja koristi veliki broj pronađenih snimaka i raznih vrsta arhivskih materijala. Sastojak njegovih izuzetno pronicljivih, ponekad bizarnih i urnebesnih dokumentarnih eseja je i šarolika mešavina materijala i njegovih ličnih zapažanja.

FESTIVALI I NAGRADE

Panorama Audience Award for Documentary film, Berlin International Film Festival 2022

Indiemusic Schweppes Award, IndieLisboa International Independent Film Festival 2022

 

NEDELJA 6. NOVEMBAR

16 č: Klara Sola (igr.) r. Nathalie Álvarez Mesén

Klara (40) veruje da ima posebnu povezanost sa Bogom. Kao „isceliteljka”, ona održava nadu potrebnu porodici i selu, dok istovremeno traži utehu u svom odnosu sa svetom prirode. Nakon što je godinama bila kontrolisana majčinom represivnom brigom, Klarine seksualne želje su pobuđene privlačnošću koju oseća prema novom momku njene nećake. Ova novopobuđena sila dovodi Klaru na neotkrivenu teritoriju, dozvoljavajući joj da prekorači kako fizičke, tako i mističke granice. Ohrabrena ovim samootkrićem, Klara se postepeno oslobađa uloge „svetice” i počinje da leči samu sebe.

O REDITELJKI

Natali Alvarez Mesen je kostarikansko-švedska scenaristkinja i režiserka. Svoju karijeru započela je baveći se fizičkim teatrom u Kostariki. Diplomirala je na filmskom programu na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku kao MAS filmske režije i dramaturgije.

Njen kratki film Filip osvojio je nagradu za najbolji film ispod 15 minuta na festivalu Palm Springs Shortfest 2016. godine i Asunder, i prikazan je na Teljurajdskom filmskom festivalu iste godine. Takođe je koscenaristkinja filma Entre Tú y Milagro, koji je osvojio nagradu u selekciji Horizonti za najbolji kratki film na Venecijanskom filmskom festivalu 2020. godine.

FESTIVALI I NAGRADE

Audience Award, Charlotte Film Festival 2021

Best Film; Best Direction; Best Screenplay, Guldbagge Awards 2022

Best Debut Director, Kerala International Film Festival 2022

Cannes Film Festival 2021

Cleveland International Film Festival 2022

Denver International Film Festival 2021

 

18 č: Rimini (igr.) r. Ulrich Seidl

Nakon smrti majke, Riči Bravo se iz doma u Italiji vraća u svoju tinejdžersku sobu u Donjoj Austriji, gde Čarlton Heston još uvek pokazuje bicepse, a Vinetu je još uvek živ. S rakijom u ruci i baršunastim „wurlitzer“ melodijama u vazduhu, on i njegov „pikolo fratelo“ oprostili su se od roditeljskog doma.

Riči Bravo, pop zvezda, živi i radi u Riminiju. Plakati u prirodnoj veličini na zidovima njegove vile govore o slavnoj prošlosti. Riči tvrdi da je još uvek „con molto amore“ – pomalo stisnut, a stiskanje je ono što je potrebno da bi se Riči uvukao u svoj korset i „jaknu“ pre nego što vatreno peva šašave nemačke pesme u mirnim i egzotičnim hotelskim foajeima Italije. Ovaj austrijski žigolo svojim otrovnim šarmom otkriva svoj put u um, telo i novčanike žena određenih godina.

O REDITELJU

Ulrih Zajdl je započeo svoju karijeru nagrađivanim dokumentarcima među kojima su Good News, Animal Love i Models. Zajdlov prvi dugometražni igrani igrani film Dog Days osvojio je Specijalnu nagradu žirija na Venecijanskom filmskom festivalu 2001. Import Export bio je prvi film koji je Zajdl producirao u okviru sopstvene produkcijske kuće. Usledila je njegova nagrađivana trilogija „Raj“ (2012). Sva tri filma premijerno su prikazana u Kanu, Veneciji i Berlinu. Poslednji film, Rimini, imao je svetsku premijeru na Berlinalu 2022.

FESTIVALI I NAGRADE

Berlin International Film Festival 2022

Diagonale, Austria 2022

Palic Film Festival 2022

Foto: Ulrich Seidl Filmproduktion

20 č: KOMPAS SLOBODNE ZONE: Sparta (igr.) r. Ulrich Seidl + panel-diskusija

Evald se preselio u Rumuniju pre mnogo godina. Sada, u svojim četrdesetim, želi novi početak. Napustivši devojku, seli se u zaleđe. Sa mladićima koji žive u blizini, školu koja propada pretvara u tvrđavu. Deca uživaju u novom, bezbrižnom postojanju. Ali ubrzo se budi nepoverenje seljana, i Evald je primoran da se suoči sa istinom koju je dugo skrivao.

