Predstavljamo neke od najvažnijih stranica muzičke istorije! Soul je kao žanr bio paralelna muzička forma koja je tokom šezdesetih doživela najslavnije momente, paralelno sa rokenrolom. Njegova popularnost dovela do toga da borba za ljudska prava u SAD dobije novi stepen životnosti i uverljivosti za belačku omladinu.

 

Kad se 1969. pojavio album velike britanske pevačke zvezde Dusty Springfield – “Dusty in Memphis”, prodavao se ispod svakog kriterijuma za već poznato pop ime. Razlog za to je bio smeliji izbor kompozicija, pre svega zasnovanih na tada modernom R & B zvuku, i koje nisu bile jednostavne i prijemčive na prvu loptu. Ovo je njena prva ploča koja je snimana u Americi i za novu izdavačku kuću Atlantic, sa njoj nepoznatim producentom, pa je sve to na neki način uticalo neobičnosti utiska za njenu publiku, uprkos neospornim hitovima za sva vremena kakvi su “Son of a Preacher Man” i “Just a Little Lovin’”. Ipak, boravak u Memfisu, očigledno je prijao Dusty, te je ovo izdanje u kasnijim retrospektivama prepoznato kao njen umetnički vrhunac, koji je inspirisao sve savremene pop pevačice, počevši sa Adele.

 

Dve godine pre Dusty, njen idol, Aretha Franklin, objavila je jedan od svojih najznačajnijih i najuspešnijih albuma –  “I Never Loved a Man the Way I Love You”. To je takođe bio njen debi za kuću Atlantic, koja će se pojaviti kao značajno uporište soul muzike u godinama koje su usledile. Ono što je odmah izdvojilo ovo Aretino izdanje iz niza drugih brilijantnih, bila je pesma koja je otvara – “Respect”, svojevrsna himna ženskog ponosa – u pop muzici onog doba bila je to radikalno nova poruka. Pesma Otisa Reddinga, dobila je u njenom čitanju novi životni smisao, koji je izražavao nadanje celog jednom novog devojačkog naraštaja. Jedna veličanstvena pevačica, postala je kroz ovaj istup, deo muzičkog fronta koji je tokom šezdesetih zahtevao društvene promene odmah.

 

Ciklusom razgovora pod imenom „Zlatne godine“ želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.