Nova knjiga antropološkinje Zagorke Golubović “Moji horizonti – Mislim, delam, postojim”, u izdanju Žena u crnom i Centra za ženske studije i istaživanja roda razlikuje se od prethodnih autorkinih radova po tome što umesto teorijskih objašnjenja fenomena u srpskom i jugoslovenskom društvu, u prvi plan stavlja autorkine lične i intimne poglede. Autorka navodi da knjiga nije njena autobiografija i objašnjava da je želela da pokaže da se u jednoj kontroverznoj zajednici ne mora živeti samo u apatiji.

“Danas mnogi intelektualci kažu: ‘Ne možemo ništa da uradimo, pa čemu da pričamo.’ To su inspiracije da ja ovu knjigu našpišem, a ne autobiografija. Ta autobiografija je samo pomoćno sredstvo da se pokaže šta se moglo činiti i u takvim sistemima, kad nećeš da pristaneš na ono na šta te sistem goni i kad hoćeš slobodno da se ponašaš kao ličnost”, kaže Zagorka Golubović.

Od 2001. do 2010. godine, Zagorka Golubović je, sa kolegama, anketirala građane Srbije o njihovom odnosu prema promenama nakon rušenja Miloševićevog režima. Odgovori, koji su, prema rečima autorke, bili većinom pesimistični, između ostalog su je podstakli da napiše knjigu. Tokom intelektualne karijere, Zagorka Golubović predavala je na brojnim fakultetima u inostranstvu, a poznat je i njen rad u filozofskoj grupi “Praksis” koja je šezdesetih godina oštro kritikovala jednopartijski sistem. Zbog kritičkog stava je, zajedno sa još sedam profesora, izbačena sa Filozofskog fakulteta u Beogradu 1975. godine.