FESTIVALI I NAGRADE
San Sebastián International Film Festival 2022

Fotografija iz filma

 

PONEDELJAK 7. NOVEMBAR

16 č: Moja zamišljena zemlja (dok.) r. Patricio Guzmán

„Oktobar 2019, neočekivana revolucija, društvena eksplozija. Više od milion i po ljudi demonstrira na ulicama Santjaga za više demokratije. Za dostojanstveniji život, bolje obrazovanje, bolji zdravstveni sistem i novi ustav. Čile je našao svoje sećanje. Konačno se desio događaj koji sam čekao od studentskih godina“, svedoči veliki Patrisio Guzman o svom novom filmu.

Potraga, susret i gubitak tri su osovine koje možemo prepoznati u ovoj priči koja se delom oslanja na njegove prethodne filmove. Guzmanova želja da Čile pronađe svoju radost i povrati izgubljeno detinjstvo postala je stvarnost tog oktobra. Uz fluidnu poeziju isprekidanu svedočanstvima, slike i metafore se projektuju kao u ogledalu, odražavajući kolektivne ideale i snagu ljudi ranjenih nejednakošću koju je, između vatre i kamenja, bilo neophodno iskazati.

O REDITELJU

Patrisio Guzman rođen je 1941. godine u Santjagu u Čileu. Reditelj je i pisac, cenjeni autor Bitke za Čile, četvorosatne dokumentarne trilogije koja prikazuje poslednju godinu Aljendeove vladavine. Snimanje je trajalo do samog puča 11. septembra 1973, kada su Guzman i hiljade drugih bili zatvoreni na čileanskom Nacionalnom stadionu. Nakon što je povratio slobodu, Guzman se odselio u Evropu. Bitka za Čile proglašena je jednim od deset najboljih političkih filmova na svetu. Živi u Parizu.

FESTIVALI I NAGRADE

Best Documentary, Jerusalem Film Festival 2022

Cannes Film Festival 2022

Fotografija iz filma

18 č: 4 Sunca i klavir (dok.) r. Boris Kovač + Q&A

Poetski dokumentarac prati priču četiri čoveka koji rade sve što savremeni čovek ne radi – žive u prirodi i u skladu sa njom. Samostalno proizvode gotovo sve što im je potrebno, a njihov skromni život postaje izvrnuta slika u ogledalu savremenog čoveka koji u svojoj samodovoljnosti uništava prirodu i sebe samog. Četiri lika, kroz četiri godišnja doba, oslikavaju fresku prolaznosti svoje svakodnevice i svojih intimnih životnih priča koje se prelamaju kroz faze večnog povratka u isto, tokom bezbrojnih prirodnih ciklusa. Film stvara prostor gde se poetika reditelja i kompozitora susreće sa životima protagonista, poslednjim primerima zavičajnog načina života u realnom i metafizičkom prostoru Panonije, njenog sveta prirode i tradicionalne kulture.

O REDITELJU

Boris Kovač (1955) je kompozitor, instrumentalista i filmski stvaralac iz Srbije. Većina njegovih projekata je u izvesnoj meri povezana sa filmom i pozorištem. Njegovi ansambli nastupali su na više od 600 koncerata i festivala svetske/nove/džez muzike, u preko trideset zemalja. Pre objavljivanja svog prvog dokumentarnog filma pod imenom Četiri sunca i klavir, objavio je i dva muzička, odnosno plesna filma. Njegov DVD film Pre i posle Apokalipse je 2008. godine dobio nagradu Nemačkog udruženja kritičara. Za svoja dela osvojio je mnoga priznanja, a među njima je i Sterijina nagrada za muziku iz 2007. godine, za predstavu Nahod Simeon.

20 č: Garbura (dok.) r. Josip Žuvan + Q&A

Antonio i Nikola nerazdvojni su prijatelji koji žive jedan preko puta drugog, a dele ljubav prema pirotehnici i mobilnim telefonima. Porodice su im godinama u svađi zbog, naizgled, lako rešivog problema: vode koja se sliva iz gornje kuće ka donjoj. Prijateljstvo dva dečaka na pragu puberteta naći će se biće iskušano tokom božićnih praznika kada se među porodicama otkrivaju ipak mnogo opasnije tajne i interesi, a vodom prenosi mržnja starijih na decu. Film je dobio ime po lokalnom nazivu za mineral koji u kontaktu s vodom oslobađa zapaljivi plin, što u kombinaciji s plamenom rezultira snažnom detonacijom.

O REDITELJU

Josip Žuvan rođen je 1987. godine. Magistrirao je filmsku i TV režiju na Akademiji dramske umjetnosti, smer igrani film. Tokom studija snima kratke igrane, eksperimentalne i animirane filmove koji su prikazani na domaćim i stranim festivalima. Član je Društva hrvatskih filmskih redatelja. Radi kao reditelj, scenarista i kreativni producent na mnogim televizijskim komercijalnim projektima koji su postigli izuzetnu gledanost i popularnost na domaćem i regionalnom TV tržištu. Garbura mu je prvi dugometražni igrani film.

FESTIVALI I NAGRADE

San Sebastián International Film Festival 2022

Fotografija iz filma

 

UTORAK 8. NOVEMBAR

15:30 č: Gorući dani (igr.) r. Emin Alper

Emre, mladi i posvećeni sudski tužilac, dobija posao u malom gradu koji je pogođen nestašicom vode i političkim skandalima. Nakon prvobitne dobrodošlice, doživljava sve veći broj napetih situacija i biva nevoljno uvučen u lokalnu političku situaciju. Kada se Emre poveže sa vlasnikom lokalnih novina, pritisak na njega eskalira pod uticajem snažnih glasina.

U zlosutnoj i podrugljivoj, uzavreloj paraboli Emina Alpera o korupciji u malim gradovima zagušljive patrijarhalne ruralne Turske, saosećanja fali koliko i vode. Predstavljajući lov na čoveka tako da podseća na lov na divlje svinje, uz jezero nalik na fatamorganu, čije vode mogu ili ne moraju biti toksične, hladan kinematografski pristup suptilniji je od metafora. S druge strane, kada je reč o homofobiji, mizoginiji, krizi muškosti i ostalim pratećim okrutnostima prikazanog društva s moćnicima na vlasti – ovo nisu suptilna vremena.

O REDITELJU

Emin Alper je turski reditelj rođen 1974. godine. Studirao je ekonomiju i istoriju i ima doktorat iz savremene turske istorije. Njegov prvi igrani film, Iza brda (2012), dobio je brojne nagrade, uključujući i Kaligari filmsku nagradu Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu; proglašen je za najbolji film na Asia Pacific Screen Awards festivalu. Predaje na Odseku za humanističke i društvene nauke na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu.

FESTIVALI I NAGRADE

Cannes Film Festival 2022

International Competition: Best Film, Pula Film Festival 2022

Munich Film Festival 2022

Jerusalem Film Festival 2022

Chicago International Film Festival 2022

Fotografija iz filma

18 č: Srećno, Leo Grande (igr.) r. Sophie Hyde

Nensi Stouks, penzionisana učiteljica i udovica, žudi za avanturom, povezanošću i seksom. Dobrim seksom.

Mada je njen suprug, Robert, obezbedio dom i porodicu, nešto što liči na život – dobar seks nikada nije bio u ponudi. Ipak, njega više nema, a Nensi ima plan: upustiće se u avanturu sa seksualnim radnikom po imenu Leo Grande. Nensi ga dočekuje u neimenovanoj hotelskoj sobi. Iako Leo izgleda jednako dobro kao na fotografijama, Nensi nije očekivala da će u tokom sastajanja s njim, pored bluda, dobiti i dobar razgovor. Leo ima stav o svemu i, premda možda ne govori baš uvek istinu, Nensi uviđa da joj se Leo dopada. A i ona se dopada njemu.

Kako joj seksualno samopouzdanje raste, ona se sve više opušta. Kako vreme prolazi, dinamika moći se menja i njihove dobro nameštene maske počinju da klize.

O REDITELJKI

Sofi Hajd je australijska režiserka, spisateljica i producentkinja. Njena debitantska drama pod imenom Pedeset dva utorka osvojila je Nagradu za režiju na festivalu Sandens i Kristalnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Režirala je i producirala film Životinje koji je premijerno prikazan na Sandensu 2019. godine, a osvojila je i BIFA nagradu za najbolji debitantski scenario, kao i seriju F*!#ing Adelaide. Kreirala je, producirala i režirala četvrtu epizodu serije Lov, koja je osvojila dve Nagrade Australijske akademije, kao i Nagradu udruženja pisaca Australije za najbolju seriju.

FESTIVALI I NAGRADE

Hollywood Critics Association Midseason Awards 2022

Provincetown International Film Festival 2022

Fotografija iz filma

20 č: SVEČANO ZATVARANJE – Raj za karaoke (dok.) r. Einari Paakkanen

Lica. Mesta. I pesme pevane svom dušom. Zabavan prikaz strasti Finaca prema karaokama. U zajednici bez velikih pretenzija, karaoke su protivotrov za usamljenost i lek za uživanje. Putujemo kroz Finsku skrivenu iza stereotipa o ledenoj i negostoprimljivoj zemlji. Reditelj Ejnari Pakanen pokazuje nam male, pamtljive fragmente života. Pevanje nam omogućava da izrazimo emocije, ali da bismo mogli da ih izrazimo, moramo imati osećaj sa humor. Garaže, barovi, dnevna soba… Svi su dobrodošli da se pridruže finskoj karaoke žurci. Radost i melanholija stapaju se u prijateljskom pristupu ovog filma, koji će ostaviti trajni utisak na svoju publiku.

O REDITELJU

Ejnari Pakanen je reditelj koji se fokusira na emotivne priče i na toplo i intimno pripovedanje. Masterirao je dokumentarnu režiju na Školi za film i audio-vizuelnu tehniku Katalonije. Njegov prvi dugometražni dokumentarni film, Moj otac sa Sirijusa, premijerno je prikazan na Varšavskom filmskom festivalu 2016. Njegovi ostali dokumentarni filmovi uključuju Cross-Country i Permission to Fall. Pakanen je takođe režirao animaciju. Učestvovao je u programima IDFAcademy, Twelve for the Future, Ice & Fire, MFI’s Script 2 Film i Berlinale Talents.

FESTIVALI I NAGRADE

DocsBarcelona, ES 2022

Foto: Napafilms